Vučić je odlučio da je potrebno nastaviti sa politikom stezanja kaiša. Međutim, ako se osvrnemo na proteklih dvadesetak godina, Srbija konstatno štedi, ali nikako da uštedimo.
Politika štednje današnje i svih prethodnih vlada može se uporediti sa citatom iz filma “Tesna koža” koji je snimljen pre više od 30 godina.
“Celog života sam štedela. Ceo vek štedela. Štedela paru na paru, jela koske i kačamak, pušila najgoru krdžu i šta sam uštedela. Ništa!”
Celog života smo štedeli, a ništa nismo uštedeli. “Nada poslednja umire” je fraza koja idealno opisuje stanje građana Srbije. Nadamo se boljim danima, nada ne umire, vreme prolazi, mi umiremo, bolji dani još nisu stigli, mi se i dalje nadamo, mi i dalje umiremo, bolji dani i dalje ne dolaze…
Svake godine se nadamo da će ta naša nesposobna vlada, koju recikliramo po ko zna koji put, već jednom uštedeti nešto i omogućiti nam bolji života, ali izgleda da nam ostaje samo da se nadamo i umiremo jer bolji dani ne dolaze niti će doći.
Zašto mi izgodine u godinu grcamo štedeći novac koji na kraju ne uštedimo? Svaka nova vlada uvodi nove mere štednje, sledeća ih nastavlja u svom stilu, a nama prođoše godine u štednji novac koji nikada nismo uštedeli. Srbija je jedna od retkih država koja se nalazi u ovakvoj paradoksalnoj situaciji.
DOS-ovci su krivili Miloševića i Radikale za loše ekonomsko stanje, pa smo bili primorani na štednju. “Štedeli smo paru na paru, jeli koske i kačamak, pušili najgoru krdžu i šta smo uštedeli? NIŠTA!”
Ponovo nam se pojavljuju ti isti radikali reciklirani u naprednjake i ti isti Miloševićevi socijalisti, zbog kojih smo prvobitno štedeli dvehiljaditih godina. Oni danas govore da Srbija mora da štedi zbog DOS-ovske/DS-ovske vladavine koja je štedela zbog istih tih ljudi koji danas štede zbog DOS-a/DS-a.
Gde je kraj?
Da situacija bude još tragičnija, ne prođe dan a da u novina ne pročitamo naslove: “Pokrao milijarde iz budžeta”, “Malverzacijama oštetio državni budžet”, “U džep strpao milijarde”…
Ako u državi nema novaca, pa zato moramo da štedimo, postavlja se logično pitanje: “Odakle su pokradene te milijarde i milijarde kada država nema novac?”
Očito je da u Srbiji i te kako ima novca. Srbija bi trebalo da počne da radi, da proizvodi, da izvozi i da zarađuje, a ne da štedi jer se ispostavilo da od takve politike nema vajde.
Zato ćemo mi i dalje da se nadamo i štedimo, da umiremo u toj nadi i štednji i tako u nedogled, sve dok bela kuga ne uradi svoje.
