Šta srpskoj privredi treba osim obećanja

Uz otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja Srbiji je „obećan“ nimalo lak put. O tome šta je još potrebno da se uradi na planu ekonomske politike kako bi neophodne reforme bile sprovedene za Radio Sputnjik govori Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić uveren je da ako rešimo tri ključna problema — 17 velikih društvenih firmi u restrukturiranju, nenaplative kredite i reformu javne administracije, po ekonomskim pokazateljima možemo da se nađemo među razvijenijim zemljama EU.

Grubišić kaže da, pored zadataka koji Srbiju čekaju u narednoj godini, a koje je naveo šef Vlade, ima još nekoliko velikih izazova za domaću privredu.

„Visoka stopa nezaposlenosti je veliki problem, ali ako postignete navedene reforme, oporavite privredna očekivanja i dobijete stabilan ambijent za investicije i privredni rast, samim tim ćete smanjiti i stopu nezaposlenosti i ostvariti neke druge potrebne ciljeve“, navodi Grubišić.

Prema njegovim rečima, u ekonomiji uvek postoji ono na šta možete u većoj ili manjoj meri da utičete, dok ima i stvari na koje ni sama Vlada ne može da utiče.

„Neke komponente ekonomske politike ne možete kontrolisati u potpunosti. Na primer, problem nenaplativih kredita je polje na kojem i sama Vlada može malo toga da uradi. Oni su prisutni, a država posredno može nekim merama da oporavi likvidnost u privredi kako bi taj problem smanjila“, objašnjava Grubišić.

Sa druge strane, reforma javne administracije je oblast gde je Vlada direktno odgovorna za primenu reformskih procesa i ona, navodi naš sagovornik, kada nešto najavi, to može i da realizuje.

„Treba imati u vidu da su i prethodne vlade najavljivale promene u javnoj administraciji, međutim istorija nas uči da to nije lako postići, jer to prosto nije popularan politički potez. U kojoj meri će se kreatori ekonomske politike uhvatiti u koštac sa tim i koliko će Vlada u tome biti dosledna, zavisiće od situacije na terenu, da li je Vlada stabilna i koliko joj je važna popularnost unutar biračkog tela“, kaže Grubišić.

On dodaje da restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje broja zaposlenih zavisi od kompletnih strukturnih reformi u zemlji.

„Tempo smanjenja zaposlenih u javnim preduzećima treba da prati povećanje zaposlenih u privatnom sektoru. To je ono što je ključno, nama trebaju privatne investicije. Pitanje je koliko će taj investicioni ambijent biti stabilan i atraktivan za privatne investicije i ulaganja, kako bi oni koji su višak u javnom sektoru pronašli posao na drugoj strani“, kaže naš sagovornik.

On objašnjava da je ideja reformi da se podstakne privredni rast, što jednim delom zavisi od sveobuhvatnih reformi i doslednosti u njihovom sprovođenju, a drugim delom od takozvanog „spoljnjog faktora“.

„Ono što je van naše kontrole su dešavanja u evrozoni, stabilnost valuta, politički i investicioni ambijent, jer nama uglavnom sa te strane dolazi kapital. Imamo faktore koji deluju u raznim pravcima, one negativne kao što su migrantska kriza i visok javni dug, ali imamo i neke pozitivne signale, kao što je podizanje referentnih kamatnih stopa u SAD. Kada američka privreda raste, nakon toga po pravilu u talasima raste i evropska privreda. To blago slabljenje evra u odnosu na dolar i neke druge glavne valute pogoduje konkurentnosti evropske privrede i investicionom ambijentu“, navodi Grubišić.

Teško je predvideti političke procese i šta će u skorijoj budućnosti prevagnuti, ali iz ekonomskog ugla stižu ohrabrenja da možemo očekivati nešto jače podsticaje po pitanju investicija, zaključuje naš sagovornik.

Sandra Čerin

rs.sputniknews.com