Statut AP Vojvodine – tempirana bomba!

0
846

ustavni sudUstavni Sud je nedavno ocenio da su brojne i značajne odredbe Statuta AP Vojvodine neustavne. To znači da to nije samo reč o mestimičnoj neusklađenosti sa Ustavom već preuzimanje ustavnih ingerencija od pokrajinske vlasti što je jasan separatistički potencijal.

Ono što je svima, koji su se iole ozbiljnije bavili ovim pitanjem, bilo jasno je da je Statut bio neustavan i dok ga je donosila vlast DS i SPS. Tada je bila blokirana i normalna javna rasprava gde bi se čuli argumenti, mediji su bili lobisti vojvođanskog DS koji je pravio državu u državi i preko Statuta i preko sedam posto budžeta što je „rodnijih godina“ bilo i 700 miliona evra na ruke bez ikakve kontrole o trošenju. Malo li je to na današnju bedu.

Šta se desilo DS se podelio već tada i Tadić nije kontrolisao Pajtića koji je radio šta je hteo. No tadašnji vrh države i nije bio spreman da spreči izglasavanje opasnog i štetnog Statuta. Pored toga ni koalicioni partneri nisu imali ništa protiv, a neki su očigledno navijali i za radikalnije autonomaško rešenje koje bi u dva skoka vodilo ka „vojvodina republici“. Mediji su bili strogo kontrolisani i nisu dopuštali realnu i jasnu kritiku statuta sa normalnih državotvornih pozicija. Opozicija je bila podeljena i slaba da bi sprečila ovakvu tempiranu bombu u samom temelju države. Patriote koje su trebale da se bore protiv ovakve opasnosti nisu formirali zajednički front a bilo je i dosta dezertera.

Intelektualna zajednica je po ko zna koji put poklekla i pokazala se kao jalova i bez kičme. Dakle gotovo svi su bili ili za statut ili nisu mnogo smetali, čast izuzetcima poput Crkve nekolicine političara i intelektualaca. Sramota za Srbiju koja nije smogla snage da se odupre kao kod donošenje Ustava iz 1974 kad je isto tako rastakana zemlja i od pokrajina se pravile republike. Statut je povratak na mala vrata destruktivnog titoističkog ustavnog poretka u Srbiji.

Da Vas podsetimo:  "Dali su mi otkaz posle 10 godina rada, da bi zaposlili ljude iz SNS"

Kako se to desilo? Pre svega reč je o političkoj eliti koju pretežno čine ljudi bez karaktera, bez morala i bez brige za državu, narod i njihovu budućnost. Najveću podršku – što aktivnu što pasivnu je poluseparatistički Statut imao u beogradskoj eliti kojoj je to bilo „moderno“, „evropski“ pa i „fensi“ rešenje. Dakle centar vojvođanskog separatizma nisu ni vojvođanske manjine, ni novosadski krugovi autonomaša već beogradski „krug dvojke“ koji misli da „Vojvodina treba da ima veću autonomiju“ ma šta to značilo. U ovakvim stavovima vidimo kombinaciju gluposti neznanja, nedostatka osećaja za državu i normalno funcionisanje sistema. No ovde se neretko krije i nešto još gore – direktno ili posredno služenje volji Velikog Brata koji bi voleo da vidi kako „vojvođanska autonomija“ napreduje. Napreduje ka čemu pitanje je – ka „republici“, ka separatizmu ili nedaj bože građanskom ratu.

Tu smo došli do ključnog faktora – stranaca koji uz pomoć domaće korumpirane i kukavne elite projektuju i ostvaruju svoje strategije na terenu. Jedna od njih je i „autonomija koja teče“ i koja nas vodi u pravcu koji oni žele. Kontrola i slabljenje Srbije se najlakše ostvaruje odvajanjem vojvođanskih Srba od onih „preko reke“. To su znali i bečki carevi, ugarska aristokratija, kominternovski boljševici ali i hrvatski nacionalisti. Znao je dobro i Tito „poslednji vladar habsburškog stila“ da Srbe možeš lako kontrolisati ako ih podeliš na srbijanske, crnogorske, bosanske, vojvođanske i druge.

To danas jako dobro znaju i oni centri moći koji žele da pojačaju kontrolu nad Srbijom i da je oslabe do te mere, da ne predstavlja više nikakav rizik po njihove strateške interese na ovom svetski važnom balkanskom raskršću na kome počinju i završavaju se imperijalni pohodi na druge svetove. Malo ljudi zna da je prvi projekat autonomije Vojvodine unutar nove države posle 1918 bio zapravo projekat hrvatskih nacionalističkih krugova koji su tako na zaobilazan način želeli da oslabe Srbe a da ojačaju svoje pozicije u Panoniji. Pri tome su za te i slične ideje imali očiglednu podršku i nekih stranih centara moći kojima je u to vreme to odgovaralo.

Da Vas podsetimo:  Meštani vratili reku Rakitu u svoj tok i očitali nam lekciju iz upornosti

Samo se takvom stranom podrškom može objasniti da jedan osrednji partijski kadar poput Pajtića stvara svoj faud u Vojvodini i to mimo i tadašnjeg vrha DS i predsednika države Tadića i još živih socijalista koji su to sve nemoćno ili prividno nezainteresovano posmatrali. Znali su da je Statut ne samo protivustavan već i da direktno podriva državu, ali niko ništa nije preduzeo. Ispalo je da je jedan poluanonimni Pajtić sve to to radio skoro bez ikakvog otpora i uz značajnu logistiku prozapadnih medija kroz koje ni ptičica protiv Statuta nije mogla da proleti. Sve to uz aktivnu ili pasivnu podršku prestoničke intelektualne elite. Po direktnoj i posrednoj podršci Pajtiću i Statutu od strane stranaca je bilo jasno odakle vetar duva. Većini oportunista je to bilo dovoljno da „ne talasaju“, a oni koji su ipak hteli da spreče takav opasan i antidržavni Statut su bili upozoreni da „paze šta rade“. Tako je pacifikovana srpska elita i tako je „šapatom pala“ Vojvodina u ruke autonomaške i korumpirane do perverzije političke oligarhije vojvođanskog krila vladajuće stranke. „Beograd“ se nije smeo mešati u „vojvođansko pitanje“, a to važi i danas.

No imajući u vidu vrlo nepovoljan geopolitički kontekst i mali manevarski prostor moramo se upitati šta činiti i da li se može nešto promeniti. Ne nešto epohalno i ne preko noći to je sigurno, ali je ipak moguće nešto učiniti i u nepovoljnim okolnostima. Odluka Ustavnog suda, iako zakasnela jer za vreme vlasti DS nisu smeli da donesu takvu odluku, je stvar ipak stavila na svoje mesto. Vlast u Vojvodini je nelegitimna pa i nelegalna jer je zasnovana na neustavnim odredbama pokrajinskog statuta. To je i bez kampanje dodatna erozija legitimiteta autonomaške pokrajinske vlasti i podriva same njene temelje, jer je ta vlast zanovana na ovom statutu. Odluka US da se da rok od 6 meseci da se Statut uskladi sa Ustavom (ili obrnuto kako misle Pajtić i Čanak) je kompromisna i daje autonomaškom vođstvu vremena da smisle “izlaznu strategiju”.

Da Vas podsetimo:  VESIĆEV FENSERAJ "Trotineti kupljeni od brata ambasadora Srbije u CG, usisivači od Zvonka Gobeljića"

Naravno oni koji čine vladajuću koaliciju na republičkom nivou koriste ovu priliku da pokrenu priču o vanrednim pokrajinskim izborima. Politika je takva – interesi su neumoljivi pokretači. No u ovom slučaju su stranački interesi u skladu sa nacionalnim – da se dođe do novih izbora na kojima bi se smenila vlast koja je donela nelegalni i nelegitimni Statut, a posle toga i pokušalo uskladiti taj i takav statut da Ustavom i zdravim razumom kome je stalo do očuvanja Srbije. Ono što treba reći da je odluka Ustavnog suda dovoljna ne samo za raspisivanje pokrajinskih već i republičkih izbora, jer je reč o podrivanju države. Svi oni koji su doneli takav Statut bi morali da snose političke i druge sankcije, a neko bi i na robiju trebao da završi barem radi primera.

Na žalost ovo što smo napisali je za Srbiju danas naučna fantastika iako bi to bio normalan rasplet događaja za neku normalnu državu. Ili drugačije rečeno – onima koji spadaju u “normalan svet” ovakva stvar ne može da se desi. Na bizaran način se i ovde potvrđuje ona “da niko nema ono što Srbin imade”.

Branko Radun

akademediasrbija.com / Izvor: Vidovdan

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime