Stari Egipćani: „Samo jedan narod je stariji od nas i dolazi sa Balkana!“

1
890

Stari Egipćani su pre vlade faraona Psametiha verovali da su oni najstariji narod na svetu. Međutim, Psametih je odlučio da dozna da li je to tačno.

Kako piše Herodot u svojoj istoriji, od trenutka kada je Psametih utvrdio da postoji jedan drugi narod koji je stariji od njih, Egipćani su priznali primat tom drugom narodu, a sebe smatrali drugim najstarijim na svetu. Psametih najpre nikako nije uspevao da utvrdi ko je najstariji narod. Herodot navodi da se faraon najpre raspitivao, ali taj način nije dao rezultata. Slavnom istoričaru su Hefestovi sveštenici iz Memfisa ispričali šta je faraon onda smislio i kako je postupio.

Psametih je uzeo dva novorođenčeta od nekih prostih roditelja i dao ih pastiru da ih odneguje. Naredio je da niko u prisustvu dece ne sme da izgovori nijednu reč, već da deca leže u jednoj usamljenoj kući i da im dovode koze da ih podoje mlekom, pa da ih opet ostave same.

Faraon je tražio da sačekaju koju će reč deca prvo izgovoriti nakon prvog mucanja. Prošlo je dve godine i jednog dana pastir uđe ka deci, a oba deteta istrče pred njega sa raširenim rukama i poviču „bekos“.

Prvi put pastir na to nije obraćao pažnju, ali dolazeći deci, on je svaki put ponovo slušao istu reč. On to javi gospodaru i po njegovom naređenju dovede decu pred njega. Kada je i sam Psametih čuo istu reč od dece, počeo je da se raspituje koji narod ima tu reč.

I konačno je saznao da takvu reč imaju Frižani i da ona kod njih znači „hleb“. I zato su Egipćani priznali da su jedino Frižani stariji narod od njih, piše Herodot.

Ostaje pitanje ko su bili Frižani. Zna se da su Frižani ili Frigijci bili narod sa juga Balkana, odnosno nekadašnjeg Helmskog poluostrva, gde su se prema Herodotu nazivali Brigima. U drugom milenijumu pre nove ere prešli su u Malu Aziju i u središtu današnje Anadolije osnovali pokrajinu i državu Frigiju.

Autentična Frigija, ona na Helmu (Balkanu), prema mapama je obuhvatala značajne delove današnje južne Srbije i Kosova i Metohije. Odnosno, približno sa područja koje nazivamo – Starom Srbijom.

Potom su se širili u pravcu današnjeg Soluna, a onda prešli u Malu Aziju.

Zanimljiva je analogija reči frigijske reči „bekos“ – „hleb“ i srpske reči „pekar“ ili „pekara“, odnosno engleske „baker“ ili „bakery“. U raznim jezicima česta je inverzija slova „B“ i „P“, jer se radi o usnenim suglasnicima, te bi „bekos“, bilo isto što i „pekos“. Na srpskom „pekara“ ili na engleskom „bakery“ je mesto gde se peku hleb i druga peciva slična hlebu, a „pekar“ ili „baker“ je onaj koji peče hleb i ostala peciva.

Jasna je povezanost ovih jezika sa frigijskim jezikom, ali za preciznije zaključke potrebno je znati više reči iz frigijskog jezika, koji je, kako kažu istoričari, izumro u 7. veku.
Ipak, ne bi trebalo da bude iznenađenje ako su Frižani ostavili dubok pečat na druge narode, odnosno ako su od njih potekli drugi narodi. Posebno, ako se zna da je ovaj „narod najstariji“ potekao upravo sa teritorija na kojima mi danas živimo.

Izvor: istorijamisterija.blogspot.com

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime