Studenti uče bolje iz knjiga, nego sa ekrana, prema novoj studiji (prevod)

0
530

Autori:

Patricija A. Aleksander, profesor psihologije na Univerzitetu Merilend, SAD (Patricia A. Alexander, Professor of Psychology, University of Maryland)

Loren M. Singer, doktorand na obrazovnoj psihologiji, na Univerzitetu Merilend, SAD (Lauren M. Singer, Ph.D. Candidate in Educational Psychology, University of Maryland)

Preveo i prilagodio: Đorđe Stojković, ekonomista i bloger

Laurentius a Voltolina: Univerzitet u 14. veku

Današnji učenici vide sebe kao „digitalne urođenike“, prvu generaciju koja je odrasla okruženama tehnologijama kao što su: pametni telefoni, tableti i e-čitači.

Nastavnici, roditelji i kreatori politika zaista pridaju važnosti rastućem uticaju tehnologije i na njega odgovaraju u naturi. Viđamo sve više investicija u tehnologije za učionice, sa učenicima koje škola oprema tabletima i elektronskim udžbenicima. U Kaliforniji je 2009. godine, donesen zakon koji nalaže da svi fakultetski udžbenici moraju da budu dostupni u elektronskoj formi do 2020. godine. Na Floridi su zakonodavci 2011. godine doneli zakon koji nalaže državnim školama da prebace svoje udžbenike u digitalne verzije.

Imajući u vidu ovaj trend, nastavnici, učenici, roditelji i kreatori politika mogu pretpostavljati da bliskost učenika i njihova naklonost ka tehnologiji, može da se prevede u bolje rezultate u učenju. Međutim, mi smo iznašli da to nužno ne mora da bude istinito.

Kao istraživači učenja i razumvanja teksta, naš skorašnji rad se fokusirao na razlike u čitanju štampanih i digitalnih medija. Dok su novi oblici tehnologije za učionicu, kao što su digitalni udžbenici, više dostupni i lakše prenosivi, bilo bi pogrešno da se pretpostavi da će učenicima automatski bolje poslužiti digitalno čitanje, jednostavno zato što imaju naklonost ka tome.

Brzina, ali po ceni

Naš rad je pokazao značajan raskorak. Učenici su rekli da više vole i postižu bolje rezultate kada čitaju sa ekrana. Međutim, njihovi stvarni rezultati su bili u tenedenciji opadanja.

Na primer, iz našeg prikaza istraživanja rađenog još od 1992. godine, utvrdili smo da su učenici bili u stanju da bolje razumeju odštampanu informaciju za tekstove, koji su duži od jedne strane. Ovo je izgleda povezano sa remetilačkim efektom, koje klizanje mišem (skrolovanje) ima na razumevanje. Takođe smo bili iznenađeni kada smo saznali da je nekoliko istraživača testiralo različite nivoe razumevanja ili zabeleženog vremena čitanja u svojim studijama o štampanom i digitalnom tekstu.

Da bismo dublje istražili ove obrasce, sproveli smo tri studije, koje su istražile sposobnost studenata na fakultetu da razumeju informacije na papiru i sa ekrana.

Studenti su prvo ocenili svoje sklonosti ka medijima. Posle čitanja dva pasusa – jednog na računaru i drugog na papiru, ovi studenti su zatim izvršili tri zadatka: 1) opisati glavnu ideju tekstova, 2) nabrojati ključne stavke u materijalima i 3) navesti neki drugi značajan sadržaj kojeg mogu da se sete. Kada su završili, zatražili smo od njih da ocene svoj učinak razumevanja.

Kroz studiju, tekstovi su se razlikovali u dužini i sakupili smo različite podatke (npr. vreme čitanja). Ipak, pojavili su se neki ključni nalazi koji su obasjali novo svetlo na razlike između čitanja štampanog i digitalnog sadržaja:

  • Studenti su neodoljivo pokazivali veću naklonost kao digitalnom čitanju.
  • Čitanje je bilo značajno brže na računaru, nego sa papira.
  • Studenti su ocenili sopstveno razumevanje kao bolje sa računara, nego sa papira.
  • Paradoksalno, sveopšte razumevanje je bilo bolje sa papira, nasuprot digitalnog čitanja.
  • Medij nije bio bitan za opšta pitanja (kao što je razumevanje glavne ideje teksta).
  • Međutim, kada je došlo do specifičnih pitanja, razumevanje se značajno popravilo kada su učesnici čitali odštampan tekst.

Štampa u perspektivi

Iz ovih nalaza, mogu se izvući neke lekcije koje mogu da se prenesu kratorima politika, profesorima, roditeljima i učenicima, studentima, u vezi sa mestom štampane stvari u sve više digitalnom svetu.

  1. Razmotrite svrhu

Svi čitamo iz mnoštva razloga. Ponekad tražimo odgovor na određeno pitanje. Nekada želimo da prelistamo novine i današnje naslove.

Pre nego što uzmemo da čitamo članak ili tekst u digitalnom formatu, trebalo bi da imamo na umu zašto čitamo. Verovatno će postojati razlika, koji medij je bolji za koju svrhu.

Drugim rečima, ne postoji pristup koji kaže da je jedan medij univerzalan za sve vrste čitanja.

  1. Analizirajte zadatak

Jedan od najdoslednijih nalaza našeg istraživanja je da za neke zadatke, na prvi pogled nije bitno koji medij koristimo. Ako se od svih studenata traži da razumeju i zapamte veliku ideju ili suštinu onoga šta čitaju, ne postoji korist u biranju jednog medija, nauštrb drugog.

Međutim, kada se u zadtaku čitanja zatraži veći angažman ili dublje razumevanje, studentima može biti korisnije čitanje štampane verzije. Profesori bi mogli da pomognu studentima da shvate da na njihove sposobnosti razumevanja može da utiče medij koji biraju. Ova svest bi mogla da smanji raskorak, kojem smo svdočili u rasuđivanju studenana o njihovim perforansama naspram toga kakve su zaista rezultate pokazali.

  1. Usporite

U našem trećem eksperimentu, uspeli smo da stvorimo smislene profile studenata fakulteta, zasnovane na tome kako čitaju i razumeju štampane i digitalne tekstove.

Među tim profilima, pronašli smo grupu dodiplomaca koja je zaista razumevala bolje, kada je prelazila sa štampanog na digitalni tekst. Ono što je razlikovalo ovu grupu je da su oni zaista čitali sporije kada je tekst bio na računaru, nego kada je bio u knjizi. Drugim rečima, nisu se olako prilagodili tome da uzmu digitalni tekst zdravo za gotovo. Koristeći ovu odabranu grupu kao model, studenti mogu da budu naučeni ili usmereni da se bore sa tendencijom prelistavanja tekstova na računaru.

  1. Neke stvari ne mogu da se izmere

Možda postoje ekonomski ili ekološki razlozi da se ukine papir, ali jasno je da će nešto važno biti izgubljeno sa nestankom štampanih stvari.

U našim akademskim životima, imamo knjige ili članke kojima se redovno vraćamo.  Stranice sa „zavrnutim ušima“ tih dragocenih materijala sadrže redove teksta oivičenih sa pitanjima ili razmišljanjima. Teško je zamisliti sličan nivo angažovanja oko digitalnog teksta. Uvek bi trebalo da postoji mesto za štampanu stvar u studentskim životima, bez obzira koliko tehnološki savršeni postanu.

Naravno, shvatamo da će se marš ka digitalnom čitanju nastaviti nesmanjenom žestinom. Niti želimo da omalovažimo brojne pogodnosti digitalnog teksta, koje uključuju širinu i brzinu pristupa.

U većem stepenu je naš cilj da podsetimo današnje „digitalne urođenike“ i one koje oblikuju njihovo obrazovno iskustvo, da postoje značajni troškovi i posledice prilikom umanjivanja vrednosti štampane reči za učenje i akademski razvoj.

Ovaj tekst je preuzet u originalu sa engleskog, sa sajta Svetskog ekonomskog foruma:

https://www.weforum.org/agenda/2017/10/students-learn-better-from-books-than-screens-according-to-a-new-study

Patricia A. Alexander, Professor of Psychology, University of Maryland

Lauren M. Singer, Ph.D. Candidate in Educational Psychology, University of Maryland

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime