Stop prodaji PKB-a po nalogu MMF-a

Ministarstvo privrede  Vlade Srbije, objavilo je tender za prodaju imovine Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) po početnoj ceni od 104,5 miliona evra. Rok za dostavljanje ponuda je 10. septembar 2018. godine.

PKB Korporacija, osnovana 27.12.1945.godine u Pančevačkom ritu, jedna je od vodećih kompanija u zemlji u oblasti primarne biljno-stočarske proizvodnje.Tržišno je orijentisana i zato u svojoj društvenoj odgovornosti vidi uspešno poslovanje. Takvo poslovanje podrazumeva primenu najviših standarda u svim aspektima poslovanja.

PKB Korporacija raspolaže sa 30.500 ha zemljišta od čega je: zemljište u državnoj svojini – 23.000 ha zemljište u svojini društva – 7.500 ha, a u ratarstvu 20.500 ha obradivih površina.

Na prodaju je zemljište na Paliluli, u Surčinu i Zrenjaninu, kao i stoka, objekti, oprema, rezervni delovi. Pravo učešča na tenderu imaju pravna lica koja se kao pretežnom delatnošću bave poljoprivredom ili/i trgovinom poljoprivrednih proizvoda.

Drugi uslov tendera je da ponudu dostavi pravno lice koje je u prethodnoj godini samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarilo prihod od 400 miliona evra. Kako tvde u sindikatu tog preduzeća, obećane otpremnine od 450 evra po godini staža.

Teško je razumeti toliki nivo neodgovornosti i nezrelost vladajuće političke elite u Srbiji, u procesu privatizacije preostalog dela strateških resursa Srbije a sve pod izgovorom spasa naroda od „vajnih gubitaša“. Ti naši „gubitaši“ postaju najedanput dobri u rukama pojedinih stranih kompanija. Takvu mantru narod je već video i ona je zaista istrošena. Sada je na red došla rasprodaja preostalih strateških resursa koje ni bivše vlasti nisu smele da otuđe.

Po nalogu MMF-a treba rasprodati sve što je ostalo, iako se ne radi o strateškim preduzećima. Zabrinjava tolika servilnost Vlade u ispunjavanjau naloga MMF-a, jer se direktno takvim servilnim odnosom ugrožava budućnost narednih pokolenja, bezbednost i logistička autonomnost stanovnika Beograda za osnovnim životnim prehrambenim namirnicama. PKB korporaciju stvarale su mnoge generacije, nakon Drugog svetskog rata, razvijale i ljubomorno čuvale za svoje potomstvo. Nažalost, danas su neke skorojevićke generacije potomaka došle u poziciju da rasprodaju sve ono što treba da bude „vlasništvo pokolenja“, ono što je prirodno da se ostavi za potomstvo.

Zar PKB korporacija, koja hrani pola Srbije, neće biti srpsko vlasništvo? Čovek se zapita da li je to ružan san i da li stvarno ima toliko političke i bezbednosne neodgovornosti i neprosvećenosti za nacionalne interese Srbije. Time se direktno urušavaju i odbramene sposobnosti Srbije.

Kada se rasprodaju strateški resursi Srbiji će potomstvu biti virtuelna kategorija kojom gazduju i upravljaju stranci.Čim je upućen poziv za privatizaciju, u medijima i političkim krugovima je počelo da se razgovara o strateškom partneru iz UA Emirata.

Najsposobniji i školovani i dalje će zbog ovakvog neodgovornog odnosa države ići u svet, sa kartom u jednom smeru, a ostali koji ostanu na selu radiće kao najamna radna snaga u nemačkim i arapskim poljoprivrednim kombinatima i korporacijama, za mizerne zarade, baš kao robovi savremenog doba. Sigurno je da narod takvu Srbiju neće i vreme je da se stane sa pljačkaškom privatizacijom preostalih strateških resursa. U protivnom će narod jednog dana biti prinuđen da povrati vlasništvo nad svojom imovinom koja je prodata mimo njegove volje.

Zato STOP PRODAJI PKB-a, Telekoma, Elektroprivrede i poljoprivrednog zemljišta, izvora pijaće vode i preduzeća odbrambene industrije. Narod nije dao mandat da se rasproda preostali deo strateških resursa pod plaštom lažnog razvoja, reformi, demokratizacije…

Ono što svojevremeno nije pošlo za rukom Mlađanu Dinkiću i vladama u kojima je bio, danas to pokušava da dovrši aktuelna vlast. Beograd je sačuvao PKB za svoje potrebe i gazdovao tim preduzećem od strategijskog interesa, jer je to fabrika jeftine i zdrave hrane za Beograđane. Građani su bili sigurni u kvalitet hrane i da se radi o zdravoj hrani. Ako se PKB proda onda će strani vlasnik imati profit kao vrhovnu vrednost a ne podnošljive cene i zdravlje Beograđana. Za vreme NATO agresije 1999.godine, PKB je pokazao svu vitalnost i zaštitio narod od gladi u širem regionu Beograda. To današnji vlastodršci ne razumeju jer su opčinjeni i zslepljeni neoliberalnim konceptom privrede, odnosno pustošenja malih i siromašnih država.

Nije isključeno da će se promet i uzgajanje GMO u Srbiji postepeno ozakoniti i da bi na taj način GMO postala osnovna hrana za Beograđane. Da li se za takvu budućnost zalaže srpski narod i jeli to razvoj i prosperitet?

Skoro tri godine realizuju se tiho pripreme za prodaju PKB-a. U tom smislu promenjen je vlasnički odnos i nadležnost u vezi gazdovanja ovim strateškim preduzećem. Tako su se stekli uslovi da Ministarstvo privrede Srbije objavi javni poziv za prikupljanje pisama investitora zainteresovanih za učešće u postupku privatizacije Poljoprivrede korporacije Beograd (PKB) i četiri zavisna preduzeća – Poljoprivredna avijacija PKB, EKO – LAB, PKB Agroekonomik i Veterinarska stanica PKB. Po pisanju medija, za kupovinu PKB zainteresovana je i kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je već postala vlasnik nad poljoprivrednim zemljištem Vojnog poljoprivrednog dobra Karađorđevo. I tada država nije htela da proda zemljište udruženim meštanima, koji su nudili istu cenu nego je prodato Arapima.

PKB Korporacija ima pogon za proizvodnju industrijske robe za potrebe prehrambene industrije u industrijskoj zoni. Takođe, PKB ima značajnu poljoprivrednu mehanizaciju i transportna sredstva.

Pored proizvodnih, PKB Korporacija pokriva i vitalni deo komunalnih funkcija u naseljima i industrijskoj zoni u Pančevačkom Ritu. Prodaja korporacije bi predstavljala veliku štetu za državu i treba se zaustaviti jer direktno ugrožava bezbednost hrane i zdravlje potomaka. To nije obična fabrika ili korporacija.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, PKB poseduje 28.520 hektara zemljišta, 9.000 muznih krava, 3.500 grla junadi, 6.000 svinja, 2.000 ovaca i oko 30.000 koka nosilja, i zapošljava oko 2.000 ljudi.

Ne prodaje se samo imovina PKB-a već i zavisnih društava “Ekolaba”, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice PKB.

Prodaja PKB-a ovih dana postala je glavni razlog prepucavanja vlasti i opozicije. Tako je bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas iskazao protivljenje prodaji PKB-a. On je podsetio da je Grad Beograd 2013. godine, kada je sadašnja republička vlast pokušala da proda PKB, to odbio zbog strateške odluke da se PKB razvija, a ne prodaje. Kako je istakao, tada je procenjena vrednost bila oko 200 miliona evra, a on je kao gradonačelnik smatrao da je ta cena bila bar duplo manja od realne. S druge strane, član predsedništva SNS-a Goran Vesić rekao je da je u periodu od 2011. do 2013. godine “dok je Đilas vladao PKB-om njegovom menadžmentu država oprostila 6,7 milijardi dinara ili preko 55 miliona evra obaveza”, te da je “Đilas tako oteo 55 miliona evra novca koji pripada građanima i poklonio ga svojim direktorima koji su se zadužili kod banaka i lizing kuća za dodatnih 12 miliona evra”.

Pojedini ekonomski stručnjaci smatraju da država treba da traži strateškog partnera koji će upravljati PKB-om. Takav stav zauzima i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić: “ Menadžment treba da uradi sve što je potrebno da „začepi“ rupe gde curi u PKB. Ovo preduzeće ima neverovatan potencijal, preko 21.000 hektara obradive površine, više od 20.000 stoke… PKB ima tradiciju i neverovatno iskustvo – navodi Savić. …   Rešenje je strateški partner koji će prihvatiti da bude strateški, ali koji će upravljati PKB-om gde će biti zaštićen njegov interes. I da, naravno, unese nove tehnologije i novi način upravljanja u PKB, ističe Savić.

Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da se PKB sada ne prodaje, nego likvidira.  Posle ove prodaje imovine ostaće jedna prazna ljuštura bez imovine koja ima obaveze od oko 120 miliona evra. Ne radi se o spašavanju PKB-a, već o likvidaciji PKB-a na taj način što će prodati imovinu. Nažalost, nije jasno šta se tačno prodaje. Posebno je to nejasno kod prodaje poljoprivrednog i drugog zemljišta, za koje možemo samo pretpostaviti da je građevinsko, naglašava Kovačević.[2]

Jasna strategija i politika upravljanja prirodnim resursima od presudne su važnosti za održivo upravljanje poljoprivredom, ali i za zdravlje i budućnost pokolenja. Odgovarajući politički okvir i podsticajni programi treba da doprinosu većoj odgovornosti i racionalnijoj upotrebi prirodnih resursa, kao i aktivnijem učešću u sprovođenju aktivnosti vezanih za probleme poljoprivrede i razvoja sela.  Treba nam razvijeno srpsko selo a ne nemačke i arapske poljoprivredne korporacije i kombinati koji će hraniti srpske gradove i koji će nelojalnom konkurencijom uništiti ostatak srpskih sela.

Nerazumno je slepilo i donošenje pogrešnih strateških odluka koje u demografskom i bezbednosnom pogledu razaraju suštinu bića srpskog naroda u budućnosti. Problem je utoliko veći što je teško ili skoro nemoguće te strateške promašaje popraviti.

Prodaji strateških resursa se protive svi nacionalno i bezbednosno odgovorni ljudi koji nisu opterećeni globalizacijom i ideologijom liberalnog kapitalizma. Primera radi, čak i u Sjedinjenim Američkim Državama postoje velike poljoprivredne površine koje su u vlasništvu države. Samo u Srbiji „ništa ne sme ostati državno“, jer sve treba da proguta čudovište „neoliberalnog kapitalizma“ a da narod niko ništa ne pita.

Medijski je blokirana šira društvena i ekspertska rasprava oko rasprodaje strateških resursa Srbije, tako da se sve dešava skoro „nečujno“i netransparentno.

PKB se nudi ispod svake realne cene, pa otud i sumnja da se radi o korupciji i o urušavanju vitalnih nacionalnih interesa Srbije. Ogroman deo zemljišta se verovatno namerava koristiti u budućnosti kao građevinsko, pa su u pitanju i enormne zarade. Ishrana Beograđana bila bi prepuštena uvozničkom lobiju.

Sve su to razlozi za reakciju javnosti, građana Beograda i ZATO STOP PRODAJI PK Beograd.

Mitar Kovač
Izvor: Analitički forum
www.ceopom-istina.rs