Normalan čovek zaista teško može da poveruje da ga osoba koja je od građana izabrana da bude premijer vlade, vređa na svaki mogući način i na svakom koraku. Domaći ološ, strani plaćenici, izdajnici… bili su u početku tek izabrani, odnosno, oni koji su od javnog uticaja i čija javna reč može da ugrozi popularnost premijera.
Onda je to postalo malo, pa je generalizovao stvar izjavivši negde u nekoj poseti (ne sećam se više ni gde), kako smo mi svi ovde generalno lenji (a samo je on vredan, logično se dalo zaključiti). Ni to mu ne bi dosta, ni one vike i dreke na ministre, ni ućutkivanje novinara i kamermana, ni javno preslišavanje niškog gradonačelnika… morao je da stvar začini do balčaka!
Dotaći se majki i brojati im decu, pa na to još prebrojavati im koliko su se ovajdile od socijalne i državne pomoći, ne da je bezobrazno, ne da je nevaspitano, nego je pokvareno! Samo zao čovek, arogantan, neko bez osećaja, bez imalo interesovanja za to kako žive deca i narod u Srbiji, može da izvali jednu idotsku rečenicu kojom u živu ranu dirne sve roditelje i svu decu u Srbiji. Možda ne svu, ali većinu. Pošteđeni su oni koji su dobro obezbeđeni i koje i on sam štiti i bogati ih.
Neki dan smo delili apel za pomoć 13-togodišnjem dečaku koji sam putuje za Beograd na hemoterapiju, jer roditelji ne mogu s njim. Nemaju! Žive od socijalne pomoći, oboje bolesni, posla nema… Izrodila majka decu pa se bahati, gledajući sina od 13 godina koji ima rak, to li je ta priča, premijeru?
Pišući o nekim porodicama, obrela sam se pre izvesnog vremena u kući bez krova, sa zemljanim podom. Tu živi njih petoro. Samohrana majka i njeno četvoro dece. Primaju pomoć od oko 20 hiljada dinara. Minimalac, opaaa!! Rekao bi premijer. Jeste, predsedniče vlade, jeste minimalac, ali samo jednom je detetu za knjige trebalo platiti pola od 19 hiljada dinara koliko košta novi komplet, jer na besplatne knjige nema pravo. Gde je ostalo troje, a svi dobri đaci! A ni polovne ne sme da kupuje, komunalna policija to hapsi i pritvara. Bahati se majka od para koje dobija za decu, toliko da ih ostavlja same dok ona sezonski rintači na plantažama. Kad nema sezonskog posla, gde i šta da radi u opštini u kojoj se samo probrani zapošljavaju? A realno i nema mnogo prostora za rad jer je sve skoro stalo.
I takvih je priča prepuna ova jadna zemlja, koju glođu i globe i rasprodaju, pa sad i vređaju!
Da ovaj premijer nije zauzet stvaranjem mita o sebi, da nije zaljubljen u sliku o sebi, možda bi ga dirnule slike tih majki koje se bore da pogledaju rođenu decu u oči. Decu od koje se stide jer ne mogu da im pruže dostojanstven život.
Da ima obraza premijer ove jadne Srbije, kleknuo bi golih kolena, na svo ono kamenje koje je položio duž zemlje, pa molio da mu oproste sve majke koje je uvredio. Da ima ičeg ljudskog u njemu, izašao bi i izvinio se za nepromišljenu izjavu. Ne samo majkama, izvinio bi se celoj Srbiji.
Čak i onima koje je na prevaru, prisilu, obmanu, ucenu…učlanio u SNS ( ne lično nego preko svojih pijunčića). I njima bi tražio oprost što ih tretira kao roblje, što ih ne prodaje, nego podaje stranim kapitalistima. Njima bi se izvinio jer od tog minimalca im uzima desetak za partiju i još preti da će ostati bez posla svako ko ne plati.
Da ga je uopšte briga za Srbiju, a ne samo za sopstveni lik i utisak, izvinio bi se građanima što ih konstantno laže, što ni jedno obećanje nije ispunio, što je omogućio svojim pulenima od mesne zajednice do vrha vlasti da pozapošljavaju svu familiju, da zajašu sve državne funkcije, što mu direktoruju i oni sa krivičnim presudama, što mu u upravnim odborima sede oni što su ležali robije, što mu robijaju paori, a kriminalci dele autograme…
O da, da ima obraza i ičeg časnog u čoveku koji je premijer srpske vlade, izvinio bi se i građanima koje je uvredio jer žele da se greju za novac kojim plaćaju rad toplana. I da ima…Ne, ovoj listi uvreda, poniženja i gluposti kao da nema kraja.
Vrti mi se u glavi, definitivno. On poništava odluku kosovske vlade o Trepči, vidi ekonomski rast najveći u Evropi, vidi kule i gradove… I ljuti se što mi to ne vidimo i ne priznajemo?! Ringišpil nikako da uspori, a misli se mute i nikako da se fokusiram na jednu tačku. Taman je pronađem, kad ono, roj novih neočekivanih izjava iskrsne. Kao žute bube iz buđavih kuhinja razmile se te trule i nebulozne rečenice premijera države Srbije. I prskaš i deratizuješ um i brišeš i bežiš da ne čitaš, da ne čuješ, ali ne vredi… Uvek negde neka buba smrduša projuri i svojim prljavim nogama sve zagadi i popljuje.
Ništa, ko može nek spava mirno!
Na vojničkom krevetu, na nekom dušeku, u svilenoj posteljini ili pamuku…A više od pola Srbije spava na pohabanim ćebadima i u strahu od predstojeće zime. Više od polovine majki u Srbiji ne spava, samo povremeno zažmure da ne gledaju strahu u lice. Strahuju od dana koji dolaze, onako jake, volu rep da iščupaju, ali lenje!!!
Sram ih bilo tako bahate, ko im je kriv što su rađale?!
Pa da, kad se premijer ne stidi, nek se bar one postide.
Neko mora ostati čovek, a majke su posebni ljudi!
I DA NAM BOTOVI NE BI PRIČALI KAKO VELIKI VOĐA NIJE NIŠTA REKAO PROTIV TRUDNICA – POGLEDAJTE POČETAK SNIMKA, ALI I PETI MINUT SNIMKA:
Violeta Živkov
Kolumnista
