„Dodatno nas uznemiruje činjenica da je Memorandum potpisan upravo 24. marta, na dan početka bombardovanja a 27. marta, na dan kada je 1941. godine izvršen puč, vaspostavljen Memorandum“
Radne grupa za obnovu i zaštitu srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, Episkopa Artemija, sveštenstva i monaštva eparhije raško-prizrenske, povodom potpisivanja „Memoranduma o razumevanju o dogovorenim opštim principima za obnovu objekata Srpske Pravoslavne Crkve“, od strane Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla, 24. marta 2005.
Iz pomenutih saopštenja jasno se vidi da su stavovi države Srbije, Episkopa raško-prizrenskog G. Artemija, sveštenstva i monaštva eparhije raško-prizrenske u to vreme bili podudarni, da je „Memorandum“ bio prava bomba na sve ondašnje napore Episkopa Artemija i države Srbije da se očuva celovitost i integritet srpskog naroda i njegova baština na Kosovu i Metohiji, da su bojazni izražene u saopštenjima našle opravdanje u poslednjim događajima vezanim za prijem samoproglašene države Kosovo u UNESKO.
Na kraju priloga donosimo izvod iz obraćanja preljubočinog episkopa Teodosija na Međuverskoj konferenciji održanoj u Peći od 24. do 26. maja 2013. godine. Ovo obraćanje dodatno osvetljava razloge potpisivanje Memoranduma 2005. godine od strane Beograda (Patrijaršije) i progona Episkopa Artemija.
Uredništvo sajta ERP u Egzilu
SAOPŠTENjE ZA JAVNOST
Radna grupa za obnovu i zaštitu srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji
Na sastanku održanom 25. marta 2005. Radna grupa Vlade RS, čiji je zadatak da predlaže saradnju sa predstavnicima međunarodnih organizacija, koje pokreću inicijative i utvrđuju programe u cilju obnove i zaštite kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, sa iznenađenjem i žaljenjem primila je vest o potpisivanju „Memoranduma o razumevanju o dogovorenim opštim principima za obnovu objekata SPC“.
Memorandum je potpisan 24. marta između SPC, koju je zastupao Njegova Svetost Patrijarh Pavle, i Ministarstva kulture, omladine i sporta Privremenih institucija samouprave iz Prištine, koje je zastupao ministar Astrit Haraćija.
Astrit Haraćija je rekao da lobiranje za Kosovo u UNESKO nije vršeno samo poslednjih nekoliko meseci, već decenijama. Klikni OVDE On je takođe bio optužen da je kao „ministar“ finansirao zastrašivanje svedoka koji su trebali da svedoče protiv Ramuša Haradinaja. Klikni OVDE
Ne ulazeći u podrobnu i detaljnu analizu i kritiku mnogobrojnih nedostataka i propusta kojima obiluje navedeni Memorandum, i koji će, bude li Memorandum primenjen u praksi, biti pogubni po identitet, bivstvovanje i dugoročni opstanak srpskog naroda i njegove baštine na Kosovu i Metohiji, Radna grupa Vlade RS želi ovom prilikom da ukaže na grubo i neočekivano kršenje principa i procedure, koja je trebalo da prethodi potpisivanju jednog ovako važnog i dugoročno značajnog akta, kao i na direktnu suprotnost potpisanog Memoranduma sa Planom Vlade RS za Kosovo i Metohiju, koji je i od SPC svojevremeno bio podržan.
Na ovaj način, jednostranim, neočekivanim i iznenadnim potpisivanjem Memoranduma od strane Njegove Svetosti, skoro u potpunosti zapostavljene su i prenebregnute nadležne institucije, osporen Plan Vlade RS za Kosovo i Metohiju, i time dezavuisani kako Služba zaštite RS, koja se od 19. veka bavi zaštitom srpske kulturne baštine, tako i nadležno Ministarstvo kulture, Koordinacioni Centar za Kosovo i Metohiju, kao i nadležni Episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski. Uz to, doveden je u pitanje i planirani, i za prvu polovinu aprila najavljeni, sastanak nadležnih institucija Republike Srbije sa predstavnicima međunarodnih institucija koje se bave domenom zaštite kulturne baštine.
Upozoravajući da navedeni Memorandum predstavlja neočekivani iskorak i prvo zvanično priznavanje Privremenih institucija samouprave od strane neke srpske institucije, predavanje njima u nadležnost brigu i staranje o srpskoj kulturnoj baštini na Kosovu i Metohiji, te samim tim i isključivanje iz pomenutog procesa Službe zaštite RS, Radna grupa napominje da je potpisani dokument neprihvatljiv i neprimenljiv za obnovu srpske baštine na Kosovu i Metohiji, te da na osnovu njega nije moguće započeti proces obnove.
Ujedno, Radna grupa očekuje da će Njegova Svetost Patrijarh Pavle i Sveti Sinod SPC imati dovoljno sluha i spremnosti da čuju glas nadležnih institucija, da bi se zatim, nakon stavljanja navedenog Memoranduma van snage, u dogovoru sa nadležnim državnim institucijama, pristupilo definisanju principa koji će omogućiti uobličavanje potrebnog dokumenta.
Beograd,
25. mart 2005.
Radosno bratstvo u društvu Bajdena i Tine Kajdanov, američkih zlikovaca odgovornih za srpsko stradanje na KiM.
SAOPŠTENjE ZA JAVNOST
Episkop Artemije
Zapanjeni smo postupcima pojedinih moćnika u krilu Srpske Pravoslavne Crkve koji, ne birajući sredstva, u novije vreme pokušavaju da se grubo mešaju u kanonske i jurisdikcijske nadležnosti Episkopa raško-prizrenskog, namećući mu svoja viđenja i rešenja kada je u pitanju obnova naših crkava i manastira na Kosovu i Metohiji. To se naročito ispoljilo u zadnja tri-četiri dana, od 24. do 27. marta ove 2005. godine, a u vezi Memoranduma o razumevanju o dogovorenim opštim principima za obnovu objekata Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji.
Ovako ishitrene odluke, kao što je ova doneta na vanrednoj sednici Svetog arhijerejskog sinoda, u svom proširenom sastavu, sa članovima Odbora Svetog Arhijerejskog Sabora za Kosovo i Metohiju, po kojoj „Memorandum ostaje i dalje na snazi“, za Nas i Našu Eparhiju ne mogu imati nikakvo pravno dejstvo, niti se mogu primeniti u praksi. Razlozi za to su izneti u našem pismu Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G-nu Pavlu, Ebr. 147 od 26. marta 2005. godine.
Pored toga, znanja radi, na tu sednicu Kosovskog odbora, nismo bilo pozvani ni Mi, kao Episkop kosovsko-metohijski, niti iko od članova toga odbora iz dela naših klirika – monaha. Pitamo se, dakle, ko je u naše ime mogao da odlučuje o validnosti „principa“ dogovorenih u tom Memorandumu?
Gračanica
28. mart 2005.
SAOPŠTENjE ZA JAVNOST
Sveštenstva i monaštva eparhije raško-prizrenske
Mi, sveštenstvo i monaštvo Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske, duboko smo iznenađeni i zabrinuti svim onim što se u poslednjih nekoliko dana, počev od 24. marta, događa u vezi aktivnosti na obnovi srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, a povodom potpisivanja „Memoranduma o razumevanju o dogovorenim opštim principima za obnovu objekata Srpske Pravoslavne Crkve“, od strane Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Pavla.
Dodatno nas uznemiruje činjenica da je Memorandum potpisan upravo 24. marta, na dan početka bombardovanja i dotad neviđene agresije na srpski narod od strane većine zapadnih zemalja, obzirom da i on predstavlja pravu bombu na sve dosadašnje napore uložene od strane Episkopa Artemija za očuvanje celovitosti i integriteta srpskog naroda i njegove baštine na Kosovu i Metohiji, kao i činjenica da je 27. marta, na dan kada je 1941. godine izvršen puč i time nagovešteni tamni i crni oblaci koji će se u budućim danima srpske istorije nadviti nad srpskim narodom, ponovo, novim pučem izvršenim u Beogradu (Patrijaršiji), vaspostavljen Memorandum sa kojega je Njegova Svetost povukao svoj potpis dva dana pre toga, i proglasio Memorandum nevažećim.
Treba se bojati onoga što će uslediti, bude li se ovaj Memorandum primenio u praksi.
Mi, kao klir eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske, ne možemo a da ovim putem ne iskažemo i svoju duboku zabrinutost činjenicom, da se o stvarima koje se tiču naše Eparhije odlučuje na ovako nekanonski način, grubim mešanjem u oblast delovanja Eparhijskog Arhijereja, bez Njegove saglasnosti i čak obaveštavanja, odlučivanjem o stvarima koje su mu svetim Kanonima predate u nadležnost.
Sve nas ovo vraća u blisku prošlost, kada se pre par meseci Sveti Sinod takođe umešao u nadležnost i kanonski delokrug delovanja eparhijskog Arhijereja, osporavajući mu pravo da podnosi tužbu protiv zemalja koje su najodgovornije za rušenje i skrnavljenje 150 pravoslavnih crkava na Kosovu i Metohiji, pozivajući ga čak, svojom odlukom, da tužbu povuče, iako mu je samo nekoliko meseci pre toga dao punu podršku da tužbu podnese.
Ovo nas zabrinjava utoliko pre, jer znamo činjenicu da je podnošenje tužbe pred međunarodnim Sudom u Strazburu protiv četiri evropske države najveća smetnja ideji nezavisnog Kosova. To isto bi se moglo reći i za oblast kulturne baštine, gde ne može biti ni reči o ispunjenju standarda, što samim tim urušava svaku realnu mogućnost da se do ostvarenja nezavisnog Kosova dođe legalnim putem. Otuda proističe i toliko nastojanje i upornost Međunarodne zajednice da se sa bilo kakvim aktivnostima u domenu obnove baštine krene što pre, kako bi imali kakvo-takvo opravdanje i podršku ostvarenju nezavisnosti Kosova.
Stoga, ovim putem izražavamo svoju potpunu saglasnost sa stavovima nadležnog Episkopa Artemija, ističući da potpisani Memorandum ne može za našu Eparhiju imati nikakvu pravnu snagu niti se može primeniti u praksi, jer je do njegovog potpisivanja došlo bez znanja i saglasnosti kanonskog i nadležnog Episkopa, ne ulazeći ovom prilikom uopšte u bilo kakvu analizu teksta samoga Memoranduma, koji predstavlja, između ostalog, prvo priznavanje od strane srpskih institucija – Privremenih institucija samouprave iz Prištine, i predavanje brige o obnovi porušenih svetinja u ruke onima, koji naše svetinje već šest godina nemilosrdno ruše, i zatiru sve što je srpsko. Šta bi iz ovoga proisteklo, bolje je ne pominjati.
30. mart 2005.
Obraćanje preljubočinog episkopa Teodosija na Međuverskoj konferenciji održanoj u Peći od 24. do 26. maja 2013. godine
Međuverska konferencija održana u Peći maja 2013. godine
….Iako ove svetinje pripadaju Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, one su takođe deo bogate baštine na Kosovu i Metohiji, Evropi i svetu. Već godinama zajedno sa ljudima dobre volje pokušavamo da razvijemo koncept šireg identiteta, koji čuva autentični poreklo duhovnih i kulturnih objekata i istovremeno ih otvara za pripadnike drugih zajednica sa kojima delimo ovu prelepu zemlju. Jedna od naših najvažnijih namera jeste da ovi objekti postanu mostovi pomirenja i razumevanja, jer su to pre svega kuće Božije koje su i predviđene da budu domovi i pribežišta za sve one koji žele da se približe Bogu i duhovno se obogate. Zato bih iskoristio ovu priliku da pohvalim trud svih međunarodnih i lokalnih predstavnika koji sa nama dele ovu viziju i poručim onima koji tako ne misle da će naše svetinje uvek ostati otvorene za sve koji iskreno traže duhovni mir i spokoj. Vrednost jednog društva, kulture i tradicije nikada nije bila u rigidnoj jednoličnosti, već u raznolikosti i slobodi izražavanja. Religija ima za cilj da nas učini humanijim i boljim, a ne pobornicima agresivnih ideologija. Zato i verski objekti treba da budu sagledani kao parče nebeske lepote i blagoslova za sve, a ne kao uporišta nasilnih ideologija i simboli razdora.
Izvor: ERP u Egzilu
kmnovine.com
