Strah od straha

Narod zaslužio da živi gore

1
666

2014-07-05_072200Ko o čemu, predsednik srpske vlade o strahu, (ne)plašenju i odlučnosti u sprovođenju „reformi“. Govoreći za „Informer“, list kojeg, prema tvrdnji Vladimira Bebe Popovića, u potpunosti kontroliše Vlada Srbije, srpski premijer je batalio Maksa Vebera i druge mislioce kojima je, činilo se, nekada bio duboko fasciniran. Ovog puta, da li slučajno, on se setio tridesetdrugog predsednika SAD, Frenklina Ruzvelta i njegove čuvene izreke u kampanji za predsednika kada je poručio: „Jedina stvar koje treba da se plašimo jeste sam strah“.

Sam Ruzvelt je takvu misao posudio od Henrija Dejvida Toroa, američkog pisca iz devetnaestog veka, koji je ranije konstatovao: Ničeg se ne moramo toliko plašiti kao straha. Henri Dejvid Toro je bio pobornik života u prirodnom okruženju, zagovarao je i građansku neposlušnost i, što je ovde posebno zanimljivo, bio je žestok protivnik uvođenju poreza. Naravno, pomenuta Toroova misao, koju je Ruzvelt preuzeo i razradio u svom inauguralnom govoru, može da se tumači na više načina. Ipak, tu je primarno da, ukoliko čovek želi da nešto ozbiljno uradi, najpre je neophodno da se oslobodi straha od neuspeha. Ali, strah od straha je imanentan ljudskoj prirodi i on se može pojavljivati u brojnim varijacijama, zavisno od sklopa same ljudske ličnosti. Strah čoveka da će ga biti strah kada krene da radi određen posao nekada može da bude i stimulativan, a tada se on pojavljuje kao lagana strepnja. S duge strane, isti taj strah od straha može da bude toliko jak, da je u stanju da čoveka sasvim blokira (parališe), slično glumcu koji od silnog straha (prevelike treme) zaboravi tekst uloge, iako ju je ranije bio temeljno naučio.

Dakle, sam strah od straha i strahovanje da će nas strah nadjačati u onom času kada ne bismo smeli da strahujemo pred strahom od samog (čistog) straha, jeste nešto čega se treba bojati. Strah od straha može da bude limitirajući faktor u svakoj ljudskoj aktivnosti i njegove posledice ponekad mogu da budu značajne, a u izvesnim situacijama i katastrofalne (fatalne) po čoveka. Opet, kada je reč o političarima, koji se nalaze na čelu jednog društva, tada strah od straha jednog državnog čelnika može da ima negativan efekat na celo to društvo. Ruzvelt je toga, očigledno, bio duboko svestan, jer stao je za kormilo jedne države, koja se našla u najstrašnijoj društveno-ekonomskoj depresiji u svojoj istoriji. I znao je, da je u takvoj situaciji svaka pomisao na strah od straha nedopustiva i kontraproduktivna.

Da Vas podsetimo:  Vide li Srbi podizanje „francuskog zida“ ili će tragično da zažmure kao pre 30 godina

Američku ekonomiju tada je na noge mogao da postavi samo tim ljudi, koji će odlučno i smelo napraviti radikalne rezove u dubini sistema, tamo gde su prethodno utvrdili da se nalaze rak rane društva. U tom smislu, Ruzveltovo oslobađanje od straha od straha pokazalo je svoje lekovito (katalizatorsko) dejstvo – i sama država je počela lagano da izlazi iz one razorne ekonomske krize, koju je Ruzvelt 1933. godine zatekao.

Da se Srbija nalazi u ogromnoj (stravičnoj) ekonomskoj krizi nije potrebno posebno naglašavati, jer visoka i rastuća (galopirajuća) nezaposlenost i sve niži životni standard o tome jasno govore. I srpski premijer je stoga u pravu kada pominje Ruzvelta. Daleko je više tu u pravu, nego što je bio u pravu ranije kada je pominjao (citirao) druge zapadne državnike ili mislioce. Ovde i nije toliko bitno da li srpski predsednik „svoje“ citate vadi iz enciklopedije ili mu oni sami naviru iz vlastite (načitane) glave. Poruka je jasna i nedvosmislena – i upućena je na adresu onog straha od straha koji srpskog premijera žestoko muči još od onog časa kada je realno zaseo na čelo srpske države.

Da je živ, možda bi veliki srpski pesnik izmenio svoje stihove, „strah životu kalja obraz često“, pa da oni glase toroovsko-ruzveltovski, „strah od straha kalja obraz često“ (životu naravno). Strah od straha da ga ne bude strah uglavnom je čovek (kroz istoriju) rasterivao (ili pokušavao da rastera) drekom; to jeste, vlastitom galamom, kojom je, strahom od straha ustrašeni pojedinac pokušavao da prekrije onu strašnu (i mrklu) pukotinu straha od nevidljivog straha. Setimo se da smo kao deca uvek vrištali ili pevali u mraku, jer mrak je najbolje ovaploćenje straha od straha da će nas biti strah.

Da Vas podsetimo:  Intelektualno kvislinštvo

Zato se ne treba čuditi što je srpski premijer u septembru prošle godine galamio pred strahom od straha da se ne uplaši, a sve u nameri da „požuri“ i da uradi „velike stvari“ za svoj „voljeni narod“, pošto je doznao da mu se „približilo“, dodajući da zna kako će (možda i kada će) „skončati“. Takvo „približavanje“ i „skončavanje“ ondašnjeg PPV-a, a današnjeg predsednika srpske vlade, klasičan je primer onoga što je Ruzvelt hteo i umeo da izbegne. Zapravo, konstantno vikanje i rasterivanje mraka pokazuje da premijer Srbije živi u neprestanom strahu od straha da ga ne bude strah. Otuda on sebe stalno hrabri rečima kako se on ili država (sasvim svejedno) ničega ne plaše.

U pomenutom intervju „Informeru“, najmoćniji čovek u nemoćnoj državi nije nikako smeo da propusti da naglasi svoje (odnosno državno) odsustvo straha od straha da ga ne bude strah. Rekao je: „Ovа vlаdа sе nеćе plаšiti. I nеćе оdustаti.“ Naravno, vlada – to sam ja! A od čega ta vlada neće odustati? Pa, eto, neće odustati od toga da građanima Srbije bude gore. A zašto bi trebalo građanima Srbije da bude gore? Pa zato, tvrdi premijer, što su ranije živeli bolje od onoga što su zaslužili i zaradili! Tu je osnovna razlika između Ruzveltovog straha od straha i straha od straha da ga ne bude strah kojim se vodi srpski premijer. Ruzveltova smelost i odlučnost izvukla je Ameriku iz velike depresije, a ono što čini predsednik srpske vlade obećava nešto suprotno – dalji (rapidni) rast nezaposlenosti i sve lošiji i niži životni standard. Dosta ste živeli lepo – poručuje nam „najmoćniji“ – vreme je da se suočite sa teškim životom, a sve to da biste shvatili kako ste nekada nezasluženo uživali. A ko je uživao? Ko preživi – pričaće.

Da Vas podsetimo:  „Mirdita, dobar dan!“ – Srbijo, laku noć!

Nasilno uvođenje izmenjenih zakona, posebno Zakona o radu i Zakona o privatizaciji, nedvosmisleno pokazuje kuda ide srpska država na čelu sa predsednikom vlade koji strahuje da ga ne bude strah od straha. Zaposleni će tako praktično postati nadničari (robovi), koji će, za razliku od pomenutog straha od straha da ne bude straha, živeti u neprekidnom (realnom) strahu od gubitka posla; a oni bez posla živeće u realnom strahu od umiranja od gladi. Nakon pripremljene privatizacije javnih (državnih) preduzeća još će koja stotina hiljada ljudi ostati bez posla. Strah od straha da ga nije strah izlazi direktno iz Američke privredne komore u Beogradu (a uz „savete“ Svetske banke i MMF-a) i bestidno saopštava građanima Srbije da moraju da žive još gore i bednije, da bi tako, nekada u dalekoj budućnosti (ne lipši magarče do zelene trave) sebi priuštili život dostojan čoveka.

Srpski premijer zaboravlja (napušta) „tim Bajerna“ (da li i Nemačku) i od sada toplo preporučuje svom „voljenom narodu“ drugi recept, onaj majkl-džordanovski (ili obama-bajdenovski): „Promašuj, promašuj, promašuj – da bi na kraju pogodio!“ Naravno, ako ikada pogodiš. Da li se to predsednik vlade iz kolektivne (timske) atmosfere vraća na onu oličenu u pojedinačnom snu? Ili se on, jednostavno, sprda sa sudbinom zemlje i naroda na čijem se čelu nalazi?

Za www.koreni.rs

T. Rajić

1 KOMENTAR

  1. Kad tad u istoriji (po Lenjinu). Pojavi se u skladu sa odredjenim drustvenim I drugim promenama socij. kulturnim I.t.d. covek na celu kolone ,koji neminovno vrati drustvo unazad za jedan ogroman korak. To se desava I sada.izabranik nase trenutne sudbine je covek kompleksas’i to je veoma spreman da ide do kraja u samodokazivanju( a u stvari unistavanju svega dobrog iz nase blize ili dalje proslosti,zarad svoje bolesne ambicije o popularnosti).Nek nam je BOG na pomoci! (Majmun je uso u tenak’ bice katastrofa) citat iz filma UNDERGRAUND.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime