Što stoji iza Kolindine ideje o brojanju žrtava Jasenovca?

4
902

Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, skeptičan je prema mogućnosti formiranja povjerenstva za Jasenovac, ali načelno prihvaća tu ideju i spreman je i osobno sudjelovati u njezinoj realizaciji.

Foto: printskrin Youtube

ZAGREB Predsjednica Kolinda Grabar-Kitarović prvi je visoki državni dužnosnik koji sumnja u službeni broj žrtava ustaškog logora Jasenovac, do kojeg je došla ustanova Spomen-područje Jasenovac. Na njihovom popisu likvidiranih u najvećem logoru u NDH trenutačno se nalazi 83 tisuće imena, no predsjednica Republike smatra da bi trebalo osnovati međunarodno povjerenstvo koje bi utvrdilo točan broj žrtava, ali i općenito »istinu što se doista događalo u Jasenovcu, ne samo od 1941. do 1945. godine, nego i kasnije«.

Autor ideje o tom povjerenstvu je predsjednik HHO-a Ivan Zvonimir Čičak, predsjedničin izaslanik na nedjeljnoj komemoraciji u Jasenovcu, koji je jučer novinarima objasnio kako je on to zamislio. Na čelu tog tijela bio bi netko iz Yad Vashema, a u njemu bi bili i predstavnici Srbije, Hrvatske, Katoličke crkve, Srpske pravoslavne crkve i Svjetskog židovskog kongresa

Bili i kod Milanovića

– Ognjen Kraus govori da se zna broj ubijenih i istina o Jasenovcu. Ne zna se. Ako je ipak tako kako Kraus kaže, onda će međunarodno povjerenstvo to i potvrditi. Zasad, mi tvrdimo da je bilo 83 tisuće stradalih, a Srbi da ih je više stotina tisuća i čiji je onda broj relevantan – zapitao se Čičak.

On osporava službeni popis jer »pouzdano se zna da na njemu ima ljudi koji su tu zalutali«. Čičak je za svoju inicijativu pokušao zainteresirati i premijera Andreja Plenkovića, ali mjesecima već ne uspijeva doći do njega, »vjerojatno zbog našeg privatnog sukoba«. U Banskim dvorima kažu tek da nisu upoznati s ovom idejom. No, ona nije novijeg datuma. Čičak, Ivo Banac i akademik Vlatko Silobrčić prezentirali su je Zoranu Milanoviću dok je bio predsjednik Vlade.

– Nas trojica došli smo kod Milanovića, koji nas je primio zajedno s Nevenom Mimicom i Danielom Mondekarom, kako bismo mu upravo predložili osnivanje komisije ozbiljnih svjetskih i hrvatskih znanstvenika koja bi se bavila jasenovačkim logorom, brojem žrtava i okolnostima u kojima su ljudi ubijani. Ne mogu reći da nas je Milanović odbio, ali mislim da on to nije ozbiljno shvatio – prisjeća se Banac. Rumunjska, koja je u Drugom svjetskom ratu na svom području također imala logore kojima nisu upravljali Nijemci nego njihove vlasti, kaže Banac, svojedobno je formirala međunarodno povjerenstvo s ciljem da se precizno utvrdi što se u njima događalo.

– I mi to moramo napraviti, moramo skinuti sa sebe stigmu Jasenovca i kolektivne odgovornosti. Zato bi javnost trebala raditi pritisak na vlast u smjeru osnivanja te komisije – upozorava Banac.

Igor Vukić, tajnik Društva za istraživanje trostrukog logora Jasenovac, pozdravlja predsjedničinu podršku povjerenstvu za Jasenovac.

»Neodrživ popis«

– Bilo je vrijeme da neki državni dužnosnik pokrene tu inicijativu. Nadam se da to neće biti ignorirano. Međunarodna komisija je potrebna zato što dokumenti i izjave bivših zatočenika ukazuju da između 1941. i 1945. nije u logoru bilo masovnih smaknuća koja bi opravdala tako veliku službenu brojku žrtava. To je zapravo bio zatvor, radni logor, a ne logor smrti u koji su ljudi dovođeni samo da bi bili ubijeni. Niz je dokumenata u Hrvatskoj, a ima ih i u Srbiji, Mađarskoj, Njemačkoj, temeljem kojih se može napraviti revizija neodrživog popisa žrtava u Spomen-području Jasenovac – uvjeren je Vukić.

Njegovo Društvo, napominje, raspolaže s, primjerice, dokumentima iz kojih je jasno da je nekoliko tisuća ljudi pušteno iz Jasenovca i prije nego što im je istekla dosuđena kazna, kao i da su neki ustaški stražari strijeljani zbog pljačke.

– Te smo dokumente dostavili Vladinom vijeću za povijest, koje je nedavno okončalo s radom, a svakako bismo ih uručili i međunarodnoj komisiji za Jasenovac, ako ona bude osnovana – rekao nam je Vukić, kojem uskoro izlazi knjiga »Radni logor Jasenovac«.

S njegovim se argumentima ne slaže povjesničar Hrvoje Klasić.

– Žao mi je da predsjednica ne uzima u obzir stavove hrvatskih i svjetskih povjesničara. Čičak to nije, a Društvo za istraživanje trostrukog logora Jasenovac se, dokazano je, služi čudnim metodama. Nema potrebe ni za kakvim komisijama. Sve se o Jasenovcu zna, iako vjerojatno nikad nećemo utvrditi točan broj žrtava.

eđutim, u cijeloj je toj priči to i najmanje bitno, ključno je osuditi režim NDH i sam logor. S tim da službeni popis žrtava priznaju čak i u Muzeju žrtava genocida u Beogradu, rekao nam je Klasić koji predsjednici Republike savjetuje da se »u svojem i interesu hrvatskog društva ostavi povijesti«.

Veljko Đurić Mišina: Spreman sam sudjelovati u tom povjerenstvu

Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, skeptičan je prema mogućnosti formiranja povjerenstva za Jasenovac, ali načelno prihvaća tu ideju i spreman je i osobno sudjelovati u njezinoj realizaciji.

– Danas, 73 godine od završetka Drugog svjetskog rata, kad je u Hrvatskoj, među amaterima, na djelu velika revizija povijesti, a što, čini se, podržava i državna vlast, prijedlog da se sastavi mješovita komisija koja bi rapravljala o Jasenovcu – može biti prihvatljiv. Prije toga bi trebalo dogovoriti teme, sudionike, vrijeme za rasprave, što je gotovo nemoguće. Ipak, kao školovani povjesničar s bogatim znanstveno-istraživačkim iskustvom, direktor jedine ovakve institucije u ovom dijelu Evrope, unaprijed pristajem na početne razgovore. Kad bi se to dobro pripremilo smatram da bi taj posao mogao biti od koristi i Srbima i Hrvatima, iako znam da bi na obje strane bilo onih koji bi doslovno pljuvali svaki dogovor i zaključak – rekao nam je Đurić Mišina. On ističe da dosad nije bilo inicijativa da za stol sjednu profesionalci s objavljenim radovima o Jasenovcu.

– Poznato je da u Jasenovcu nije vođena kartoteka zatočenika, kao što je to bilo u njemačkim logorima. O tom je logoru napisano je više od tri i pol tisuće radova, a o broju žrtava postoje bezbrojne tvrdnje, od nekoliko stotina na hrvatskoj, pa do više od 1,4 milijuna na srpskoj strani – objašnjava Đurić Mišina.

Dražen Ciglenečki

novilist.hr

 

4 KOMENTARA

  1. Ти бројеви жртава се само набацују на гомилу, без да се каже оно што је битно за њих. Преко 80.000 су *идентификоване* жртве, именом и презименом и основним подацима, и у томе нема битне разлике између меродавних извора на српској и тзв. “хрватској” страни. Од тог су преко 50.000 Срби, близу једне трећине деца (ово последње се рутински прећуткује). Али то ни у ком случају не представља укупан број жртава Јасеновца. За поређење, од 6 милиона званично прихваћених жртава холокауста, до ове године је идентификовано 4,7 милиона, 2010-те је било 4 милиона идентификованих, а 2000-те само 2,5 милиона. Знајући колико су Јевреји организованији, мотивисанији, и у бољој позицији да ово ураде, реално је претпоставити да смо ми битно испод нивоа где су они били после пола века, тј. испод трећине идентификованих жртава Јасеновца. Тим пре што је у случају усташа службена евиденција или пуна рупа или непостојећа, за разлику од педантних Немаца, који су за сваког логораша који је умро издавали сертификат о смрти (не и за оне који су директно слати у гасне коморе, каквих је у Аушвицу процењено на 900.000, плус 200.000 страдалих регистрованих логораша, док је број сертификата које су Руси запленили за нешто преко 2 године рада логора близу 69.000).

    Нико, међутим, не спори процењен број од 6 милиона убијених Јевреја. И имајући на уму ту исту немачку педантност, нема основе закључити да су процене немачких генерала у њиховим војним извештајима из НДХ толико погрешне. На пример, Хитлеров генерал-опуномоћеник у НДХ von Horstenau процењује да је број убијених Срба у НДХ фебруара 1942-ге око 300.000, и 3/4 милиона крајем 1944. То нам даје представу о размерама разлике између идентификованих и укупних српских жртава Јасеновца, које су у сваком случају много више од 50-60.000 до сад идентификованих.

  2. Najveca zalost je u tome sto se o zrtvama ustasa govori kao o broju zaklanih pilica. Zaboga miloga tu je rec o zivim ljudima, deci, starcima. Najzloglasniji logor gde su i deca ubijana a o njemu hrvatski politicirai pricaju kao da je rec o Golom Otoku. Pa i Goli Otok je bio logor zla iako je bio radni. Hrvati traze hapsenje Seselja zbog navodnog gazenja zastave a cute na ustaski protest i paljenje 2 Srpske zastave u vreme Vuciceve posete Zagrebu. Zar to nije dno dna, ludilo, licemerje je blaga rec.
    Tokom 4 godine u Jasenovcu i okolnim logorima koji su bili u sastavu Jasenovca, ubijeno je vise od 79000 dece do 14 godina. Samo dece. A oni kazu oko 80 000 svih zrtava. Samo u jednom danu ubijali su na najsvirepiji nacin preko 1200 Srba, Jevreja i Roma i ostalih koji su bili protiv ustaske politike. Sad sami izracunajte koliko je moglo biti ubijeno tokom skoro 5 g od postojanja logora. Jasenovac je bio traka za ubijanje, poput danasnjih traka i fabrika za zakolj pilica.

    Da su svaki dan ubili samo 500 ljudi opet dodjete do broja 750 000. Pametnom dovoljno. Slava zrtvama, smrt dzelatima!

    • Postovana Kosovka,
      HRVATA, a NE u s t a s a!

      Uvijek ce te reci: Nemci napravili genocid, a ne n a c i s t i…. U Nirnbergu
      se sudilo NEMCIMA, ne n a c i s t i m a

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime