Studen, vruć ili neutralan

0
678

15_12_2015_927703_IMG_1039__2_-700x343Stigao je u zvaničnu posetu još jedan srpski „prijatelj“, predsednik Vlade Turske Ahmet Davutoglu, i to baš u danu kada je tačka zahlađenja odnosa Rusije sa tom isturenom i agresivnom NATO članicom, dostigla vrh geopolitičke amplitude. Prijateljski s naše strane prema Ruskoj Federaciji, nema se šta dodati.

No, o prijateljima sa Bosfora, koji Kosmet ne vide u sastavu Srbije, pri kraju teksta. Da protumačimo prethodnu aktivnost našeg predsednika Vlade. A ima ih u izobilju svakodnevno i ne možemo ih pobrojati i ispratiti kako treba.

Aleksandar Vučić je u novogodišnjem intervjuu ruskoj agenciji „Sputnjik“[i], između ostalog odgovarao na pitanja koja su se ticala budućeg učlanjenja Crne Gore u NATO i uticaja na našu bezbednost, mogućeg posredovanja Srbije u sređivanju zategnutih odnosa te balkanske državice i Rusije, o naoružavanju Hrvatske i slično. U vezi sa svim tim je kao iz topa ispalio:

„Mi se ne mešamo u želje drugih država. Srbija ima svoju želju, a to je da bude vojno neutralna. To je naša želja, imamo skupštinsku deklaraciju, tako se ponašamo“.

Da ga odmah demantujemo – Srbija nema skupštinsku deklaraciju, već je srpski parlament na sednici održanoj 26. decembra 2007.godine, uoči proglašenja nezavisnosti „Kosova“ usvojio dokument pod nazivom: „Rezolucija Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.“ Razlika između deklaracije i rezolucije je značajna i toliko bi morao znati.

Ono što je najvažnije u toj rezoluciji (sve je važno i sve je doslovno pogaženo u minulim godinama), a što se tiče teme – „vojna neutralnost“ – reguliše tačka 6. koja glasi:

„Zbog ukupne uloge NATO-a, od protivpravnog bombardovanja Srbije bez odluke SB do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO „konačan organ” vlasti u „nezavisnom Kosovu”, Narodna skupština donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka po tom pitanju.“

Obratimo pažnju – u navedenoj rezoluciji se jasno, da jasnije ne može biti, konstatuje kako je NATO protivnik Srbije i kako članice tog saveza nameravaju da priznaju nezavisnu državu „Kosovo“ kao svoj ratni plen, a onda se u drugom delu tačke 6. nalaže da se pređe na vojnu neutralnost i to u odnosu na postojeće vojne saveze u svetu.

U tom trenutku, a tako je i sada, postojao je samo još jedan vojni savez. Onaj koji predvodi Rusija pod nazivom ODKB, čije članice nisu priznale nezavisnost „Kosova“ niti će to ikada uraditi.

Dakle, potrpali smo tada „i babe i žabe u isti koš“, to jest, opredelili smo se da vojno budemo neutralni i u odnosu na one koji su izvršili amputaciju Kosmeta i istovremeno i identično prema onima koji su preko Saveta bezbednosti i Rezolucije 1244 branili teritorijalni integritet Srbije. I jedne i druge smo stavili u potpuno istu ravan. Krajnje nepravedno, nepošteno i nekorektno.

E, sada, da je bar bilo (i da je sada) tako, ni po’ jada. Naprotiv, bilo je vrlo perfidno i nema boljeg izraza – samoubilački. Danas je kud i kamo i nesrazmerno teže, a Vučić po nalogu svojih mentora tako nešto i dalje forsira.

Šta je sporno sa takozvanom vojnom neutralnošću?

Umesto da je tadašnja skupština odlučila da se prekinu NATO reforme i da se Vojska vraća u pređašnje stanje makar figurativno (juna te 2007.godine pogašeni su poslednji operativni sastavi a vojna „sila“ svedena na dekor), makar da se zapreti i „praznom puškom“, da se u diplomatskoj senci pregovara sa Rusijom o vojnom savezništvu – legitimnom međunarodnopravnom institutu, vidimo u Siriji kako to izgleda – naši tadašnji parlamentarci su prihvatili Koštuničin i Tadićev predlog (a u stvarnosti – lukavu podmetačinu NATO-a kako se ne bi ugrozio program „Partnerstvo za mir“ i evroatlantski okupacioni uticaj, uz istovremeno zamajavanje i obmanjivanje naroda), koji je sam po sebi bio paradoksalan.

Da Vas podsetimo:  Velika stvar za ceo jug Srbije! Počinje sa radom Banka hrane jug!!!

O eventualnom zahtevu i organizovanoj akciji da se na Kosmet vrati vojno-policijski kontigent prema Rezoluciji 1244, jer to je definitivno bila idelna prilika za diplomatski pritisak, ne vredi ni trošiti reči. Svi su tada ćutali kao zaliveni – i pozicija i tzv. opozicija.

Vojna neutralnost ne postoji kao pojam u međunarodnom pravu i međunarodnim odnosima (protivna je čak i logici), niti istorija takav slučaj beleži.

Postoji „neutralnost“ (stalna i privremena) kao odrednica i praksa, ali tako nešto se ne odnosi samo na vojne aktivnosti, već na sveukupnost države koja se proglašava neutralnom. I to isključivo u odnosu na ratni sukob koji je u toku ili onaj oružani sukob koji se u perspektivi može dogoditi, kao što su svetski, regionalni, lokalni, građanski i slični ratovi.

Neutralnost (a ne „vojna neutralnost“) je vrlo precizno regulisana normama međunarodnog (ratnog) prava, one su rigorozne, veoma brojne i uglavnom definišu šta neutralna država ne sme da čini u ratnom sukobu koji traje ili u onom koji će započeti. I takav status, pasivan i podjednak u odnosu na sve sukobljene strane, mora biti priznat u pisanoj formi od ostalih članica međunarodne zajednice i pogotovu od strane velikih sila.

Dakle, ne postoji neutralnost kao cilj po sebi, kao preventivni politički, diplomatski, državni ili neki drugi kurs, kao politička egzibicija, iz koje se sebično izvlači ekonomska ili druga dobit u međunarodnoj i to zaraćenoj areni (da ponovimo – neutralnost se definiše isključivo u odnosu na rat a ne u odnosu na stanje mira), pa još takvo opredeljenje podiže na pijedestal vrhunskog umeća. Onako kako neprestano ističu srpski apartčici i prateći režimski hor.

Tako nešto je, osim što je generalno izraz najprizemnijeg kukavičluka i totalne ljigavosti (u odnosu na šta smo vojno neutralni – pravdu i nepravdu, ropstvo i slobodu, agresiju i odbranu, udar na pravoslavnu braću, na otimanje najvećih kosmetskih svetinja?…) i strogo zabranjeno. Mislim na izvlačenje koristi.

Tačno suprotno od onoga kako naš premijer neskriveno nastupa širom sveta deleći lekcije. A Srbima u Crnoj Gori (i onima razboritima koji se osećaju Crnogorcima) nedvosmisleno poručuje, kao što je učinio i u intervjuu „Sputnjiku“, da ga njihova sudbina u NATO kandžama apsolutno ne interesuje. Bez obzira što vidi snažno protivljenje tom zlu i kolektivni jauk pod stegama montenegrinskih marioneta.

Ne može se biti vojno neutralan a politički i po svim pitanjima, dakle državnim delovanjem koje podrazumeva i usaglašenu spoljnu i bezbednosnu politiku, svrstan na stranu Evropske unije kao zvaničnog i najvažnijeg saveznika NATO. Pa još redovno učestvovati na sastancima Vojnog komiteta te organizacije (kao i u radu Vojnog komiteta NATO, ali i samita Alijanse na najvišem nivou – Gašić u Velsu), gde se primaju i prihvataju konkretni, da nesreća bude veća, zadaci vojne prirode i izvršavaju brojne obaveze u vezi sa tim.

Ne može se biti vojno neutralan i aplicirati u NATO programu „Partnerstvo za mir“ svih ovih godina bez prekida, koji nalaže da se tim činom prihvata ulazak u evroatlantsku sferu uticaja i područje. Zatim, da se pod okriljem tog vojnog saveza vrše takozvane vojne i reforme sistema odbrane, prihvataju apsolutno svi njihovi standardi i procedure, ugrađuju mehanizmi kontrole i direktnog rukovođenja „odbranom“ Srbije od strane navedenog vojnog saveza, određuje jačina oružane sile, način i veličina opremanja (videli smo kako su nas tehnološki osnažili i modernizovali), izvode zajedničke vežbe i stotine drugih vojnih aktivnosti i to u najvišem – IPAP stadijumu za nečlanice.

Da Vas podsetimo:  Predsedniče, zar niste ugrozili mnoge živote posetom Novom Pazaru?

Ne može se biti vojno neutralan a imati dvostruki SOFA sporazum sa SAD i NATO – onaj prvi koji su potpisali Vuk Drašković i Boris Tadić i koji se odnosio na tranzit trupa kroz Srbiju, i onaj drugi iz 2014.godine, koji je potpisao Vučićev ministar odbrane Nebojša Rodić, a srpska skupština ratifikovala jula 2015.godine[ii], koji je daleko sadržajniji, s obzirom da je zaokružio srpsku NATO „neutralnu“ bajku. Njihove trupe sada mogu boraviti u ostatku Srbije, izvoditi vežbe i manevere, koristiti vojnu i svu ostalu infrastrukturu i logistički se pripremati za dalji prodor na Istok.

Ne može se biti vojno neutralan, ako zbog ničega drugog, zato što tako nešto uspavljuje ne samo narod i građane i ubija borbeni moral i slobodarski duh, već i uljuljkuje kakvu takvu vojnu „silu“ i sve državne poluge, koje moraju neprestano procenjivati situaciju u svetu i okruženju i baviti se odbranom zemlje iznad svega.

Virus „vojne neutralnosti“ je opasan zato što je, kao i svaki virus – zarazan. Umesto H1N1 ili kako ga već nazivahu, aktuelan je ovaj, koji takođe ne vidimo i ne osećamo ali itekako deluje.

Tako je, ovih dana, tačnije, na osmu godišnjicu navedene Rezolucije o nepostojećoj vojnoj neutralnosti, zahvaljujući kojoj smo između ostalog i ostali bez Kosmeta, održan počasni „ekspertski“ skup u Sava centru.

Prema izveštajima[iii] mogli su se čuti raznorazni „stručni“ nalazi, sve podupirući tezu o potrebi ne samo očuvanja vojne neutralnosti, već i to da se ona mora i dalje negovati pa čak i jačiti. Verovatno da ukinemo vojsku dekretom, to bi bila najoriginalnija ikada vojna neutralnost.

Zatim, čule su se ideje da vojnu neutralnost treba ozakoniti. Neki drugi su zagovarali „aktivnu neutralnost“ (e, to je tek udar na zdravi razum), dok su oni treći isticali potrebu da se „vojno neutralisanje“ mora „ljubomorno čuvati“. Kao zenica oka, što bi rekao drug Tito.

Ne manje su bili aktivni i oni koji su isticali da treba jačati vojnu saradnju sa Rusijom i naoružavati se čak i raznoraznim „glavama“. Valjda tajno, da NATO ne vidi dopremanje silne borbene tehnike u srpsku nedođiju, po principu – al’ smo ih prešli.

Ipak, najači utisak je ostavio najpoznatiji srpski vojni komentator koji je doslovno izjavio sledeće: „Sve što se zbiva i na Baltiku i oko Sirije i oko Ukrajine je zapravo pokušaj Amerike da zaustavi Rusiju u ponovnom uspostavljanju statusa svetske ekonomske, političke i vojne supersile. A Rusija je uvek i bila supersila, bez obzira na raspad SSSR“.

Znači, nije problem što je NATO agresivan savez, što je tako nešto zvnično proklamovano u njihovim strategijama i doktrinama, što se širi na Istok, što delovanje poslednjih dvadeset pet godina sve to potvrđuje u praksi, već je problem u Rusiji koja ponovo uspstavalja status ekonomske, političke i vojne sile.

E, alal ti ga, majstore. Da ne obrnu teze propao bi skup.

No da se vratimo premijeru Vučiću.

U delu intervjua, kada je izrazio zabrinutost što „neke zemlje u okruženju“ (uporno izbegava da kaže da je reč o Hrvatskoj), imaju nameru da se naoružavaju balističkim raketama, te kako će zbog toga morati da se razgovara na najvišem nivou ili da se nađe protivmera, valja ga priupitati apro-po takozvane vojne neutralnosti – ako su nam svi priznali takav status, ako nas uvažavaju kao nosioce mira, ako su sigurni da nećemo nikoga napadati – zašto onda zabrinutost premijeru?

Da Vas podsetimo:  Najniže cene rada u zemljama regiona: Srbija u žalosnoj sredini

Kada je to zvanična Hrvatska nagovestila da će rakete upotrebiti protivu vojno neutralne Srbije, osim što je tako nešto osvanulo u zagrebačkom „Jutarnjem listu“ kao najobičniji trač?

E, sada, supozicija koja je još smešnija od one prethodne – ako smo u „Partenrstvu za mir“ sa NATO savezom, ako je tamo Hrvatska, ako su odnosi partnerski i saveznički, ako je i na papiru i u praksi usaglašena miroljubiva politika i ako smo se i oni i mi obavezali na prijateljske odnose, jer to je smisao PzM, otkuda uopšte i pomisao da će se naš zapadni sused otrgnuti kontroli i krenuti raketama na nas?

Dakle, ili je (neutralno) partnerstvo sa NATO družinom prevara i nesigurna opcija, ili su svi od petog oktobra do današnjeg dana, najveća prevara u istoriji Srbije. Trećeg nema.

Usput, a biće da je to najduhovitije (ili najtužnije) – ako će nas šesnaest lansirnih oruđa već zastarelog američkog višecevnog raketnog sistema MLRS-270, sve i da ih nabave (samo jedna raketa košta oko dva miliona dolara, a to bi finasirala Hrvatska), odbrambeno ugroziti, onda Srbi i ne treba da imaju državu.

I na kraju, da se vratimo Turskoj čijeg predsednika Vlade i stotinak privrednika gostimo.

Poznato je koliko nas oni uvažavaju. Toliko, da to nikada nisu krili, štaviše prednjačili su i u razbijanju SFRJ na strani muslimana, učestvovali u agresiji 1999. kada su tukli naše gradove avijacijom, priznali su „Kosovo“ među prvima i uložili stotine miliona dolara (a možda i više) da ta narko država zaživi sa što manje Srba, i svim silama se nedavno potrudili da nam otmu manastire i ostale svetinje kroz UNESKO.

Ipak i iznad svega, oni poštuju našu vojnu neutralnost, tačnije neutralisanost. Podupiru je na sve moguće načine, sve pitajući – treba li još?

U skladu sa tim, a imajući u vidu da smo mi digli ruke od Kosova i Metohije, oni nastoje da nas na tom prostoru zamene i maksimalno pomognu Arnautima. Pored ekonomske i svake druge saradnje, tu je na prvom mestu vojna saradnja sa „Ministarstvom bezbednosnih snaga Kosova“.

U sklopu toga su brojne aktivnosti i direktna finansijska i materijalna (naoružanje i oprema) i svaka druga pomoć (obuka, vežbe i sl.) koja se permanento upućuje formaciji pod nazivom – „Bezbednosne snage Kosova“ (BSK). Iako stoji „bezbednosne“, u praksi je to klasična i moderna vojna falanga, koja je ustrojena na NATO principima i standardima. Preteča buduće, već pripremljene „Vojske Kosova“. Tako poodavno i funkcionišu i izgledaju.

Samo ove godine, dakle, pred doček „prijateljske“ delegacije koju predvodi Davutoglu, registrovane su dve vrlo značajne vojno-bezbednosne aktivnosti između Turske i „Kosova“.

Prva je – dodela nove i izdašne novčane donacije „Bezbednosnim snagama Kosova“, koju su potpisali kosovski nadležni „ministar“ Haki Demoli i ambasador Turske na „Kosovu“ gospođa Kivilčim Kilič[iv].

Druga je – zvanična poseta komandanta „Bezbednosnih snaga Kosova“, general-potpukovnika Rahmana Rame (bivši komandant terorističke OVK, operativna zona „Šalja“), Oružanim snagama Turske, koga je dočekao i gostio puna dva dana, kako i priliči, tamošnji načelnik Generalštaba, general Hulusi Akar[v].

Ovo su slike i prilike kako nam izgleda „vojno neutralna“ Srbija bez „Kosova“, olupina od okupiranog provizorijuma, koja širi prijateljstvo i mir širom Balkana. Zar ne?

Hoćemo li konačno izvući pouke i preokrenuti stvari?

Goran Jevtović

fsksrb.ru

_________________

[i] http://www.mksf-ks.org/?page=3,131&offset=60

[ii] http://rs.sputniknews.com/multimedija/20151228/1102096491/Vucic-intervju-rakete-susedi-Sputnjik-Rusija-CrnaGora-sankcije.html

[iii] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/nato-okupacija-u-sofa-stilu/

[iv] http://www.samostalnidss.rs/doneti-zakon-o-vojnoj-neutralnosti/

http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-preporucuje/33502-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-21-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%83

[v] http://www.mksf-ks.org/?page=3,131&offset=20

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime