Studenti odgovorili Srbijanki Turajlić o Srebrenici

Poštovana profesorko Turajlić,

Bilo nam je izuzetno drago čitati Vaš intervju o našoj akciji povodom Srebrenice na medijskom servisu „Slobodna Evropa“, jer svaki takav intervju nama pokazuje da smo na časnom i dobrom putu. Ne čudi nas što servis „Slobodna Evropa“ za naslov svoga teksta o našoj akciji nije uzeo neku rečenicu iz intervjua naše koleginice ili našeg pisma, na primer – odlazak u Potočare predstavlja svrstavanje srpskih žrtava na niži rang vrednosti -, i što je Vaše mišljenje u odnosu na studente imalo prednost za taj servis. Jer, u svojoj indoktriniranosti, desilo nam se da smo se bavili delima najvećeg ideologa američke spoljne politike, Henrija Kisindžera, te da nam je on tamo, jasno i precizno, objasnio šta servis „Slobodna Evropa“ znači za neslobodu Evrope.

Takođe, ne čudi nas što „Slobodna Evropa“ ništa ne piše o srpskim žrtvama Srebrenice, a kroz svoje intervjue i tekstove insistira na navodnom genocidu nad Muslimanima u julu 1995 godine, jer toliku mržnju prema svemu srpskom pokazuju i time što studente iz Republike Srpske nazivaju studentima iz „dela Bosne i Hercegovine“. Ah, ta genocidna tvorevina, Republika Srpska – ni pomena imena nedostojna!
No, iznenađuje nas, profesorko Turajlić, da jedan profesor Univerziteta u Beogradu (sada u penziji), može dopustiti sebi takav pedagoški gaf (hmm, gaf?) da čitavu grupu od 400 studenata, a sada već preko hiljadu njih, nazove „indoktriniranim“. Da li ste Vi razgovarali sa potpisnicima ili organizatorima akcije oko pisma za Srebrenicu? Da li poznajete bilo koga od nas i znate na čemu inicijatori akcije zasnivaju svoje stavove? Kako znate da smo indoktrinirani? Samo zato što se ne slažemo sa Vašim mišljenjem? Kako to da mi petnaest godina živimo u javnom diskursu koji je izrazito prozapadno orijentisan i u kojem se sprečava, guši ili ignoriše sve patriotsko i nacionalno od kulture do politike, a ostali smo neindoktrinirani tim diskursom za razliku od Vas koji redovno zastupate stavove tog diskursa: ko je ovde indoktriniran, profesorko Turajlić? Nama je mnogo žao kada vidimo da jedan profesor ima takav način obraćanja studentima ili „diskvalifikacije“ istih.

U tekstu se pominje da „Srbija levitira“ i da mi nastupamo sa desničarskih pozicija. Ne, mi nastupamo sa pozicija ljubavi prema svojoj državi i svome narodu i što je napad onih koji stvaraju diskurs kojega Vi zastupate na srpski nacionalni interes veći, time su naša ljubav i otpor koji se iz nje rađa jači. To je jednostavan reciprocitet i ako on ne postoji, čovek više nije slobodno biće, nego rob. Očigledno je, profesorko Turajlić, da diskurs kojeg Vi zastupate, ljubav prema otadžbini vidi kao, da parafraziramo Marksa, devojku iz tuđine bez prozapadne putne isprave koju treba proterati iz države Srbije. Očigledno je da je danas u Srbiji najveći greh voleti svoju zemlju, jer građanima sa tim „grehom“ Vi, i oni koji zastupaju Vaš diskurs, bez problema lupite žig desničara, ekstremista, indoktriniranih, ratnih huškača itd.
Kažete da ste „zgađeni“ našim pismom. Šta je toliko gadno: to što tražimo da Vi i svi oni koji tvrde da se desio genocid u julu 1995. priznaju i genocid nad Srbima Srebenice u tri godine koje su prethodile? Zato što tražimo da se neko iz Sarajeva i predstavnika zemalja koje donose antisrpsku rezoluciju pokloni i srpskim žrtvama u Bratuncu? Srbija je država u kojoj izbori znaju da se dešavaju veoma često: zar posle svakih izbora moraju novi premijer i predsednik Srbije da se izvinjavaju i klanjaju u Potočarima, a da niko sa druge strane ne ode u Bratunac. Profesorko Turajlić, na takav način se ne dolazi do iskrenog pomirenja, i Vi to dobro znate.

Mi, studenti inicijatori i potpisnici ovoga pisma, spremni smo prvi da se poklonimo svakoj žrtvi druge strane ako vidimo barem trunku pokajanja i želje sa druge strane da se stigne do iskrenog pomirenja. Reakcija Sarajeva na hapšenje Nasera Orića, čoveka koji je lično iskopao oči Slobodanu Iliću, srpskom sudiji iz Srebenice, i zaklao ga, pokazuje nam da sa druge strane nema nikakve želje za iskrenim pomirenjem, već za konstantim ponižavanjem srpskoga naroda. Spremni smo i da postavimo pitanje koje je postavio predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik: zašto se Srebenica ne proglasi mestom genocida nad Srbima i Muslimanima? Ali, profesorko Turajlić, Vi niste spremni da stanete iza srpskih žrtava što ste pokazali nepoštovanjem našeg pisma, makar, samo zato što niste rekli, u skladu sa svojim mišljenjem, da grešimo za genocid, ali smo u pravu za srpske žrtve. Za Vas srpske žrtve ne postoje, to ste pokazali ovim intervjuom. I molimo Vas, nemojte se pozivati na presude sudova u Hagu, jer ste i sami svesni da su te institucije izgubile svaki kredibilitet u očima međunarodne pravde, barem zato što Naser Orić nije osuđen za oči Slobodana Ilića.

Poštovana profesorko Turajlić, indoktrinirani studenti Vas pozivaju da priznate genocid nad srpskim narodom u Srebrenici od 1992. do 1995. godine i dignete glas u ime njihovih nesmirenih duša. Pozivamo Vas u ime 3267 srpskih duša čiji je život, u većini slučajeva, oduzet hladnim oružjima, dakle, noževima, bodežima, sekirama. Pozivamo Vas u ime srpske dece Srebrenice koje zločinac nije štedeo, u ime srpskih majki Srebrenice koje su život završile sa urezanim krstom u predelu abdomena, u ime srpskih muškaraca Srebrenice koji su obrezivani u verskim obredima. Dakle, ubijani, u većini slučajeva, dugom, teškom i tragičnom smrću. Pozivamo Vas da zajedno sa nama zapalite sveću u hramu Svetoga Save i srpskim i muslimanskim žrtvama Srebrenice. Samo tako ćete pokazati da ste veliki čovek, a ne samo profesor u penziji koji sebi dozvoljava ovakve pedagoške ispade i nevešte pokušaje diskvalifikcije studenata. S verom u iskreno pomirenje naroda na ovim prostorima, nadamo se Vašem prihvatanju našeg poziva.

S poštovanjem.

vaseljenska.com / foto: printskrin Youtube