Vlada Srbije konačno je usvojila Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja za period od 2019. do 2026. Pokušali smo da saznamo šta tačno stoji u njemu i koliko je, zapravo, relevantna za probleme s kojima se danas suočavamo.
Predlog nove nacionalne strategije zaštite mentalnog zdravlja davno je trebalo da se nađe na dnevnom redu, budući da prošla, osmišljena za period od 2007. do 2017. zapravo nikad nije u potpunosti zaživela. U međuvremenu, poremećaji mentalnog zdravlja su, prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut za 2018. godinu, izbili među prvih šest najčešćih nezaraznih bolesti u Srbiji.
„Zvanična statistika kaže da je u Srbiji 2015. godine oko 450.000 ljudi imalo dijagnozu neke mentalne smetnje, dok je broj hospitalizovanih u konstantnom porastu od 2012. godine“, navela je nedavno za Danas dr Tijana Mirović, psihološkinja i psihoterapeutkinja. „Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. u Srbiji samo od depresije pati više od 400 hiljada ljudi. Kako se ove statistike prave na osnovu broja registrovanih slučajeva, pretpostavlja se da su brojevi znatno veći. To potvrđuje i činjenica da postoje liste čekanja čak i u privatnoj praksi, a da SOS telefoni primaju sve veći broj poziva. Postoje neke pozitivne akcije države (otvaranje SOS linija i Centra za prevenciju suicida, besplatno savetovalište Klinike „Dr Laza Lazarević“…), ali sistemska rešenja ne samo da ne postoje, već se urušava i ono što jeste postojalo. Smanjen je broj stručnih saradnika u školama, pa škole više ne moraju da imaju psihologe. Time smo izgubili mogućnost delovanja preventivno i na tom nivou. Smanjen je broj psihologa-savetnika u radnim organizacijama, kao i kliničkih psihologa i psihijatra u zdravstvenim ustanovama. Po nekim procenama na 1.000 osoba sa dijagnostikovanim mentalnim smetnjama dostupan je jedan psiholog, dok psihijatri neretko primaju i po 30 pacijenata po smeni.“
U takvoj situaciji, očekivanja struke od nove Nacionalne strategije zaštite mentalnog zdravlja bila su da sistemski postavi stvari na mesto, a novinarka Anne Marie Ćurčić, koja je ove godine izgubila ćerku, bila je najglasnija u svojim insistiranjima da se predlog što pre nađe pred Vladom. Ona je čak uputila javni apel predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić, podsetivši je na njena ranija obećanja, a 21. novembra objavila je da je Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja u Republici Srbiji konačno usvojen.
„Usvajanje Strategije je svakako za pozdraviti, no ne sme se zaboraviti da je to tek prvi u nizu koraka koje je potrebno preduzeti. Njeno usvajanje samo po sebi ništa ne znači ukoliko ona ne bude i implementirana – podsećam da je prethodna, za period 2007-2017, primenjivana jedva 30 odsto. Iako sadržaj Strategije i pratećih akcionih planova još nije predočen javnosti, a nadam se da na to nećemo dugo čekati, ohrabruju najave iz nadležne radne grupe da će među ključnim ciljevima Strategije biti kako širenje mreže centara za mentalno zdravlje, posebno u područjima zemlje gde ne postoje adekvatni i dostupni sistemi podrške, tako i na edukaciji koja bi trebalo da bude sprovođena i unutar osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja. Maratonska trka je pred nama, ovo je važan, ali samo jedan od koraka koji su pred nama“, kaže za NOIZZ Anne Marie Alves Ćurčić.
I ranije je najavljeno da će poseban akcenat biti stavljen na edukaciju i prevenciju, ali zasad javnost zapravo još ne zna šta se tačno nalazi u Nacionalnom programu za zaštitu mentalnog zdravlja. Pitanja na tu temu uputili smo stručnjacima iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, koji su se našli u timu za izradu nacrta. Odgovore koje smo dobili je potpisala doc. dr Ivana Stašević Karličić, v.d. direktora Klinike, a tiču se ambicija ovog programa, reforme koju predviđa, te izazova na koje bi trebalo da odgovori.
„Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period od 2019. do 2026. predstavlja deo nastojanja Republike Srbije da bude integrisana u savremene evropske procese i tendencije na planu zaštite mentalnog zdravlja i dobrobiti stanovništva. Počiva na međunarodno dogovorenim ciljevima, konvencijama, strateškim i operativnim dokumentima, propisima i standardima Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije. Nacionalni program je dokument koji utvrđuje opšti okvir za akcije i identifikuje dalje pravce, ostavljajući prostor za rešavanje starih i novih izazova, utvrđuje oblasti delovanja u zaštiti mentalnog zdravlja, okvir, misiju, viziju i principe Nacionalnog programa, opšte i specifične ciljeve, akcioni plan za delovanje, kao i način implementacije, praćenja, evaluacije i izveštavanja o sprovođenju Nacionalnog programa.“
Čime ste se vodili pri izradi Programa?
Mentalno zdravlje je nacionalni kapital i presudan za sveobuhvatno blagostanje individue, porodice, lokalne zajednice i države. Nacionalni program promoviše viziju da mentalno zdravlje predstavlja nacionalni kapital i kao takvo mora biti unapređivano zajedničkim naporima celokupne zajednice i svih zainteresovanih, uključujući i pacijente, njihova udruženja i porodične grupe, a kao osnovne vrednosti i principe ističe: zaštitu mentalnog zdravlja kroz poboljšanje prevencije i unapređenje kvaliteta službi, koje treba da obezbede dostupnost, jednakost i zaštitu ljudskih prava uz posebnu brigu za vulnerabilne grupe, odnosno decu, adolescente, trudnice i porodilje, samohrane roditelje, starije osobe, izbegla i raseljena lica. Posebno je naglašena potreba da službe za zaštitu mentalnog zdravlja treba da budu organizovane na nivou zajednice u kojoj osobe sa mentalnim poremećajima žive, odnosno da prioriteti treba da budu dati centrima za mentalno zdravlje u zajednici, što podrazumeva da službe za zaštitu mentalnog zdravlja treba da obezbeđuju lečenje na najmanje restriktivan način i da isključivanje iz porodice i zajednice treba da bude svedeno na najmanji mogući stepen.
Koje su najvažnije izmene u odnosu na strategiju za period 2007-2017, koja zapravo nikad nije do kraja implementirana?
Prednost Nacionalnog programa za zaštitu mentalnog zdravlja u odnosu na prethodni dokument je pre svega u jasno definisanim ciljevima i principima reforme. Sveobuhvatna reforma psihijatrijskih službi pretpostavlja reorganizaciju službe u skladu sa savremenim konceptom zaštite mentalnog zdravlja u zajednici, utemeljenim na principima deinstitucionalizacije i socijalne inkluzije lica sa mentalnim poremećajima kroz individualizovan tretman i aktivno ukučivanje korisnika usluga.
Kako će to izgledati u praksi?
U praktičnom smislu, Program predviđa stvaranje službi u zajednici odnosno centara za mentalno zdravlje, osnaživanje postojećih psihijatrijskih službi pri opštim bolnicama, postepenu deinstitucionalizaciju (smanjivanje broja postelja u velikim bolnicama). Centri za mentalno zdravlje će se osnivati na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u okviru teritorijalno nadležnih, postojećih psihijatrijskih ustanova i psihijatrijskih službi pri opštim bolnicama. Uz Nacionalni program, usvojen je i Akcioni plan kojim su definisane aktivnosti na sprovođenju programskih ciljeva. Svakako, verujemo da će pored multisektorske saradnje na kojoj se temelji uspeh planiranih programskih aktivnosti, značajnu ulogu u javnom zastupanju i zagovaranju za unapređenje mentalnog zdravlja imati i mediji, kroz kreiranje pozitivnih društvenih stavova koji će podstaći destigmatizaciju.
Sa ciljem da doprinesemo tome da se patnja od depresije i drugih mentalnih poremećaja, kao i njihovo lečenje, isteraju iz mraka u kom ih većina i dalje čuva, NOIZZ je, u pet zemalja u kojima postoji franšiza, pokrenuo međunarodnu kampanju #NOTJUSTAMOOD. U okviru nje razgovaramo sa ekspertima i onima koji pate od ovih poremećaja, objavljujemo intervjue i ispovesti ljudi iz Srbije, Poljske, Nemačke, Slovačke i Mađarske, nadajući se da će ove priče pomoći, jer je spas samo jednog ljudskog života vredniji od svega drugog.
Ukoliko želiš da i tvoja priča bude objavljena, opiši nam svoje iskustvo borbe sa depresijom ili opiši priču svog prijatelja i pošalji nam je na adresu notjustamood@noizz.rs ili je podeli na društvenim mrežama sa oznakom #notjustamood. A ukoliko osećaš da ti je potrebna pomoć, ali nisi siguran kako da je dobiješ, na kraju teksa imaš sve servisne informacije na ovu temu.
—————————————————————————–
KAKO POTRAŽITI POMOĆ
Ako nisi siguran kome se obratiti za pomoć, a bojiš se da možda patiš od depresije, postoje brojne mogućnosti za dijagnostiku, pomoć i, ukoliko je potrebno, lečenje.
Za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.
– Stručnjaci za mentalno zdravlje kao što su psihijatri i psiholozi
– Klinike i Centri za mentalno zdravlje
– Klinički socijalni radnik
– Psihijatrijska bolnica sa odeljenjima i ambulantom
– Ambulanta državne bolnice
– Privatne klinike
– Lokalna medicinska i / ili psihijatrijska društva
PRVA POMOĆ
Psihocentrala
Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd
Telefon: 064 2288885
Email: kontakt@psihocentrala.com
Psihocentrala je psihoedukativna organizacija nastala zalaganjem grupe profesionalaca i entuzijasta okupljenih oko zajedničkog cilja da unaprede mentalno zdravlje nacije. Na sajtu https://www.psihocentrala.com nalazi se spisak institucija u Srbiji koje koje imaju zaposlene lekare specijaliste psihijatrije ili neuropsihijatrije, pomoć pri izboru psihoterapeuta ili psihologa, kao i „prvu pomoć“ u borbi s depresijom.
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303
Email: vanja@centarsrce.org.
Centar “Srce” sa sedištem u Novom Sadu je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Radno vreme je 17 do 23, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna. Na sajtu www.centarsrce.org, se može naći dosta informacija i za osobe koje razmišljaju o samobistvu i za one koji žele nekom da pomognu, a postoji i android aplikacija centarsrce koja služi kao podrška, ali sadrži i lični plan podrške.
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd
Centrala 011/3636400
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon: 011/7777000
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva otvorena je ove godine u Klinici za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević. Na telefonski broj 011/7777000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja – psihijatri, psiholozi, socijalni radnici. Svi pozivi su anonimni.
Institut za mentalno zdravlje
Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500
Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555
Institut za mentalno zdravlje je visokospecijalizovana ustanova koja obavlja bolničku i vanbolničku delatnost iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, psihijatrije odraslih, psihijatrije razvojnog doba, psihijatrije starih osoba, bolesti zavisnosti, neuropsihologije, epileptologije, kliničke neurofiziologije i psihofarmakologije. Pravo na lečenje na Institutu za mentalno zdravlje imaju svi građani Republike Srbije, a minimum neophodne dokumentacije koju je potrebno imati je:
– overena zdravstvena knjižica,
– uput za specijalistički pregled od lekara nadležnog Doma zdravlja.
– za pacijente koji nisu iz Beograda, uput mora biti overen od strane nadležne komisije.
Specijalistički konsultativni pregledi bolesnika sprovode se svakog radnog dana, na dve lokacije, u Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj 37 i u Paunovoj 2, od 8 do 20, bez prethodnog zakazivanja, ali uz obavezni prethodni uput lekara opšte prakse beogradskih opština ili lekara specijaliste psihijatrije drugih regiona Srbije.
Hospitalno (stacionarno) lečenje bolesnika u Institutu za mentalno zdravlje sprovodi se na kliničkim odeljenjima (Palmotićeva 37) ili u dnevnim bolnicama (Palmotićeva 37 i Paunova 2) uz neophodan uput regionalnog Zdravstvenog fonda o odobrenom bolničkom lečenju.
