Šta sve nije tačno u odgovoru Vlade Srbije Fridom hausu?

0
164
Vlada Republike Srbije / Foto: Wikipedia

Na 18 kucanih strana Vlada Republike Srbije pokušala je da se odbrani od ocene Fridom hausa u kojoj Srbija više nije država sa polukonsolidovanom demokratijom, već sa hibridnim režimom. Novinari Istinomera proveravali su tačnost iznetih podataka u Vladinom tekstu i otkrili nekoliko netačnih podataka, nelogičnosti, selektivno iznošenje informacija, upoređivanje neuporedivog i prećutkivanje negativnih pokazatelja.

Fridom haus, nevladina organizacija koja se između ostalog bavi i ocenom demokratije zemalja u tranziciji u koje spada i Srbija, našoj zemlji ove godine dodelila je nižu ocenu i po skali Srbija je iz druge od pet kategorija koje određuju stepen demokratije, pala u treću. Ovaj izveštaj po kome Srbija nije više polukonsolidovana demokratija, već oblik hibridnog režima, što nije bila od 2003. godine, izazvao je reakciju Vlade Republike Srbije.

Vlada je u odgovoru analizirala izveštaj Fridom hausa i „odbacila tvrdnje o demokratskom nazadovanju u Srbiji“.

Prvo na šta je Kabinet premijerke Brnabić reagovao jeste da je prelazak neke zemlje sa demokratskog u nedemokratski način upravljanja dug period, te bi trebalo da se rezultati uporede i sa drugim istraživačima demokratije i uvideti da li su oni „detektovali takvu dramatičnu promenu“.

Ovde se Vlada pozvala na Indeks demokratije EIU (EIU Democracy Index), koji se objavljuje na godišnjem nivou i na periodični Bertelsmanov indeks (BPT Index).

„Za razliku od izveštaja Fridom hausa Zemlje u tranziciji u 2020. godini, u kojem se navodi da je Srbija pretrpela dramatičan pad iz demokratije u tranzicioni/hibridni režim vladavine, niti EIU Democracy Index niti BPT Index detektuju takvu transformaciju u Srbiji“, piše u analizi Vlade, kao i to da se Srbija očigledno svrstava u demokratski režim „čija ocena je znatno iznad definisane granice neophodne za sklizavanje u kategoriju tranzicionih/hibridnih režima. 

„Nijedan drugi indeks demokratije nije registrovao ili nagovestio takvo demokratsko „sklizavanje“ Srbije u hibridni režim vladavine u 2020. godini“, istakala je Vlada.

Međutim, Srbija je po Indeksu demokratije EIU u u poslednjim izveštaju skliznula” za 5 mesta, ali jeste zadržala status „nepotpune demokratije”.

Da Vas podsetimo:  Prvi srpski respirator početkom maja

Ipak, politikolog Vujo Ilić navodi u svom tekstu za Peščanik da su relevantni indeksi demokratije i Barometar demokratije (Univerzitet u Cirihu), Varijeteti demokratije (Geteborg), Indikatori državnog upravljanja (Svetka banka), kao i IDEA (Stokholm).

Vrednosti za Srbiju se u svakom od ovih indeksa koji mere političke prilike i stanje demokratije u svetu bez izuzetka smanjuju. Umesto ubeđivanja autora jednog indeksa da greše, jer neki drugi indeks pokazuje drugačije, trebalo bi gledati širu sliku. Nije pitanje da li drugi indeksi trenutno drugačije klasifikuju Srbiju, već kada će je i oni spustiti u nižu kategoriju, ukoliko ne dođe do promena u upravljanju državom“, naveo je Ilić.

Nastavak analize izveštaja Fridom hausa od strane Vlade zasniva se i na indikatru o korupciji.

„To što je Srbija stavljena u kategoriju hibridnih režima jedino je posledica najmanjeg mogućeg pada rezultata po pitanju korupcije u izveštaju Zemlje u tranziciji za 2020. godinu. Da naglasimo, pored inidkatora o korupciji, koji je pokazao minimalan pad, svi drugi rezultati ostali su apsolutno isti – ipak, 2020. godine se Srbija više ne smatra demokratskim, već hibridnim/tranzicionim režimom“, navodi se u odgovoru Vlade.

Šta se dešava sa korupcijom u Srbiji?

Vlada Srbije, kao i Fridom haus, oslanjaju se na informacije iz izveštaja Evropske komisije gde je ocenjeno da postoji „određeni nivo pripremljenosti za borbu protiv korupcije“, kao i da je Srbija ostvarila „ograničen napredak“.

Ipak, izveštaj na koje se obe strane pozivaju Evropska komisija je usvojila u maju 2019. godine, što se odnosi na rezultate koji su u većem delu ostvarni u 2018. godini. Tek u sledećem izveštaju Evropske komisije, analiziraće se rezultati 2019. godine, za koju je Srbija dobila nižu ocenu o korupciji, koja je uticala na promenu statusa.

Da Vas podsetimo:  Brza pruga Beograd-Budimpešta do 2018.

Još jedna stvar koja se tiče korupcije je rezultat koji je objavljen u izveštaju koalicije PrEUgovor, na nju su se pozivali i Fridom haus, ali i Vlada Srbije.

PrEUgovor kolacija, objavila je izveštaj o monitoringu iz marta i septembra 2019. godine, oba su identifikovale mali ili nimali progres u implemetaciji reformi koje su povezane sa nezavisnošću sudstva, efikasnosti…“, navedeno je, između ostalog, u izveštaju Fridom hausa.

„Ipak, čak i ovaj izveštaj ne potkrepljuje takve tvrdnje. Ovaj izveštaj navodi da je „generalno gledano, došlo do određenih poboljšanja u zakonodavnomo okviru za borbu protib korupcije“, ali nije došlo do poboljšanja u sprovođenju onog postojećeg iz marta 2019. godine, “ odgovorila je Vlada.

Odgovor Vlade Republike Srbije je da pomenuti monitoring iz septembra 2019. godine govori o poboljšanju u zakonodavnom okviru, bez promena u pogledu primene, što dakle nije tačno. 

Fridom haus je koristio nalaze iz izveštaja PrEUgovora iz septembra 2019. godine, u kom se konstatuje određeni napredak po pitanju izmene zakona za borbu protiv korupcije, ali takođe i da nije ostvaran napredak u primeni postojećih propisa, naveo je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti u svom tekstu za Peščanik.

Vlada se nije osvrtala ni na navode i ocene iz samog ALARM izveštaja, na koje se Fridom haus sumarno pozvao – na primer o neizvršenim odlukama Poverenika za informacije, o propustima Agencije za borbu protiv korupcije, o nezakonitom održavanju v.d. stanja u javnim preduzećima i javnoj upravi, o realizaciji najvećih infrastrukturnih projekata kroz posebne zakone i međudržavne sporazume umesto kroz javne nabavke i drugo“ naveo je Nenadić.

Osim, pogrešno protumačenih zaključaka, Vlada Srbije je u svojoj analizi iznela i očiglednu neistinu.

U izveštaju Fridom hausa o Srbiji navedeno je i da je Savez sa Srbiju formirao „slobodni parlament“ u pokušaju da umanji legitimitet pravog parlamenta, ali da „slobodni parlament zaseda bez rezultata“.

Da Vas podsetimo:  I u SAD, Hongkongu i Singapuru dele novac kao i mi

Ovo je bio povod da iz Vlade usledi sledeći odgovor:

„Nasuprot onome što autor tvrdi u Izveštaju takozvani „slobodni parlament“ ne postoji u Srbiji, niti je ikada „zasedao““.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, takođe, porekao postojanje takozvane „slobodne skupštine“ u gostovanju na televiziji Hepi.

Ja stvarno ne znam gde je slobodni parlament. To moraju da budu neki vredni ljudi da bi zasedali makar i alternativno, ja to ne znam“ izjavio je tada Vučić.

Ipak, iako je to porekao i sam predsednik, činjenica je da se održalo paralelno zasedanje većeg dela opozicije u holu, odnosno da je alternativna skuština bila okupljena i zasedala van plenumske sale.

Nikolija Čodanović
Izvor: istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime