Stav Srbije o Ukrajini važan za poglavlje 31

0
1034

2014-05-29_132949

Stav Srbije po pitanju krize u Ukrajini važan je kada je reč o poglavlju 31 u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, ocenili su 28. maja učesnici konferencije „Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU i zemlje kandidati“ u Beogradu. Skrining, odnosno analitička ocena i pregled usklađenosti srpskog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u tom poglavlju, koje se odnosi na zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politku EU, kako je rečeno, očekuje se u julu i oktobru ove godine, a stav Srbije po pitanju Ukrajine mogao bi uticati na rezultate skrininga.

Zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt naveo je da je najvažniji deo pregovora o pristupanju Srbije Uniji sadržan u činjenici da se od Srbije očekuje da se sve više usklađuje sa EU zakonodavstvom EU po pitanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike u periodu pre pristupanja Uniji.

Kako je objasnio, to zakonodavstvo obuhvata deklaracije, odluke i saopštenja, kao i politiku EU o restriktivnim merama, odnosno o sankcijama.

„U tom kontekstu, svrstavanje Srbije uz poziciju EU veoma je dobro tokom poslednjih godina. Međutim, to je nekako promenjeno ove godine, kada je Srbija do sada stala uz 10 od 22 odluke i deklaracije, a šest od 12 odluka kojima se Srbija nije pridružila odnose se na Ukrajinu“, rekao je Benedikt.

Dodao je da je pozicija Srbije po tom pitanju do sada objašnjavana i u medijima i u bilateralnim susretima sa predstavnicima EU i da će morati da bude dalje praćena situacija da bi se videlo vidimo kako će se to razvijati u svetlu očekivanog skrininga za poglavlje 31.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku koji je zajedno sa zadužbinom Fridrih Ebart (FES) u Srbiji organizovao konferenciju, navela je da u ovom trenutku Srbija pokušava da zadrži neutralan stav po pitanju Ukrajine.

Da Vas podsetimo:  Srbija genijalce „isprati“ bez dinara, a oni iz Rusije donesu zlato

Ona je ocenila da u zavisnosti od razvoja ukrajinske krize ostaje otvoreno da li će takva neutralnost biti održiva na duži rok, odnosno da li će postojati pritisci na Srbiju da se jasnije odredi prema toj krizi.

„Skrininzi za poglavlje 31 predviđeni su u julu i oktobru ove godine. Ja se iskreno nadam da će Srbija brzo otvoriti to poglavlje i da ćemo konačno, posle različitih lutanja od četiri stuba spoljne poilitike Srbije, konačno krenuti definitivno i definisano u jednom evropskom pravcu“, navela je Joksimović.

Ona je podvukla da konstantno treba imati u vidu određene specifičnosti i to koliko je u ovom trenutku Srbiji teško da se po pitanju ukrajinske krize jasnije odredi.

Bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujacić ocenio je da poziciju Srbije ne treba smatrati neutralnom i da stav Srbije „nije brojanje statistike u nekakvim rezolucijama“.

Srbija je, po oceni Vujačića, suštinski mnogo bliža Briselu nego Moskvi.

„Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ona to radi zbog Kosova, zbog internih razloga. Mislim da je ta pozicija mnogo jača nego pozicija da li će uvesti sankcije za neke pojedince, što je sama Evropa onako, kako da kažem, poluvoljno učinila i koje se čine, za onoliku dramu kako je to predstavljeno u medijima, kao relativno malo i benigno“, naveo je Vujačić.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić rekao je da je Srbija stoprocentno zavisna od ruskog gasa i da ona mora uzeti u obzir svoju energetsku bezbednost i stabilnost. Srbija, kako je rekao, sa jedne strane mora ispuniti svoju ulogu kandidata i potencijalnog člana EU, ali ona sa druge strane, isto tako očekuje i da njeni problemi budu uvaženi i prepoznati.

Da Vas podsetimo:  Dve godine od kad je gradonačelnik dobio orden od patrijarha...

Vujačić je ukazao na tesne veze između EU i SAD kroz NATO i ocenio da EU može da ima zajedničku bezbednosnu politiku ali da članice imaju različite prioritete na tom planu. Kako je naveo, dok je članicama na istoku bitna zaštita od Rusije, za južne članice to je stanje u zemljama severne Afrike i Bliskog istoka zbog migracija.

Različiti interesi dolaze do izražaja u EU i kada je reč o spoljnoj politici a dobar primer za to je i kriza Ukrajini, kada je reč o obustavljanju saradnje članica sa Rusima.

Dijalog Beograda i Prištine kao plus za evropsku diplomatiju

Dijalog Beograda i Prištine se ubraja u malobrojne spoljnopolitičke uspehe odlazeće visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i evropske diplomatske službe (EEAS) koju predvodi, ukazano je na skupu.

„Tako da ostaje za narednog visokog predstavnika da se trudi oko jugoistočne Evrope, Balkana, da gura napred kako bi mogli da dokažu da cela ta mašinerija koja košta ipak daje pozitivne rezultate“, rekao je Dušan Reljić, šef biroa Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Briselu.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Jovan Teokarević je rekao da je rad Evropske službe za spoljne poslove koja je uspostavljena pre tri i po godine, ograničen jer nema punu autonomiju, ali da su se neke njene slabosti ujedno pokazale kao prednosti.

On je ocenio da za razliku od spoljne politike postoji zajednička kosovska politika EU, iako sve članice ne priznaju Kosovo. Prema njegovim rečima, kosovska kriza je na dobar način iskorišćena da EEAS pakaže da ima kapacitete i perpsepktivu u EU.

Ocenio je da bi bilo dobro da se komesar za proširenje ne ukida već da se možda oslobodi portfelja politike susedstva koji bi se dodelio EEAS.

Da Vas podsetimo:  Kako je Miša Vacić postao najveći srBski papučar

Reljić je rekao da politika proširenja neće u sadašnjim oklnostima jačanja populističkih partija i otpora građana širenju EU biti prioritet. „Ne verujem da će naredni visoki predstavnik (za spoljnu politiku i bezbednost) reći u Savetu ili Evropskoj komisiji:’svetla je budućnost u proširenju, moramo da radimo na tome'“, rekao je on na konferenciji.

On je rekao da će jačanje populističkih stranaka i stranaka krajnje desnice u Evropskom parlamentu „pogoršati političku komunikaciju“, ali da neće doneti dramatične promene u politici parlamenta.

„Drugo pitanje da li će se promeniti politika Evropskog parlamenta, da li će doći do nekih drastičnih zaokreta – naravno da neće“, rekao je on i dodao da Evropski parlament neće blokirati odluke u vezi sa proširenjem koje je inače u nadležnosti članica.

EurActiv.rs

Foto: Beta

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime