Stop – otimanju penzija

0
635

U svim državama mnogi  građani ne dožive do penzije. Mnogi koriste penziju kratko vreme, a onda odu na nebo. Penzija je većini penzionera jedini prihod.

Ima zemalja u kojima podosta penzionera izdržavaju decu i unuke. Ima ih koji nemaju ni krov nad glavom. Mnogo je i socijalnih slučajeva koji ne mogu da zadovolje osnovne potreba u ishrani, o kulturnim potrebama i doživljajima da i ne govorimo. Ima neuhranjene dece kojima treba pomoć da odrastu.

Komšija može jednokratno da pomogne, mogu i razne humanitarne organizacije, ako imaju slobodna sredstva. Država je ta koja o tome brine. Penzionere i socijalne slučajeve treba da štiti zakon. Institucije ili pojedinci iz vlasti, pa ni oni na samom vrhu vlasti, ne mogu nikome da pomognu ukoliko to nije po zakonu. Zakon je demokratija, a ne predsednik vlade ili predsednik države. Premijer i predsednik prvenstveno moraju da sprovode zakone. Njihovo otstupanje od zakona, njihova „pomoć“ mimo zakona je potstrek svima da krše zakone, što vodi u haos. Država – nisam ja. Država je Ustav i zakoni.

Rusi  imaju poslovicu «Svoя rubaška bliže k telu» — hoće reći da je svoja rubaška (košulja) najvažnija, da je uz telo, da svako treba vodi računa o sebi, da je lično i porodično blagostanje važnije od blagostanja drugih ljudi.

Ta poslovica je primenjena u ruskom zakonu, čuva blagostanje pojedinca i porodice. Zakon u Rusiji i u velikom broju zemalja ne dozvljava  sudskim izvršiteljima ili bilo kome, da od građana otimaju penzije i socijalna davanja. Povećanje i očuvanje ličnih finansija je za većinu Rusa pitanje od najveće važnosti. O tome se razgovara u  porodicama, pa i na državnom nivou. Zakon Ruske Federacije isključuje mogućnost naplate dugova iz penzija i socijalnih naknada. Banke to nazivaju “socijalni inženjering”,  govoreći o tome kakve pretnje nosi njihovim klijentima.

Da Vas podsetimo:  Crkva protiv Vučićeve izdaje Kosova, pretnji i tračeva

Banke daju kredite, poverioci uzimaju i vraćaju. Rusi su postali odgovorniji prema pozajmljenom novcu. Prema ruskom  Nacionalnom birou za kreditni sistem, udeo prekoračenja roka vraćanja dugova po kreditima u Ruskoj Federaciji  u 2018. godini je smanjen na 16,6%.

Prenosimo zvanične informacije. Najniže vrednosti učešća dospelog nevraćenog duga (među 30 vodećih regiona po obimu ovog tipa kreditiranja stanovništva) zabeležene su u Moskvi (7,6%), Sankt Peterburgu (9,5%) i Hanti-Mansijskom autonomnom području (11,5%), Moskovskoj oblasti (11,9%) i Udmurtiji (15,1%). Najveća otstupanja pokazali su Stavropoljski (25,9%) i Altajski (24,4%) regioni, kao i Kemerovska (23,0%), Omska (22,0%) i Irkutska (21,9%) oblast. Generalni direktor Nacionalnog biroa Aleksandar Vikulin navodi da je vrhunac rasta dospelog duga u ličnim kreditima stanovništvu bio u periodu 2015-2016, da se danas situacija sa «lošim» dugovima stabilizovala.

Banke su dužne da uspostave najefikasnije upravljanje rizicima. Nacionalni biro prikuplja informacije o kreditima preko 93 miliona zajmoprimaca koje je obezbedilo više od 4,1 hiljada zajmodavaca koji sarađuju sa biroom.

Stručnjaci Sberbanka prijavili su povećanje broja slučajeva prevare socijalnim inženjeringom (pristup informacijama na osnovu karakteristika psihologije ljudi) za 30-40%. Svake nedelje dolazi do 13-14 hiljada napada na klijente, izjavio je Stanislav Kuznjecov, zamenik predsednika banke, na Ruskom investicionom forumu u Sočiju.

U banci je objašnjeno da je “socijalni inženjering” postao najčešći metod sajber prevara. Istovremeno, 86% svih slučajeva socijalnog inženjeringa činilo je takozvane “samo-transfere” sredstava pod uticajem prevaranata.

Ruski zakon omogućuje dužnicima iz društveno nezaštićenih građana da izbegnu neizbežnu propast. I prethodni zakon je zabranjivao naplatu dugova iz penzionih i drugih socijalnih davanja, ali ovo pravilo nije poštovano.

Sudski izvršitelji ne znaju, odnosno nisu svesni izvora sredstava na bankovnom računu dužnika i njihovoj svrsi. U tom smislu, u procesu prinudnog izvršenja sudskih akata nastajale su situacije u kojima se, nakon pribavljanja sredstava na računima dužnika, ispostavi da se odnose na prihode koji se ne mogu oduzeti vlasnicima.  Tako oduzeta sredstva po hitnom postupku treba da se vrate dužniku.

Da Vas podsetimo:  Izborni uslovi: Da li si zvaničnik partije ili javni funkcioner?

Kakva je situacija u bratskoj Srbiji. Postoji mišljenje da su raniji sudski izvršitelji promenili status, da su to danas  privatni preduzetnici, kancelarije pod zastavom države, koje nose naziv Javni izvršitelji. Rade kao da su država, otimaju od stanovništva više od države. Postoji mišljenje su ekipe specijalno obučenih i licenziranih pljačkaša – prevaranata – menadžera zasele na penzionere i na najsiromašniji sloj stanovništva. Troškovi ovih javnih preduzetničkih kancelarija su obnormalno visoki, opremljene su novim luksuznim nameštajem, tehnikom. Mediji navode da su dužnici neposlušni, da protestvuju pred sudovima, da se iz stanova ne iseljavaju samohrane majke sa nekoliko dece.

Može se pročitati  da su javni izvršitelji povezani sa Bankama, da prvi saznaju za bedu koja je snašla nekog građanina-dužnika, pa svoje bliskie upute da kupe to dobro koje od dužnika oduzimaju.   Mišljenja su da su penzioneri najveći klijenti javnih izvršitelja,  jer su penzije isplaćuju na vreme, oko 10-tog i 25.og u mesecu.

Fond Penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) pomaže ovim pljačkašima. Sud donese odluku, pošalje je privatnim javnim izvršiteljima i – eto nesreće za penzionere. Zakon u Srbiji dozvoljava da se od penzije po sudskim odlukama zahvati  2/3 penzije. Penzioner ostaje da živi za onom 1/3 penzije.

Na nekim srpskim elektronskim medijima može se pročitati da će se predsednik države angažovati kod banaka, da pokuša da ubedi banke da popuste sa tenzijama, da banke preuzmu deo rizika. Naime, u sadašnjoj situaciji banke daju kredite po sistemu „uzmi ili ostavi“, sav rizik je na dužnicima. Banke su stopostotno sigurne, jer je dužnik dao imovinu pod hipoteku. Ako izgubi posao – ode stan. Ispada da se bankama najviše isplati da dužnici ne mogu da vrate kredit, nego da im banke oduzmu imovinu…. Potpisali smrt nije dozvoljeno….

Da Vas podsetimo:  Kako usrećiti Srbe. Zavetnost i etnopsihologija u ogledalu Miladina Ćosovića

Treba doneti zakon da se stan, odnosno jedini krov nad glavom,  ne može oduzeti ni u kom slučaju. Može se pročitati da se takav zakon primenjuje u Evropskoj uniji, konkretno u susednoj Hrvatskoj.

Predsednik ne treba da da se angažuje kod banaka,  da banke na njegov „pritisak“ reše pitanje švajcarskih kredita ili bilo koji drugi slučaj. Banaka je mnogo. Predsednik izreče tešku kritiku na račun dužnika: –  Vi ste potpisali. Nije potpisao niko umesto vas… pa im obeća ono što nesme da radi.

Nije posao predsednika države da štiti pojedince ili pojedine grupe dužnika. Ako to radi, to bi bio obični populizam da se kod sirotinje u malom mozgu zabeleži da im predsednik (ili partija na vlasti) pomaže koliko može… a ne sme da može nešto što nije po zakonu… Predsednik potpisuje zakone koje donosi Skupština. Radi državne i ekonomske sigurnosti stanovništva i zemlje Ustav i zakoni štite državu i građane, a ne bilo koje lice…..

Penzioneri  se pripremaju da sakupe potpise i da predlože da se penzije i socijalna davanja zaštite od napada javnih izvršitelja i bilo kojih drugih otimača njihove zaslužene imovine, za račun banaka ili drugih monopolista.

Andreй Volkov, Simferopolj
Izvor: vidovdan.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime