Strane investicije kao pijavice na državnom budžetu

0
491

SkarmklippStrane investicije, kada se pogleda njihov konačni bilans, samo su pijavice na državnom budžetu, a ne podsticaji privredi.

Poslednjih nekoliko godina, a posebno zadnjih meseci Vlasti su, onako u kontinuitetu, plasirale ideju o neophodnosti stranih investicija u srpsku privredu zarad očuvanja socijalnog mira i „slepog“ puta u Evropsku Uniju. Čak nas savetuju (čitaj:opominju) da kada mislimo o Kosovu i Metohiji moramo uvek imati asocijaciju na rad, proizvodnju, radna mesta koje nam obećava licemerna Evropa, ali da je cena odricanje tog srca Srbije! U protivnom, naša industrija neće zaživeti (a kao da do sada nije bilo tih lažnih obećanja), ostaće kostur od fabrika, ugasiće se fabrički dimnjaci. Do te granice bezobrazluka se ide, da se nauštrb integriteta Srbije traži njena duhova postojbina, kolevka predaka ali i daljih pokolenja – Kosovo i Metohija, i sve to zarad blagostanja ostatka (čitaj: kvinsliške manjine) nacije.

Ovu zamenu teza namerno plasira vlast, kako prethodna tako i ova „nova“; namerno se usađuje strah u mase, namerno se podstiče nemir ne bi li se izazvala reakcija radnika i mladih, a sa ciljem iznuđenog odricanja od tog dela teritorije. Unosi se haosu i konfuzija u narod koji će oni-vlast pod diktatu EU, lako kroz ucene kasnije kontrolisati. Postavlja se pred nama ultimatum: Nema  života, nema radnih mesta  ako je i dalje Kosovo i Metohiju u Srbiji!

Ali ni tu se ne staje. Svakodnevno nas upozoravaju da ako ne bude stranih investicija, biće „gladi“, biće opasne muke, nećemo imati od čega da preživimo. Tako nam reče jedan vlastodržac, i time opravda celu zamisao: Bez stranih ulaganja i milostinje iz EU nema nama budućnosti, te stoga moramo sve da prihvatimo, bezpogovorno! Svi mi moramo to shvatiti, kako nam suptilno poručiše, to moramo stalno ponavljati kao mantru, iz dana u dan, ne bi li se ukorenilo u svima nama. Tako, misle oni, biće rešeno pitanje narodne sumnjičavosti i kritičnosti, uz slepo prihvatanje svega što nam iz Evropske Unije dolazi. Po svemu sudeći, imamo implementiranje slike bezgrešnosti i poštenog odnosa Zapada prema Srbiji. Čak se može reći da se radi o svojevrsnom „spinovanju“ razuma stalnim umetanjem takvih informacija. I svako bi se pitao zašto i kako?

Da Vas podsetimo:  Rvače ne pogađa, zar ne?

Odgovor je jednostavan, zbog novca. I njima ne cvetaju ruže, i kod njih je došlo kako do zasićenja (ako se ne vidi jasno, ono se bar nazire) u izgradnji infrastrukture, do pada proizvodnje, do smanjene potrošnje. Nije više prioritet da se stvori što veća vrednost i što veći kvalitet, već se ide po svaku cenu da se zaradi što više novca, s tim da se o ljudskosti uopšte ne misli. EU prosto ne zanimaju danas vrlina i vrednost života, već im je prioritet  novac u abnormalnim količinama. Sve je to u skladu sa neoliberalnim kapitalizmom i masovnom potrošnjom koji su uslovljeni profitom. Profit transnacionalnih korporacija određuje gde će se u budućnosti ulagati, kada i na koji način.

Zato na strane investicije gledajmo kao na vid „pomoći i finasiranja“ izlaza njihove privrede iz krize, pokušaj da se spasi zapadni kapitalizam. Možda za neke još to nije vidljivo ili je čak pretenciozno rečeno, ali socijalni nemiri i povećanje nezaposlenosti u EU, upravo predstavljeno činjenično stanje potvrđuju. Krenulo se u osvajački kapitalizam, kojim finansije obavezno gravitiraju ka zapadnoj privredi, dok zemlja gde ulaze strane investicije biva samo medijum za protok novca, i ništa više. Da bude još gore, inputirani novac i ne ostaje u zemlji, već se vraća natrag, ali uz obaveze da se vraća sa kamatom. Tako možemo slobodno reći da se pojavio „virtualni kredit“, jer sada je tu, a sutra ga nema. Jednostavno, to njima donosi odličnu zaradu i opstanak na tržištu, dok se država domaćin crpi kao izvor profita i resursa. Zarada je u nekim slučajevima daleko veća od 100%.

Evo mehanizma kako se to radi: Kada opiju neku zemlju o EU poštenju, ravnopravnosti i prosperitetu  do neslućenih granica, kada zaslepe oči narodu šljokicama zapadne sreće, onda oni kao pijavice krenu na isisavaju sav onaj potencijal koji bi u mnogome mogao pomoći lokalnom stanovništvu da se razvije i bolje živi. Završavajući sa jednom zemljom prelaze na drugu. Zbog toga se sukcesivno prihvataju zemlje u EU porodicu, da se sve temeljito ispita i najbolje iskoristi od strane GLA(D)VNIH. S tim da se toj „mučenici“ ne dozvoljava ni najmanja šansa da sama od toga nešto ozbiljno uradi-unovči, razvije, eksploatiše, itd. Ceo kolač mora otići kod zapadnih gazdi, a mrvice su za nove pridošlice i tu obmanutu zemlju. Tako je urađeno sa Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom, ali i Grčku takav recept čeka. Naravno, i ostale drugorazredne članice nisu mnogo pošteđene, no se njihov vapaj ne čuje, mehanizmi prigušenja su dobro razrađeni.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Ako ovo sagledamo u našem kontekstu, pitamo se sa razlogom, šta Srbija traži u takvom okruženju kada joj se priprema posebno mesto među robovima Zapadnih sila? Kako će Srbija biti na dobitku kada joj se daje nešto na kašičicu kroz razne fondove, tobože za razvoj, infrastrukturu ili nevladin sektor, dok se planira da joj se uzme neuporedivo više. Sami predpristupni fondovi i služe kao mamac da pod velom (ne)iskrene pomoći namame žrtvu na kojoj će parazitirati!

Na žalost, sadašnja vlast ili ne vidi ili ne želi da vidi pogubne posledice po Srbiju sa takvim tretmanom EU, ili kako umeju da nam poruče: ili Kosovo ili Evropska Unija. Oni su jednostavno upravili „belu lađu“ ka nekim integracijama u kojima nama neće teći ni med ni mleko, već ćemo samo žuč Kosovski piti i gorčinu izdaje osećati. Primera je mnogo kako zapadne sile pokušavaju da nas uvuku u dužničko ropstvo, da nam otmu i ono malo
što je u Srbiji ostalo i da time sebe pomognu preko grbače napaćene Srbije.

Da bi smo potkrepili ove redove, navešćemo jedan primer sa jugoistoka Srbije koji reprezentativno pokazuje kako EU investira u Srbiji. Ovo može biti model saradnje za koji se zalažu naši „prijatelji“. Naime, svi smo upoznati sa očajnim stanjem u srpskoj železnici i da je novčana pomoć u njenoj obnovi neophodna, kao i osavremenjivanje nekih pruga. Modernizacija pruga u cilju elektrifikacije sigurno je nužno, jer su tada troškovi transporta manji, zadovoljeni su ekološki standardi, jednom rečju brže je i efikasnije.

Takav jedan projekta je kandidovan za deo pruge od Niša do Dimitrovgrada, na Koridoru 10. Prema planu, ovaj posao biće finansiran sa 120 miliona evra kredita “Češke eksportne banke“ na osnovu međudržavnog sporazuma dve zemlje. Radi se o prioritetnom projektu, te se njegova realizacija ne dovodi u pitanje već samo ko i kada. I evo uslova kredita: Češke kompanije će započeti radove na tom delu Koridora 10, naravno nakon potpisivanja svih neophodnih ugovora (linka sa informacijama http://www.plusonline.rs/elektrifikacija-pruge-nis-dimitrovgrad/).

Da Vas podsetimo:  Moćne i lekovite! Dvadeset trešanja ima 10 puta jače dejstvo od aspirina

Dakle, oni daju kredit ali uslovljavaju tako da njihove kompanije rade (vrše izgradnju) i/ili čak daju materijal koji stiže iz njihovih fabrika! Prema ovome, novac koji će doći za ovaj projekat, samo će proći kroz našu administraciju i većim delom završiće tamo odakle je i došao. Nama ostaje pruga, što je dobro, ali zato, umesto da cela suma kredita ostane u Srbiji i bude iskorišćena za upošljavanje naše proizvodnje i naše pameti, ona naprosto se vraća češkim kompanijama. Tako da smo mi na dvostrukom gubitku, nismo uposlili našu operativu i nije novac završio, žargonom rečeno, u našem džepu.

Koga smo time pomogli? Sebe, delimično, jer katastrofalna situacija u srpskoj železnici ne uliva nadu da će lako biti isplaćen dati kredit i kamata koja sleduje. Ali zato smo pomogli višestruko Češku privredu, najpre Češku eksportnu banku a potom i češke kompanije za izgradnju i Češke proizvođače delova.

Na kraju da rezimiramo razmišljanje o strani investicijama u Srbiji: One NE pomažu već nam odmažu u pokušaju da se iščupamo iz bede i beznađa, ne upošljavaju već zatvaraju naše proizvodne pogone, zadužuju nas kreditima a da novčana masa tih kredita uopšte ne završava u Srbiji. Ovakva pomoć nije dobra i nema dobre namere, ovako se samo stvaraju neokolonijalni vazali zapadnih moćnika. Bogate se bogati, a siromašni još više osiromašuju! Imajmo to na umu kada budemo tražili bilo čiju pomoć.

Povereništvo Dveri Pirot

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime