“Stanje nacije” – 03. 12. 2008. – Televizija B 92

2
703

Jelena Trifunović (uvod): Nakon što je formirana od oktobarskih promena peta po redu Vlada Srbije, koju čini nekada nezamisliva koalicija socijalista i demokrata, čelne pozicije u državi počeli su da zauzimaju nekadašnji visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije i bliski saradnici Slobodana Miloševića. Socijalističkoj ministarskoj četvorci Ivici Dačiću, Milutinu Mrkonjiću, Petru Škundriću i Žarku Obradoviću, na prestižnim mestima u državi, ovoga puta na čelu upravnih odbora u javnim preduzećima, pridružili su se i bivši potpredsednik SPS-a i vlasnik Radia S, Zoran Anđelković, kao i nekadašnji predsednik Jugoslavije Zoran Lilić. Dok Anđelković nadgleda rad Železnica Srbije, Zoran Lilić će, kako tvrdi, besplatno i volonterski, na mestu predsednika Upravnog odbora Puteva Srbije, pomoći prestruktuiranju preduzeća i ubrzanju priprema za izgradnju Koridora 10. Pored Lilića i Anđelkovića na srpsku političku scenu vratila se i nekadašnja generalna sekretarka SPS-a, Gorica Gajević. Ovoga puta na mestu opštinskog pravobranioca u Raškoj. Ministar prosvete izabrao je za svog savetnika, Dragutina Brčina, nekadašnjeg direktora Borbe, koji je ostao zapamćen po izbacivanju urednika i novinara, koji su se suprotstavljali ratnoj politici Slobodana Miloševića. Funkcioner SPS-a vratio se i na mesto direktora jedne od najvažnijih kulturnih ustanova u prestonici. Tako je umesto Vladana Cerovića, na mesto direktora Studentskog kulturnog centra postavljen Slavoljub Veselinović, koji je ovom ustanovom rukovodio i tokom 90-ih godina. On je u javnosti ostao upamćen, kao prvi čovek institucije u kojoj su između ostalih organizovane glamurozne promocije knjiga Mirjane Marković.

Miloš Maksimović: A ovoj temi večeras razgovaramo sa dva poslanika vladajuće koalicije, predsednikom Lige socijal-demokrata Vojvodine, Nenadom Čankom i predsednikom niških socijalista Miletom Ilićem. Dobro veče, dobro došli.

Nenad Čanak: Bolje Vas našli.

Miloš Maksimović: Gospodine Čanak, kakva je Vaša prva reakcija na, na ovo pojavljivanje ponovo, Zorana Lilića, Gorice Gajević na rukovodećim mestima?

Nenad Čanak: 2000. godine posle 05. oktobra, dakle odbrane izbornih rezultata, ja sam na prvom predsedništvu DOS-a rekao da Socijalističku partiju Srbije, Srpsku radikalnu stranku, Jugoslovensku levicu i još par stranaka dotadašnjeg režima treba zabraniti. Njihova rukovodstva lustrirati i staviti ih jednostavno van zakona.

Miloš Maksimović: Zašto to nije urađeno?

Nenad Čanak: E zbog toga, što su me tada upozoravali, na prvom mestu Zoran Đinđić, da nije demokratski zabranjivati političke stranke, i da otprilike, te stranke imaju pravo da postoje. Tim pre, me je posle čudilo kada se dolazilo u situaciju, da se otprilike svi sablažnjavaju nad idejom da te stranke mogu doći na vlast. Pa, ili ih zabranite ili su legalne. I upravo zbog toga mislim da je tada napravljena velika greška, da je trebalo te stranke zabraniti, odgovorne lustrirati, išli bi smo dalje bez ikakvih trzavica. Ovako stalno vučemo za sobom blato na, na cipelama, i to krvavo blato.

Miloš Maksimović: Gospodine Iliću, da li Vas je trebalo zabraniti, kao što kaže gospodin Čanak?

Mile Ilić: Naravno da o tome nije bilo moguće govoriti, zato što o tome, da li će neka partija postojati ili ne, odlučuju građani na izborima. A demokratski je, naravno da to tako bude, a administrativno je, pa eto i to tako da kažem, i totalitarno, da neko zabranjuje postojanje političkih partija. Na građanima je, u izborima je kako će se odlučiti, i da li će oni omogućiti opstanak političkih partija na političkoj sceni. Kao što vidite situacija uopšte nije jednostavna. Nekada partije koje su bile potpuno suprotstavljene su sada na vlasti. Evo to je u Srbiji, to je u Nišu. (prekida voditelj)

Miloš Maksimović: A zašto neki u vladajućoj koaliciji imaju otpora, upravo prema kadrovima iz, iz tog vremena?

Mile Ilić: Pa ja ne znam, ovaj, da li imaju ili nemaju. Ja ću Vam reći na primeru Niša. Tamo je bio, možda najveći antagonizam između Demokratske partije i Socijalističke partije. Sada je tamo gradonačelnik iz Demokratske partije, a ja sam predsednik skupštine grada, iz Socijalističke partije. I ta koalicija veoma dobro funkcioniše, nemam nikakvih problema. I jedni i drugi smo rekli u interesu građana i grada, da ćemo prošlost ostaviti na stranu, a da ćemo gledati napred. I mislim da je to dobro, i da ta vrsta pomirenja treba da bude ustvari jedno pravilo odnosa i ponašanja u ovoj zemlji, kako bi država i narod išli napred.

Miloš Maksimović: Je l’ ovo za Vas dobra koalicija? Je l’ ovo jedna uobičajena koalicija, ovo što gospodin priča?

Nenad Čanak: Kako možete da kažete uobičajena, pa ne možete Vi miriti dželate i žrtve. Ne možete Vi miriti pokradene i lopove. Pre svega ne mogu ja da se pomirim sa

Miloš Maksimović: Ko, ko je dželat?

Nenad Čanak: Pa, Socijalistička partija Srbije, kao udarni malj nacional-socijalističkog režima Slobodana Miloševića. Pa nemojte zaboraviti jednu bitnu stvar. Nismo se mi svađali, pa da se mirimo. Nije se Liga svađala nisa kim, nego su nas hapsili. Nismo se mi svađali nisakim, oni su nas ubijali. Nismo se mi svađali ni sa kim, nego su oni nama razbili državu. (prekida voditelj)

Miloš Maksimović: Da pitamo samo gospodina Ilića, je l’ se oseća on kao, kao dželat?

Mile Ilić: Ni najmanje. Ni najmanje, a ja (prekida Čanak, preklapa se)

Miloš Maksimović: Je l’ ste odgovorni za neko ubistvo?

Mile Ilić: Nekima je neprimereno ovakvo ponašanje, i mislim da ne bih mogao ni gospodin Čanak, ni ja, ni bilo koji drugi da govori o bilo kome drugome, a prema tome, da li sam ja dželat ili oni koji pripadaju mojoj partiji, mojoj grupaciji, su rekli građani toliko puta do sada, pa i sada. Na kraju krajeva, ja sam redovni profesor univerziteta, nemam ni jednu krivičnu, niti bilo koju drugu prijavu, a nije moguće, da bilo koji pojedinac, pa makar i gospodin Čanak odlučuje za bilo koga drugoga i procenjuje da li je ovakav ili onakav.

Miloš Maksimović: Na osnovu kojih argumenata tvrdite da su u SPS-u dželati?

Nenad Čanak: Pa evo ovaj gospodin, je bio čovek koji je kandidovao Slobodana Miloševića za Nobelovu nagradu za mir. Je l’ se dobro sećam, to je bio Vaš predlog?

Mile Ilić: Tako je.

Nenad Čanak: Pa je verovatno je pored potpisa gospodina Ilića stajao i prosut mozak Slavka Ćuruvije, prosut mozak Ivana Stambolića. Recimo. I ostale stvari koje su činjene za vreme režima Slobodana Miloševića. U pravu je vrlo jasna stvar, da saučesnik odgovara koliko i počinilac i da je to, otprilike, nivo saučesništva izjednačen sa nivoom počinioca krivičnog dela. Ovo je sve saučesništvo u jednom zločinu koji je rađen 90-ih godina u ovoj zemlji. Ja sam morao kao predsednik Lige socijal-demokrata Vojvodine, iz odgovornosti prema ovoj zemlji, da prihvatim podršku Vlade u kojoj se nalazi i nelustrirana Socijalistička partija Srbije, ali to i dalje ne znači, da sam time prihvatio, da se ponište svi zločini koji su napravljeni 90-ih godina od strane iste te nacional-socijalističke partije, i prihvatio da se sad to sve pokrije prašinom zaborava. Krv ne može da se zaboravi, i ne može da se pokrije prašinom zaborava, nego mora kad-tad oko toga da se razjasnimo. Kad se razjasnimo, nema potrebe da se mirimo, onda je stvar završena.

Miloš Maksimović: Je l’ imate Vi problem što, što ste u vlasti sa ljudima koji su deo vladajuće koalicije?

Mile Ilić: Ja apsolutno nemam problem, gospodin Čanak ima problem što je u koaliciji sa strankama koju podržavaju Socijalistička partija, i gde su svi zajedno, to je onda drugo pitanje. A naravno, ne bih mogao kao intelektualac, i kao čovek, da prihvatim ovakav rezon, i amblok ocenjivanje o bilo kome, pa naravno ni o Socijalističkoj partiji i o njenim kadrovima. Na kraju krajeva, ja sam bio do 96. godine u toj partiji, pa 12 godina iza toga nisam. I zaista ne bih mogao da prihvatam ovakve ocene, koje ni na koji način ne doprinose stabilizaciji odnosa u Srbiji, napretku Srbije  prosperitetu ovoga naroda, nego nas stalno vraćaju nazad. Pa da li nam je bilo dosta rasprave i sukoba, između partizana i četnika, crvenih i žutih, ovih ili onih, ili treba da gledamo napred, da svako dobije ono mesto u istoriji koje zaslužuje, da državni organi o svakome kažu ono šta treba da kažu, da građani na izborima kažu ono šta treba da kažu, a ne gospodin Čanak ili bilo koji drugi, da stalno govori celog života o nečemu drugome bez ikakvih dokaza, na osnovu nekakve svoje prospekcije prošlosti ili participacije budućnosti.

Miloš Maksimović: Imate li dokaze gospodine Čanak?

Nenad Čanak: Da li imam, pa grobovi recimo, Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije i svih ostalih koji su platili glavom krvavi režim Slobodana Miloševića, su najbolji dokazi. Da ne spominjem sve, sva polja ubijanja po Hrvatskoj, po, po Bosni i po samoj Srbiji. To su upravo stvari o kojima ne treba čak ni dokazi, jer su puni zatvori izvršilaca, ali onih podstrekača, nema ni jednog. I to je ustvari najveći problem ove zemlje. Što ta priča nije demokratski zabraniti patije, pa ja Vas moram podsetiti da Hitlerova partija Nacional-socijalistička nemačka radnička partija je zabranjena odmah polse Drugog svetskog rata. Naravno da je zabranjena, jer nije demokratsko pravo zalagati se preko demokratskih metoda za istrebljenje čitavih nacija i rasa. Upravo u tom svetlu su zabranjivane totalitarne partije širom sveta, u zemljama koje su htele da se okrenu demokratiji. Kod nas to nije urađeno i naravno da sad plaćamo posledice.

Miloš Maksimović: Jesu ovo jaki dokazi za Vas, ovo što kaže gospodin Čanak?

Mile Ilić: Ovo nisu nikakvi dokazi, ovo su samo određena razmišljanja bez argumenata. A, prema tome, a da li je neka partija demokratska ili totalitarna, a, kažu ljudi na izborima, a ja ne vidim nikakav argumenat za ovakve ocene gospodina Čanka. Naravno da pri tome kažem, uopšte ne aboliram greške koje je pravila moja partija, jer ih je bilo, ali su pravili greške i drugi. A, mi smo čini mi se, te naše greške uvideli i mi ih ispravljamo, ali ne želimo da živimo pod hipotekom bilo čijeg mišljenja, za ceo život. Prema tome, šta je bilo bilo je, ljudi su rekli šta su rekli, organi su rekli šta su rekli. Opet su sada bili izbori, opet su neke koalicije napravljene koje su bile ranije suprostavljene.

Miloš Maksimović: Kako gledate na, na optužbe, koje se redovno vezuju za Vas, vezano za krađu izbornih glasova 96. 97. Vaš saradnik pekar Bata Bane, džak sa glasačkim listićima, je l’ Vam smeta to, kad se pomene?

Mile Ilić: Pa, vidite, vreme i događaji najbolje objektiviziraju stvari. Dakle, može o meni govoriti  gospodin Čanak ili bilo koji drugi, bilo šta. I svaki čovek može o nekom drugom čoveku govoriti bilo šta. Mogao bih i ja o gospodinu Čanku da govorim bilo šta.

Miloš Maksimović: Što ne kažete, evo možete sada slobodno da polemišete, nije problem?

Mile Ilić: Govorim, govorim na primerima, dakle pojedinačno se može tako govoriti. I o meni je govoreno sve i svašta. Posle dvanaest godina vreme je pokazalo šta je istina. Dakle ja apsolutno ne želim da živim pod bilo, hipotekom prošlosti, zato što je ovih dvanaest godina od kada se ja ne bavim javnim životom pokazalo šta je istina. A da je bilo svega toga, pa makar bi jedna krivična, prekršaj, ili bilo koja prijava bila protiv mene, tim pre što ne treba zaboraviti da sam ja bio isključen iz svoje stranke u to vreme, zbog suprostavljanja julu. I posle toliko vremena kad sam bio u nemilosti, i svojih, i drugih, niko ništa nije mogao, prema tome, dakle izvinjavam se gospodinu Čanku, izvinjavam se svima, ne želim, da ja, moja deca i moja porodica živi pod hipotekom mišljenja bilo koga, vreme je pokazalo šta je istina.

Nenad Čanak: Ali, nemojte zaboraviti bitnu stvar, ja ni jednom nisam govorio o gospodinu Iliću. Vi ste mene pitali oko vraćanja SPS-ovskih kadrova u načelu, i oko ljudi….. Ja sam govorio o tom, ja zato ne razumem zašto se gospodin Ilič ovoliko brani. Ja govorim o potpuno drugim stvarima. Ja govorim o tome, da ako to nije urađeno ranije, sada moramo da snosimo posledice. Posledica je ovo što sada gledamo, i što se ko čudi kad nije shvatio, da se moralo napraviti rez, da se moralo, da su se stvari morale razjasniti kad je za to bilo vreme. Ako nije tada onda mora sada. Biće teže, biće grublje, biće problematičnije, zato što, znate kako, ohladile su se rane, pa samim tim više bole. Dublje bole, ‘ajde da tako kažem. I jednostavno sada moramo da vidimo šta ćemo dalje s tim da radimo. Ja ne mogu da se pomirim ni sa kim, s kim se nisam svađao. I ne mogu ja da oprostim nikome ono što je činio drugima. Mogu što je činjeno meni. I odmah opraštam.

Miloš Maksimović: A kako možemo te hladne rane sada da vidamo, kad je danas potpisana koalicija, odnosno sporazum između SPS-a I DS-a, i to baš u Požarevcu? Kako to komentarišete? Kakvu to simboliku ima?

Nenad Čanak: Uzimate DS, kao meru stvari? DS je stranka s kojom smo mi u, u partnerskim odnosima dugi niz godina, ali partnerski odnosi ne znače, da mislimo isto. Šta više. I upravo zbog toga morate videti sa DS-om zašto to radi. Oni misle da je to možda put nekakvoj stabilizaciji u Srbiji. A ja mislim, da ako se nešto ne očisti, nego se, ako se rana ne očisti, nego se samo zašije da ne zjapi, onda će samo gnojiti i nikada neće zarasti. Jedini put je, i to bi bio najbolji put, za koji bi Socijalistička partija Srbije trebala da se zalaže, današnja partija, Socijalistička partija, lustracija. Molim, ko je kriv neka odgovara. Ako krivci odgovaraju, onda smo se sve dogovorili. Ovako, dok se ne definišu krivci, svi su krivi.

Miloš Maksimović: Podržavate li Vi lustraciju?

Mile Ilić: Potpuno, pa, Socijalistička partija nikada nije bila protiv toga. I nama odgovara. Pa nama odgovara, ako je bilo krivaca, ako je bilo onih koji su kršili zakon, ako je bilo onih koji su činili nečasne stvari, da to treba isterati načisto, ali ne želimo da cela partija i svi ljudi, kadrovi, članovi, simpatizeri žive pod tom hipotekom celog života. Prema tome, nisam se ja branio ni od čega, jer nemam razloga da se branim, ja sam samo odgovorio na Vaše pitanje. A kada mi govorimo o Socijalističkoj partiji, o njoj i o njenim kadrovima, vodi računa rukovodstvo partije, a ocenu toga daju građani na izborima. A, sada Vi postavljate pitanje, da li je trebalo vraćati ove kadrove ili nije trebalo vraćati. Znači, to je procenilo rukovodstvo partije.

Miloš Maksimović: Hajde da vidimo sada kako možete Vi danas na dnevnom nivou da sarađujete sa onima, koje ste malte ne do juče nazivali stranim plaćenicima i izdajnicima?

Mile Ilić: Ja nikada, a u javnom životu sam dugo godina ni jednu jedinu ružnu reč, niti etiketu, niti kvalifikaciju nisam rekao ni o jednoj političkoj partiji, i ni o jednom čelniku ili bilo kojem kadru, bilo koje političke partije. Ja sam se uvek borio za afirmaciju politike svoje partije i za sopstvene kadrove.

Miloš Maksimović: Ali se niste tada ogradili od tog mišljenja koje su izricali drugi iz Vaše partije.

Mile Ilić: Naravno ja nisam prihvatao takve ocene. Znači i danas ne prihvatam takve ocene. Ja mislim da se ne mogu stvari crno-belo postavljati. Da moramo o svakom pojedinačno govoriti sa respektom, a ako ima odgovornosti onda svakoga tamo poslati gde mu je mesto. Znači, nikada ne želim, niti sam želeo da aboliram od odgovornosti bilo koga u Socijalističkoj partiji, ako je grešio.

Miloš Maksimović: Gospodine Čanak, kome licu SPS-a verujete, da li onom koje se klanja na grobu Slobodana Miloševića ili onom koje se okreče prema Briselu?

Nenad Čanak: Ni jednom. Iz jednostavnog razloga, il’ su lagali tada ili lažu sada. Znači tu je neki ozbiljan nesporazum. Mene interesuju rezultati cele ove politike, a ostalo je dosta malo vremena da počnemo da ih sagledavamo.

Miloš Maksimović: Gospodine Iliću, šta je Vama bliže, Požarevac ili Brisel?

Mile Ilić: Ja bih najpre rekao da sam ja iz Niša, i tamo je živeo pesnik Branko Miljković. Poznat je njegov stih:”Ubi me prejaka reč”. Stoga bih zamolio povodom onih reči gospšodina Čanka od malo pre, da se klonimo teških reči, da ne bi posle u budućnosti pravili pomirenja. Mi smo intelektualci, i mi moramo kao intelektualci da prednjačimo napred, i da mirimo možda u trenutku i nešto što nije bilo moguće pomiriti. A povodom ovog Vašeg pitanja, ja sam čovek koji ne pripada nikome posebno. Pripada partiji, programu i ideji partije. Ja sam sa Miloševićem i sarađivao, Milošević me je isključivao iz partije.

Miloš Maksimović: Moram da Vas pitam, evo sad ste rekli da, da treba da izbegnemo teške reči, da li ste onda spremni da se odreknete, javno da se odreknete onih stvari koje je režim Slobodana Miloševića uradio za to vreme? Znači nepočinstvo prema svojim građanima, prema susednim narodima.

Mile Ilić: Ja uvek govorim na takav način, da ocene moramo objektivizirati činjenicama. Nikada ne želim da aboliram odgovornost za bilo koga, uključujući i Miloševića, ako su činjene greške, ali te greške se dokazuju na sudovima. Dokazuju se na izborima. Prema tome mislim da, i Socijalistička partija i sam Milošević platio neke cehove, a nekih aspekata svoje pogrešne politike. Ali u suštini gledano Socijalistička partija je jedna progresivna, demokratska partija, bar to, evo vidite sada pokazuje. Koja razume i svoje greške, koja razume i ispravlja te greške, i koja gleda unapred.

Miloš Maksimović: Razume li SPS svoje greške?

Nenad Čanak: Glavni nesporazum je u tome, što mene napadaju zbog teških reči, a ja samo tražim objašnjenje metoda koji se zove “metak u potiljak”. Dakle, “metak u potiljak” kad ja kažem onda je to teška reč, a kad se uradi onda je to:”Eto, skretanje u politici Slobodana Miloševića” pa to nisu stvari o kojima možemo uopšte da polemišemo. To su stvari sa kojima se mora jednom zauvek prekinuti. To je moguće samo lustracijom i suđenjem.

Mile Ilić: Ne to nije moguće lustracijom to je moguće suđenjima i procesima na osnovu zakona. A vreme je bilo da se to učini i nikada nije kasno da se to učini, ako bude novih činjenica koje bi pokazale nešto drugo.

Miloš Maksimović: Da li možete za kraj da, da otkijete koji još fenomenalni transfer za kraj možemo da očekujemo? Da li će Duško Matković koji se pominje tu ponovo biti? Da li će možda biti Mihalj Kertes?

Mile Ilić: Pa ja to, ja to ne znam, ali hoću da Vam kažem da je u ovih dvadesetak godina postojanja Socijalističke partije nekada partija pravila grešku prema kadrovima, nekada kadrovi prema partiji. Sada je vreme za veliko okupljanje socijalista. I ja nemam apsolutno, protiv toga, da svi oni koji nisu ni na koji način pogrešili, a da je to u prošlosti dokazano na sudovima il’ nekim drugim organima, budu tu sa nama da se zajedno borimo za taj program. Ako je bilo grešaka i grešnika,a bez obzira o kome je reč, ja to neću nikada podržati.

Miloš Maksimović: Gospodine Čanak kada je već reč o okupljanju socijalista i o sudovima, za kraj jedan odgovor. Vi ste pre petnaestak godina bili tuženi da ste postrekivali svog psa da ujede lokalnog funkcionera SPS-a i da ste mu onda rečima “Ne to, fuj to” al’ da je pas poleteo.

Nenad Čanak: Poenta je sledeća.

Miloš Maksimović: Da li bi ste to danas rekli?

Nenad Čanak: On je tvrdio da sam ja pustio psa na njega. Ja sam rekao nije tačno na vreme sam viknuo  “Fuj”. Verovatno bih isto rekao “fuj”.

Miloš Maksimović: Je l’ bi ste i sada rekli?

Nenad Čanak: Fuj, rekao bih, fuj.

Mile Ilić: Drago mi je što smo gospodin Čanak i ja civilizovano razgovarali.

Miloš Maksimović: Hvala Vam što ste bili gosti “Stanja nacije”.

2 KOMENTARA

  1. I ja oću kod Labline, zajedno sa Romi i Charolijom!!!! Kako bre sve uvek napišete sve što ja milsim, pa ja samo mogu da potpisujem! Ispada onda da samo klimoglavim , al’ šta ću kad mene mrzi da pišem o politici, na primer.Poenta Ivana, svaka čast na ovom tekstu, mada bih to mogla napisati za svaki tvoj tekst.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime