Stidimo se u ime Ane Brnabić

5
2277
Ana Brnabić/Foto: printskrin Youtube

Mili bože, kako li izgleda Srbija iz fotelje premijerke Ane Brnabić? Verujem da je u pitanju dosta drugačija slika od onoga što mi, mali smrtnici, svakodnevno viđamo – na primer, u svetu Ane Brnabić, Srbija je zemlje u kojoj vlada digitalizacija i sve očas posla završite preko neta, dok u svetu prosečnog stanovnika ovog naprednog parčeta Balkana svaka banalnost zahteva bar deset papira i po koji pečat. Zapravo, svet Ane Brnabić je dosta dobro mesto i rado bismo se menjali sa njom na par dana. Zato i ne čudi što je u tom njenom savršenom svetu najveći problem s kojim se do danas susrela – homofobična izjava Nenada Popovića.

U svetu prosečnog Srbina to se zove standardni petak, jer su izjave političara koje nas vređaju na svaki mogući način već, nažalost, postale uobičajena stvar, kojom se Brnabić generalno ne bavi. U svetu Ane Branibić to je „jedan od najtežih dana za nju od kad je ušla u Vladu“, kako je objasnila u intervjuu za „Blic“. Jer je udario tamo gde nju lično boli.

Da se razumemo, njena oštra reakcija na homofobiju ministra Popovića je i više nego opravdana – zapravo, bilo bi neodgovorno s njene strane da je odreagovala na bilo koji drugi način. Problemi sa kojima se suočava LBGT zajednica u Srbiji u toliko su gori što ih jedan deo političara podržava, pa i stvara, i posao premijerke jeste da reaguje na takve stvari. Za to bravo. Ono za šta ne možemo da joj čestitamo jeste rad na tome da se ti problemi zapravo reše – mi i dalje živimo u zemlji u kojoj gej ljudi ozbiljno rizikuju život ako pokažu bilo kakvu nežnost na ulici, a u Vladi se vodi nekakva rasprava o usvajanu dece? O brakovima? O duginim porodicama? Sa ove tačke gledišta, to deluje kao naučna fantastika i sve to dobrim delom upravo zahvaljujući premijerki Brnabić, koja je sada već dovoljno dugo tu gde jeste da neke stvari i promeni.

Da Vas podsetimo:  Svi rođeni između 1950. i 1980. - Evo po čemu ste jedinstveni...

Umesto toga, ona kuka. Da stvar bude još gora, i to kukanje se javlja samo kad je u pitanju problem koji nju pogađa na ličnoj osnovi, kao da svi ostali problemi – sa kojima se građani Srbije, koji je plaćaju, svakodnevno bore – ne postoje.

Zli jezici bi takav stav nazvali licemernim, jadnim, bednim, prljavim i bezobraznim, ali mi nismo zli jezici pa ćemo ga nazvati samo licemernim. I sramnim.

Kada smo, pre skoro godinu dana, pisali otvoreno pismo tada novoj premijerki, zamolili smo je da u svom mandatu posveti malo više pažnje borbi protiv nasilja nad ženama. Rezultat? Od početka ove godine ubijeno je 18 žena u porodičnom nasilju.

Takođe smo je zamolili i da pomogne Slavici Burmazović da vrati decu koju joj je oteo Turčin. Deca su i dalje u Turskoj i Slavica mesecima nema nikakav kontakt sa njima. a Srbija joj i dalje drži okrenuta leđa.

Molili smo je tom prilikom i da tu veliku moć koju je dobila iskoristi da se država malo više pozabavi majkama dece sa posebnim potrebama. Znate li šta je uradila po tom pitanju? Ništa. Sarina mama i dalje živi košmar, a Srbija joj i dalje ne dozvoljava da se probudi.

Zatražili smo od Brnabić da ljudima u Srbiji omogućči bar malo bolji život – i umesto toga dobili jedno veliko ništa. Jer, mi smo pričali o realnim problemima, koji se tiču relnih ljudi, sa kojima živimo svakodnevno i ne znamo kako da se izborimja, jer institucije zakazuju, a niko ne radi ništa po tom pitanju. A ona? Pa, onda je pričala o dečjim slikovnicama.

Jedan od najtežih dana u mojoj karijeri je bio kada sam sela prekoputa Dragane Janković, mame malog Alekse, i pitala je kako se oseća kada vidi da ljudi koji su joj ubili dete danas imaju bolje pozicije i plate nego tada, a Srbija ne radi ništa po tom pitanju i pušta da deca poput Alekse i dalje stradaju. I kada sam videla neopisivu tugu i nemoć u njenim očima. Iskreno bih poželela Ani da proživi jedan takav dan. Da popriča sa njegovim roditeljima. Da popriča sa drugim roditeljima. Da popriča, uostalom, sa bilo kime ko živi realan život van fotelje. Pa da vidi šta su problemi.

Da Vas podsetimo:  Ostaje nam da negujemo mudrost i strpljenje

A onda neka nam javi koji joj je bio najteži dan u karijeri.

Ljubica Krstić

Noizz.rs

5 KOMENTARA

  1. Премијерка нема шта да брине око каријере, са ЦВ-ом у којем стоји „председник владе“, биће јој отворена врата за многе врхунске положаје у свету. Ретко ко може да се похвали да је са председником неке државе био у најтешњој комуникацији и присуствовао састанцима са страним дипломатама о којима овиси будућност целе нације. А можда има и ЕУ „путовницу“ па дозвола за рад неће бити проблем.

  2. Promaseno, Ljubice i veoma zabavno i dozvoljavam sebi da kazem: sa Tvoje strane l i c e m e r n o . I s r a m n o. Cudna neka ljubav i briga: roditeljsku muku u ravan sa, nece biti!, gej mukom.
    M a j k u vise ne mozes posjecivati, ali mozes pomoliti se Onome…
    Licemjerno. I sramno.

  3. lljubica Krstić:

    „Iskreno bih poželela Ani da proživi jedan takav dan. Da popriča sa njegovim
    roditeljima. Da popriča sa drugim roditeljima. Da popriča, uostalom, sa bilo
    kime ko živi realan život van fotelje. Pa da vidi šta su problemi.“

    Ана Брнабић не може да разговара са родитељима деце која
    имају једну маму и једног тату, већ само сa родитељима деце која
    имају “ДВЕ МАМЕ“ и “ДВОЈИЦУ ТАТА“.
    Уцвељеним родитељима би био више од користи разговор са
    РОДИТЕЉИМА АНЕ БРНАБИЋ – Њеним/једним Татом и Њеном/једном
    мамом, него са Њиховом ћерком, – АНОМ БРНАБИЋ – која се декларише
    као ЈЕДНА од БУДУЋИХ “МАМА“ из истополне МРАЧНЕ
    заједнице – “ДВЕ МАМЕ“!

    Драган Славнић

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime