Čemu nemoćni duguju svoj uspeh? Njihov dekadentni pogled na svet zasnovan je na unovčavanju, kapitalizaciji hendikepa.
Srbima ne preti virus zika, ali postoji opasnost da obole od druge vrste bolesti. Uživanje u privilegijama nezaslužene vlasti ne spada u polno prenosiva oboljenja, jer Srbi seks doživljavaju kao žensko političko pitanje. Međutim, postoje stranke bez podrške, čiji su funkcioneri opasniji od side, zike, malarije i ebole zajedno. I najteže bolesti se leče, ali nema spasa od Palme, Dačića, Čanka, Ljajića, Čede i, naravno, Vuka Draškovića.
Kako funkcioniše ova politička subverzija? Reč je o strankama koje osvajaju jedva pet ili malo više od deset odsto glasova. Pošto njihovi argumenti nisu dobri izborni rezultati, dobar program niti državotvorna politika, simbiozu su prihvatile kao egzistencijalni parazitizam i patentirale ga kao izum pomoću koga se uvek biva deo vlasti.
Priroda nas uči da nijedan parazit nije bezopasan. SPS potvrđuje to pravilo. Dan pre nego što je Vučić otputovao u Pariz da s predstavnicima Evropske unije pregovara o otvaranju poglavlja 23 i 24, Dušan Bajatović, prvi saradnik Ivice Dačića, pucao mu je u leđa. Vučić je u Francusku pošao tvrdeći na niko njemu, Srbiji i Beogradu neće određivati šta će raditi. Bajatović je, još dok se Vučić ukrcavao u avion, izjavio kako se o Srbiji odlučuje u Moskvi i Vašingtonu.
KOMBINACIJA UCENA I BESKRAJNE SERVILNOSTI
Zašto Bajatović podriva Vučića? Zašto potkopava premijerovu stalnu tvrdnju da se o Srbiji odlučuje isključivo u Beogradu? Bajatovićev metafizički radikalizam nije slučajan. On u pravom trenutku upozorava Vučića na to da SPS može biti štetan ako ne bude deo vlade i da će biti jeftinije ako budu namireni s dva-tri ministarstva.
Mada ne smeju da kažu, na sličan način razmišljaju i SPO, LSV, SDPS, LDP. Godinama su ucenama i beskrajnom servilnošću uspevali da dograbe deo nezaslužene moći, na bilo kom nivou. Sadašnji lokalni i pokrajinski savezi ni po čemu ne odudaraju od ustanovljenog pravila.
nenad canak 1334964192 152216Čemu nemoćni duguju svoj uspeh? Njihov dekadentni pogled na svet zasnovan je na unovčavanju, kapitalizaciji hendikepa. Svoj loš rejting i rezultat uspevaju da koriste kao savršen mamac za velike stranke. Partije polipi obećavaju najvećoj stranci, koju koriste kao domaćina za svoj parazitizam, da će umesto nje raditi prljave poslove, primati udarce za loš rad vlade, podmetati glavu za premijera i ministre.
Da bi taj nakaradni sistem funkcionisao, kečevi u rukavu su im beskarakterne neznalice koje misle da je Homer poznati holivudski zabavljač ili u najboljem slučaju strip-junak, a Horhe Luis Borhes fudbaler Barselone; dangube koje su na časove fizičkog išle s devojčicama jer nisu mogle da preskoče kozlić niti da urade stoj na rukama; tužibabe zbog kojih su najbolji đaci izbacivani s časova; prodavci šanirane garderobe; osobe koje podvođenje drugarica stranačkim funkcionerima vide kao vrhunac borbe za dobrobit zajednice – oni su postali najsposobniji Srbi i Srpkinje. Zamenici gradonačelnika, direktori, pokrajinski sekretari… postali su ljudi za koje na izborima ne glasa ni vlastita supruga, čak i kad dobije pare za raskošan šoping.
Osiona nestručnost, neprosvećenost, neumerenost u neznanju predstavlja ključ na osnovu kog simbioza pokvarenosti i politike opstaje kao najunosniji biznis u Srbiji. Nihilistička strast ka destrukciji, učestvovanju u vlasti po svaku cenu – predstavlja kapitalni resurs stranaka meduza.
PAD REJTINGA JE OPASNA BOLEST
Iz pogrešnog ubeđenja da su zakulisne igrarije nevidljive građanima, odnosno da je javnost zasenjena lakrdijaškom pompom simuliranih stranačkih sukoba, instituciji vlasti oduzet je ekskluzivitet. Stvoren je utisak da može vladati svako ko je dovoljno beskrupulozan da se može dobro unovčiti. Prateći logiku lenjosti pantljičare, stranke paraziti, koje do 12 odsto glasova mogu teže nego do vrha Karakoruma, poltronstvom i servilnošću omogućuju nebitnima da odlučuju o najvažnijim pitanjima.
Dakle, SPS, Jedinstvena Srbija, LDP, Čankov LSV, Tadićeva stranka u raspadanju zaslužni su što je politika u Srbiji iz ekskluzivne manufakture za odabrane, namenski prepravljena u industriju novca za nedostojne.
O vrtoglavom odumiranju zbog simbioze s pijavicama najbolje mogu da svedoče Vojislav Koštunica i Boris Tadić. Projekat prve Koštuničine vlade zasnivao se na nezvaničnoj manjinskoj podršci Dačića i SPS, ali je pravi cilj tog poduhvata bio da pacifikovani socijalisti unište Demokratsku stranku i Tadića. Koštuničin astrološki proračun nije predviđao pad ličnog rejtinga, nego je bio utemeljen u pretpostavci da će neprimetno uskrsnuli Dačić oduzeti birače Tadiću. Desilo se da je Tadić preuzeo birače Koštunici, ali je njemu koalicija s Dačićem oduzela sve. I vlast i stranku.
latinkacedavukSrpska napredna stranka već četiri godine hrani mnogobrojne političke organizme adaptirane na večiti opstanak u vlasti, uprkos nedostatku podrške građana. SNS što pre mora doneti strateški važnu odluku o samostalnoj vladavini da joj se ne desi da je u društvu suvišnih ne stigne odmazda za politiku popustljivosti i inertnosti. Predugo druženje s pijavicama može dovesti do patoloških promena. Pad rejtinga je opasna bolest i teško se leči.
Milorad Bojović
Novi standard, glavni uredniki magazina „NS-Reporter“. Tekst je uvodnik koji će se u „NS-Reporteru pojaviti 8. juna 2016.
Dragi Srbi mi koji zivimo u Scandinaviji je najblize socijalizmu
i paradoks Titovi komunjare politicari bi bile iza resteke jos odavno.Zato nece kraljevinu u Srbiji kao i kraljevsku vojsku za otadzbinu i zandarmeriju jer bih svi oni bili pohaseni kao sve drzavne ustanove je COSA BNOASRA ali jace od Italije jer vojska ,policija drzavne ustanove preduzeca i tajkuni to je sve baditska organizacija na ledja jadnog naroda .U srbiji mogu da zive samo koji placaju reket i clanovi partije resto su Robovi
i za normalne pametne nema mesta .Srbija ili revolucija i vracanje nase drzave nama kraljevine ili se pakujte iselite se iz te Kolumbije jer narod ako nije naucio do sada da od 1945-2016 da smo okupirani od komunista danasnji demookrati onda Srbija nestaje .