Stalno kršenje Ustava, uzurpacija tuđih prava i prekoračenje ovlašćenja

Posle tri hiljade dana Vučićevih jadikovki, plakanja i suza zbog Kosova i Metohije

• Srpski „div-junak“ predstavlja svoju borbu u pregovorima ravnoj bici na Kosovu 1389, ili na Košarama 1999?!
• Vučić nema nikakav valjan koncept ni dokument s kojim nastupa u pregovorima. Nema političke platforme, a nema ni plana delovanja
• Rusija se nudi da pomogne državi Srbiji da sačuva Kosmet u svojim Ustavnim, pravnim i državnim okvirima. Rusi se nude da budu učesnici pregovora, a Srbija ćuti!?
• Najrealnije je da predsednik posle ovoliko „silnog truda“, bez ikakvih pozitivnih rezultata, prestane da se bavi ovim pitanjem, iovako nije hitno, rešavaće ga neko drugi za deceniju, dve…

Osam godina i tri meseca, od 6. maja 2012. kada su održani parlamentarni izbori u Srbiji (i kada je posle potpune promene politike SPS omogućio da SNS dođe na vlast) od tada SNS i njen sadašnji predsednik A. Vučić ne prestaju da građanima Srbije neprekidno objašnjavaju da su Kosovo i Metohija kao deo teritorije Srbije izgubljeni za našu državu.

Tako on već više od 3.000 dana to stalno ponavlja ne bi li ovolikim ponavljanjem ubedio građane da je to što govori istina.

I svaki put upotrebljava neki novi „argument“ da bi građane ubedio da je to što govori tačno. Jedno od objašnjenja je da „Srbija na Kosmetu nema ništa. Za Srbiju bi bio dobitak da dobije jedan metar na Kosovu!?“

Da ovo izjavi Šiptar bilo bi previše, a kamoli predsednik Srbije., koji ima u džepu i na stolu dokumenta o otetoj imovini Srbije na Kosovu i Metohiji od strane Šiptara,  počev od Brezovice na jugu do Gazivoda na severu, od manastirske imovine do privatne imovine desetina hiljada Srba.

Vučić godinama obmanjuje javnost i seje nespokojstvo

I kad umorni građanin u sebi možda i kaže: „Pa verovatno je ovo tačno“ Vučić baš sutradan obiđe hidrokompleks Gazivode (trafostanica Valač i hidroelktrana Gazivode) i junački izjavi: „Život dajem, Gazivode ne dajem, jer je to srpska imovina. Bez Gazivida nema opstanka, ni ostanka ljudi u Ibarskom Kolašinu i Zubinom potoku!“ i tako građanin skoro ubeđen da je Vučić juče govorio istinu menja mišljenje i zaključuje, počinje da veruje  da država Srbija ipak ima još nešto svoje na Kosovu i Metohiji. (Napomena: odnedavno srpska kompanija EPS „Trgovina“ nije registrovana i srpska elektro mreža je izbačena od aprila iz poslovanja sa severa Kosova i Metohije.).

Potom Šiptari krenu da preuzmu veliki metalurški kombinat „Trepču“, a Vučić odjuri u Mitrovicu i stane ispred ulaza u fabrički komleks i zakune se na sve četiri strane sveta, na pragu fabrike „da će i rudnici i kombinat biti srpski, a ne šiptarski“. (Srbija polaže pravo na više od 50 odsto vlasništva kombinata „Trepča“) Taman se građani, a naročito Srbi sa Kosova i Metohije ohrabre i umire da nije baš sve izgubljeno i da imamo hrabrog i odvažnog predsednika koji brani srpsku imovinu i interese.

A ono sutradan u Briselu Vučić nas obaveštava „da smo u teškoj situaciji, da na njega i Srbiju vrše veliki pritisak i da ćemo morati da donesemo teške odluke, da napravimo bolne ustupke…“  (Prištinske vlasti ne dozvoljavaju da se uopšte razgovara o imovini i vlasništvu Trepče, jer kažu da je sva imovina na Kosovu njihova!?)

I onda Vučić opet izjavi: „Sve što dobijemo biće nešto, jer nemamo ništa?!“

Potom Vučić stalno ponavlja kako je predhodna vlast krivac i da je ona sve glavne dokumente i sporazume potpisala, Kosovo i Metohiju „predala“ Šiptarima  i Srbiju dovela  u bezizlaznu poziciju: „Sada nam drže pridike i predavanja oni koji su aktivno učestvovali u tome. Sad mi oni koji su saučestvovali u predaji Kosova kažu da ne treba da prihvatimo ono što su oni već zapečatili“.

Takvim političkim delovanjem „toplo – hladno“ Vučić stalno obmanjuje javnost godinama i seje nespokojstvo, a usput unosi razdor na političkoj sceni Srbije optužujući političke protivnike za nešto što nisu učinili.

Sve što čini u proteklih 3.000 dana u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije Vučić krije, ne saopštava ništa iz razgovora, sem „da su bili teški, naporni, da se on borio svim silama, da je bilo neverovatnih pritisaka…“ pa bi grđani trebalo da počnu da sažaljevaju ovakvog „div-junaka“ na tome šta on tamo zbog Srbije, Srba sa Kosmeta i nas građana Srbije trpi, podnosi, izdržava da bi trebali da mu se svi klanjamo kao faraonu!

Srbija bez ikakve platforme za rešenje Kosmetskog problema

Drugo, o državnoj platformi s kojom ide po svetskim metropolama na pregovore već godinama, nikad nije izustio reč, niti je nju obeledanio, izneo u parlamentu pred poslanicima, ili na sednici Vlade Srbije. A kamoli da je izneo suštinu programa odbrane Kosmeta u medijima, da o tome kakva je politika Srbije saznaju građani, kako je i prirodno i logično od svog predsednika. Zato godinama traju obmane i laži naroda.

Predsednik Srbije je u obavezi da sprovodi dogovorene elemente iz Briselskog sporazuma – to je istina, a Srbija je taj sporazum potpisala.

Sve u vezi Kosmeta je inače mistifikovano, sve je tajna, veća od najveće vojne tajne (naravno, neke stvari u pregovorima nisu za javnost).

Godinama unazad nema reči o našem pristupu rešavanju gorućeg problema, jer ustvari Vučić (trebala bi da to ima Vlada Srbije) nema nikakav valjan koncept ni dokument s kojim nastupa. To je obična i jednostavna istina zašto je država Srbija u teškoćama i to je razlog zašto nikakvih povoljnih rezultata iz tih pregovora nema do danas za Srbiju i za njene građane koji žive u pokrajini.

Šta je država Srbija za proteklih osam godina ponudila kao okvirno rešenje problema pokrajine? Ima li platformu delovanja?

Ključno je vraćanje otete srpske imovine

Zašto posle ovoliko godina pregovora na stolu nije ključna rasprava i dijalog o vraćanju i nadoknadi za ogromnu imovinu države Srbije i SPC i privatne imovine Srba sa Kosmeta, vrednoj stotine miliona evra, koju su Šiptari brutalno oteli predhodnih godina. Zašto to nije uslov svih srpskih uslova Srbije za dalje pregovore o bilo kojim pitanjima.

Treće, mora se istaći da bi u ovim pregovorima o jednom od najvažnijih državnih pitanja trebala aktivno da učestvuje Vlada Srbije i da ona vodi pregovore, a ne predsednik Srbije! Po Ustavu Srbije to su jasne nadležnosti Vlade Srbije. To znači da je predsednik Srbije bezobzirno uzurpirao tuđa prava, da krši Ustav Srbije i da prekoračuje ovlašćenja što su inače teška krivična dela.

Hiljade sati pregovora, a nijedno korisno i valjano rešenje za Srbiju nije postgnuto u tim dogovorima. Od silne i višegodišnje priče o značaju Zajednice srpskih opština na kraju nije bilo ništa do danas, a i da bude jednog dana kad se Šiptari smiluju da ga usvoje, kompetencije i ovlašćenja te zajednice biće minorne. Neće dobacivati ni do Ahtisarijevog plana, koji je Srbija pre 15-tak godina odbila, jer je bio neprihvatljiv i nije dovoljno štitio srpske interese.

Zašto Rusija ne učestvuje u pregovorima o Kosmetu

Posebna zavrzlama i prava petljavina od strane Srbije vlada u rešavanju kosmetskog čvora kada je u pitanju Rusija. Kako je poznat svima u svetu ruski stav bilo bi logično da je Srbija do sada deset puta predložila da u svima pregovorima o ovom pitanju učestvuje Rusija. Ali, to se nikada nije dogodilo! Srbija je neiskrena prema Rusiji, tačnije, očigledno nije interes Srbije da Rusija učestvuje u rešavanju kosovsko-metohijskog problema. A Rusi se nude da pomognu državi Srbiji da sačuva Kosmet u svojim Ustavnim, pravnim i državnim okvirima. Rusi se nude da budu učesnici pregovora, a Srbija ćuti!?

Zašto ne učestvuje Rusija?

Tako da u pregovorima Srbije i vlasti iz Prištine  učestvuju, uz EU, moćne SAD, koje su otvoreno i pristrasno na strani Šiptara iz Prištine, a Srbija uz sebe nema Rusiju, kao da imaju koronu ili neku još mnogo težu bolest. Ko se protivi angažovanju Rusije u pregovorima?

Da li Srbija, ili neka zapadna sila?

Na kraju, može se lako zaključiti da ovakvom dvoličnom politikom, ukupnim neubedljivim političkim delovanjem, nemuštim učešćem u pregovorima, jadikovkama u domaćoj javnosti „kako je teško pregovarati, kako je to borba ravna bici na Kosovu 1389, ili na Košarama 1999?!…“  predsednik Srbije neće postići ništa!

Nikakav dogovor i uspeh u interesu Srbije on ne može ostvariti, jer se bez političke platforme, kvalitetnog plana rešenja problema, bez sposobnih pregovarača, bez diplomatske i političke podrške Rusije u pregovorima ne može zaštititi srpski državni interes.

Zašto građani Srbije i da hoće ne mogu da podržavaju Vučića

I što je najvažnije predsednik Srbije je bez podrške većine građana Srbije, jer niko od građana ne zna  političku poziciju Srbije, državne stavove da bi ih branio, zastupao, podržavao…

Predsednik Srbije je uzurpirao svoja Ustavna ovlašćenja, deluje nelegalno i protivustavno, eliminisao je iz pregovora o Kosovu i Metohiji  Vladu Srbije, prigrabio tuđa ovlašćenja i „mlati praznu slamu“ već godinama.

Zbog svega navedenog trebalo bi da podnese ostavku, da bude smenjen i da odgovara pred zakonom za ovakve najteže uzurpacije koje čini.

Ono što je najrealnije je da predsednik posle ovoliko „silnog truda“, a bez ikakvih pozitivnih rezultata, prestane da se bavi ovim pitanjem, iovako nije hitno, rešavaće ga drugi, sposobniji i mudriji, srpski političari i državnici za deceniju, dve…

Kad nekom neki posao ne ide stara srpska poslovica kaže: „Mani se ćorava posla“!

Jovo Vukelić
Izvor: Između Sna i Jave