Dok strane investicije kuljaju u Srbiju, domaći zvaničnici egzaltirano predviđaju da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2018. biti veći od 4%. Ta stopa je toliko visoka da će čak dostići najnižu godišnju stopu rasta koju je Srbija imala u periodu 2001 – 2008. U tom osmogodišnjem periodu je prosečna stopa rasta bila oko 6%, dok u periodu 2009 – 2017. ta stopa nije premašila ni 0,5%.
Navođenje ovih komparativnih podataka ne služi da pohvali ekonomsku politiku s početka milenijuma. Privredni rast do 2008. generisan je na nezdrav način, stimulisanjem uvoza i potrošnje i ogromnim zaduživanjem privrede i građana. Takva politika je na kraju 2008. dovela do ekonomskog sloma i dobrim delom je iznudila ekonomsku politiku u poslednjoj deceniji.
Smisao prethodnih poređenja je da ukaže koliko su pokazatelji rasta BDP-a varljivi i kako se njima lako manipuliše, pogotovo kada javnost ne razume šta pokazatelji zaista znače.
U svetskoj stručnoj javnosti već godinama traju rasprave o problemima vezanim za metodologiju obračuna BDP-a, kao i kontroverze o samoj izveštajnoj vrednosti tog pokazatelja. Važno je razumeti da iako korelacija postoji, BDP nije pouzdana mera kvaliteta života niti blagostanja građana jedne zemlje.
Tema ovog teksta je znatno uža od pomenutih teorijskih problema i kontroverzi i odnosi se isključivo na vezu BDP-a i stranih investicija. O ovom odnosu se u Srbiji uglavnom ne govori.
BDP se može definisati na tri načina i svaki od njih bi na kraju morao dati isti konačni zbir. Za kontekst ovog teksta BDP će biti definisan „prihodovno“, kao zbir svih plata, dividendi, kamata i renti ostvarenih u jednoj godini, u okviru jedne zemlje. U konceptu BDP-a je nebitno da li prihode ostvaruju stranci ili domaća lica.
Stranci investiraju u Srbiju da bi iz nje izneli više nego što su uneli. Svejedno je da li stranci otvaraju nove pogone, kupuju postojeće, uzimaju koncesije, grade zagrade i saobraćajnice, daju kredite, da li dolaze sa Istoka ili sa Zapada.
Da bi zarade stranaca bile što veće, potrebno je da plate, porezi i ostali lokalni troškovi budu što manji. Što je veći udeo stranaca u domaćoj ekonomiji, to je BDP nepouzdaniji pokazatelj stvarnog ekonomskog stanja Srbije. (Stranci, ili domaća lica koja se prave da su stranci, izneće deo zarade i kroz fiktivno uvećanje inostranih troškova poslovanja i time će smanjiti BDP, ali to je druga tema i nije bitna za poruku ovog teksta.)
Za nerazvijene države koje su neto uvoznice kapitala, korisniji pokazatelj ekonomskog uspeha je bruto nacionalni dohodak (BND). Za taj pokazatelj nije od značaja teritorija na kojoj se dohodak ostvaruje, već da li dohodak ostvaruju domaća ili strana lica. BND Srbije tako obuhvata sve prihode koje domaća lica (srpska preduzeća i građani) ostvare kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. (Doznake dijaspore nisu deo srpskog BND-a, budući da dijaspora ne živi u Srbiji.)
Prema poslednjim raspoloživim podacima, apsolutni iznos BND-a Srbije je u 2016. bio manji od BDP-a za oko 6%. Pri tome je i stopa rasta BND-a niža čak i od jadnjikave stope rasta BDP-a. U evrima je BND bio manji od BDP-a za oko dve milijarde. Godišnji „manjak“ od dve milijarde evara za nejaku Srbiju nije zanemariva cifra.
Bilo bi logičnije i da se koeficijenti visine javnog duga, spoljne zaduženosti zemlje, udela penzija i sl., izračunavaju u odnosu na BND, a ne BDP kao sada. Tako iskazani pokazatelji bi bolje odslikavali stvarno stanje i finansijske rizike nerazvijenih država.
BND je kao ekonomski pokazatelj potcenjen i sklonjen u stranu ponajviše zbog toga što dovodi u pitanje globalizacijske bajke po kojima su strane investicije ključni faktor razvoja i ekonomskog uspeha. Nažalost, Srbi vole bajke i veruju u njih.
Naravno, ova blasfemična problematizacija stranih investicija se može lako osporiti – da, stranci će uzeti deo kolača, ali su taj kolač stranci učinili mnogo većim, pa će i „našima“ ostati mnogo više nego da stranci nisu došli. U ostalom, zar to nije vidljivo po visini domaćih plata i penzija kao i po njihovom eksplozivnom rastu? Zar se danas ne živi mnogo, mnogo bolje nego u socijalizmu kada stranaca nije bilo? Zar trend emigracije nije zaustavljen? Zar dijaspora ne hrli nazad u Srbiju? Zar Srbija nije procvetala od kada je veliki deo privrede u pouzdanim, stranim rukama? Zar zlatno doba Srbije nije upravo počelo? Zar …?
Nebojša Katić
nkatic.wordpress.com
