Šta se sve slavilo?

Od datuma do poglavlja

0
599

kosovo1Slavilo se u političkim krugovima u Srbiji, kod onih koji danas vode državu, kada je konačno Srbija dobila datum za početak pregovora. Slavilo se i onda kada je EU odlučila da otvori prvo poglavlje. Čemu se slavilo? Boljem životu, perspektivi, sreći koja nas čeka na putu za Evropsku uniju. U oba slučaja i te kako se godinama licitiralo godinama, mesecima, nedeljama i na kraju se došlo do toga da su nam birokrate Evropske unije, konačno omogućile da počnemo pregovore, i to onda kada su osetili da sve ide u dobrom pravcu, pre svega, oko pregovora u vezi sa Kosovom. Da nije bilo tako, i dalje bi Srbiju mrcvarili. Dolazili su gotovo svakoga dana i u lice nam govorili šta od nas traže, a usput su nas i hvalili u nudili pomoć oko ulaska u njihovo društvo. Ali, pitanje je koja je cena. Nije se dugo čekalo, zbog toga što su oni bili zabrinuti za naš težak ekonomski i finansijski problem, koji je stvaran godinama. Čekali su i konačno dočekali da njihova novostvorena država „Kosovo ojača“, tako što će u tome učestvovati i Srbija. I dočekali su, čak su taj svoj uspeh ubrojali u dvanaest najvećih uspeha EU.

Ruku na srce, da im nije bilo uspeha u vezi sa „Kosovom“, ne bi imali ni jedan važan uspeh. Šta je Srbija dobila, samo poglavlje i to ono najteže, pod brojem 35. A ono je opet vezano za Kosovo. Dok se ono ne završi, nema daljeg napretka, tako bar kažu zvaničnici iz naših prijateljskih zemalja. A, kako je od naših zvaničnika određeno unapred da Srbija već oko 2020. bude punopravni član ove zajednice, siguran sam da je mnogo toga već unapred dogovoreno ili potpisano, ali to opet ne znači, da ćemo za tri, četiri godine biti u EU.

Jedna od prepreka svakako će biti cilj Amerike da Kosovo budu u Ujedinjenim nacijama. Tako je rekao veliki srpski prijatelj. Srpski zvaničnici, pak, neprestano govore da nema više novih uslova, iako je verovatno da su sada UN uslov svih uslova. Tome se neće suprotstavljati EU, kao što to nije činila ni sada, a kada se na tome zariba, u jednom trenutku javnost će biti obaveštena da je teškom mukom postignut kompromis, zbog toga što se Kosovo našlo u toj svetskoj organizaciji. Da li će biti punopravan član, imati samo stolicu ili biti posmatrač, to nije ni bitno, mi svakako nećemo znati, ali ćemo predstavnika Kosova videti u UN.

vucic i mustafaLepo će nam se objasniti, od onih koji se bave Kosovom, a koji ga ne osećaju, kao oni, koji su se tamo rodili, da je to najviše što se moglo učiniti, uz teške razgovore i kompromise i sve će to proslaviti kao veliku spoljno-političku pobedu Srbije, radi njene perspektive i sveukupnog progresa. Tako je bilo i kada se razgovaralo u Briselu, tako će biti i posle. Mora najpre da se završi sve u vezi sa Kosovom, da se uspostavi puna i sveobuhvatna normalizacija, odnosno prizna nova realnost i nova država, da bi se naši „prijatelji“ rasteretili tog uspešno rešenog pitanja, kako bi otvorili sledeća. Moguće je da se neće prvo razgovarati o Vojvodini, ali sigurno će se razgovarati o „Preševskoj dolini“, ali i o Raškoj oblasti. Moguće je da će zemlje u regionu, sa kojima smo u velikim prijateljskim odnosima, ispostaviti neke svoje zahteve: neke zbog granične linije, neke zbog povećanja obima ljudskih prava i sloboda, neke samo da bi nam naudile, na nagovor drugih, i odužile u nedogled naš brzi prijem u EU.

Šta će biti, o tome će se svakako saznati, a sve će zavisiti od brzine kojom će se normalizovati odnosi Srbije i „Kosova“. To pitanje ne znači ništa drugo do međusobno priznanje, bez obzira šta narodu o tome govorili, oni koji znaju šta to znači i oni, koji bi da se južne pokrajine što pre ratosiljaju, ali ne i Albanaca, koji će uvek i u svako doba, bilo narod ili političari, biti dragi gosti.

I do sada se kroz razne susrete u Beogradu i Prištini, kada je reč o mladima, radilo na međusobnom približavanju. Onda je izvedena predstava „Romeo i Julija“ na albanskom i srpskom jeziku, a zatim je u Beogradu, ne računajući susrete na visokom nivou u Briselu, došlo do susreta predstavnika Privrednih komora Kosova i Srbije, pa je potpisano i nekoliko važnih sporazuma, a biznismenima iz Srbije i Kosova ponuđeno je da ulažu u Kosovo i u Srbiju

patente shoferiSamo što se stupi na tle Kosova, kao što sam već rekao, vidi se tabla „Kosovo republika“. Dočekuju te kosovski carinici i policajci u svojim uniformama u udobnim prostorijama, izgrađenim od čvrstog materijala, za razliku od srpskih carinika i policajaca, koji žive i još uvek rade u metalnim kontejnerima, zimi i leti. Zatim, Kosovo ima svoje pasoše i lične karte i vozačke dozvole, sa kojima može da se pređe u Srbiju, ali im se tada daju papiri, što bi trebalo da bude znak da Srbija ne priznaje Kosovo. Imaju svoje registarske oznake, ambasade na svojoj teritoriji više od stotinu zemalja i svoje diplomatske predstavnike po svetu. Posećuju ih državnici sveta, koji se dočekuju na najvišem nivou, na crvenom tepihu uz prisustvo garde, poslanici sa Srpske liste, i svi gradonačelnici birani su po zakonima „Kosova“, polagali su zakletvu po Ustavu „Kosova“, srpski policajci su u uniformama „Kosova“, srpski zvaničnici ne mogu na „Kosovo“, ukoliko ne dobiju odobrenje, očekivanja od ZSO su prevelika, naš prijatelj Austrija, podnela je zahtev da Kosovo ima međunarodni pozivni broj 383, a po nalogu iz Brisela moraju da se ukinu sve srpske paralelne institucije, pa se tako počelo sa zdravstvom, a onda će na red doći obrazovanje, dok je pitanje sudova rešeno, „Kosovo“ je u mnogim međunarodnim organizacijama, ali i sportskim, a u UNESKO će svakako biti, i to će se rešavati poglavljem 35.

I, kada se sve ovo ima u vidu, Srbija se i dalje ubeđuje da „normalizacija odnosa“ ne znači i priznanje (zašto se normalizuju odnosi sami sa sobom), da nema novih uslova, kao da su već ispostavljeni nevažni, iako će se na kraju morati učiniti mnogo više od toga. Nije nevažno da Albanci špartaju Srbijom, i kažu da već usput, kupe neku njivu, lokal ili voćnjak, a da ne govorimo o tome da im se poklanja najveća moguća pažnja.

Tako će Srbija biti, kao i po mnogo čemu, prva u istoriji, koja se radi neizvesnosti oko ulaska u EU, a i same EU, polako, ali sigurno udaljava i odriče svoje teritorije. Ako neko misli da će albanske vlasti u nečemu popustiti, to su narodskim jezikom rečeno, puste želje, jer su prijatelji albanskog naroda iskreni i njima privrženi. Jedno vreme će se pokušati da se i primanjima iz Srbije zadrži srpsko stanovništvo, od kojih je, inače, najveći broj odlučio gde će ubuduće živeti u Srbiji. Uostalom, da sve ide kako je zacrtano govori i činjenica da je Kosovo i u srpskim medijima i u nastupima zvaničnika gotovo neprisutno. Ako neko misli da će se tako najlakše izbrisati mit o Kosovu, nisu u pravu. Kao i stotinama godina unazad, o Kosovu se priča generacijama i u svakom domu. Ako ništa drugo, svako ima pasoš i biće rado viđen gost na Kosovu.

Zejnel Zejneli

Vidovdan

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime