Stvarnost i mit Rezolucije 1244

3
902

Zašto je najbolje pregovore o “konačnom statusu” odložiti za neko povoljnije vreme

Foto; Otadžbina/ nspm.rs

Kao najvažniji od preostalih argumenata zbog čega Kosovo i Metohija (Kosmet) mora da ostane u sastavu Srbije ne navode se ni srpski ustav, ni „sveta srpska zemlja“, ni državna suverenost, ni politička podrška Rusije i Kine, već Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN (1999). Poistovećujući je sa mitskom pravdom koja brani malu srpsku državu od svetske nepravde, ne dajemo li joj – svi mi koji smo za Kosmet u Srbiji – svojstvo koje ona više nema? Tim pre što zvaničnici Zapada (SAD i većina u EU) kojem naša vlast silno politički teži, ni usput ne pominju Rezoluciju kao osnov „kosovskog rešenja“ (sem retkih izuzetaka).

Da bude jasno, ova rezolucija već 20 godina formalno važi, što znači da nije ukinuta ili zamenjena nekom kasnijom rezolucijom. Ipak, Zapad je sasvim ignoriše ne samo iz političkih interesa nego i zbog, možda još važnije, pravnog stava Međunarodnog suda pravde (Advisory Opinion ICJ, 997/2010). Iako je detaljno pisano o logičkim manama i antipravnom karakteru ovog sudskog „savetodavnog mišljenja“ (v. Ratko Marković), zbog opšteg neznanja koje o tome i dalje postoji neophodno je ponoviti nekoliko ključnih tačaka.

MSP misli da Deklaracija o kosovskoj nezavisnosti (2008) nije suprotna opštem međunarodnom pravu jer postoji opšteprihvaćeno pravo naroda na samoopredeljenje i nigde nema međunarodnopravne zabrane proglašenja nezavisnosti. Deklaracija nije suprotna ni tadašnjem provizornom ustavnopravnom poretku na Kosmetu jer je MSP protumačio da je nije donela „Skupština Kosova“ – nije ni imala pravo na to, već su je u istoj toj skupštini izglasale „demokratski izabrane vođe našeg naroda“ (među njima i predsednik „Kosova“). MSP, dakle, nije video „Skupštinu Kosova“ i njene poslanike kao donosioce Deklaracije, nego lica koja su zajedno delovala u svojstvu predstavnika naroda „Kosova“ (iako su to bili isti ti poslanici).

Treće mišljenje je za ovaj tekst najvažnije – po MSP-u Deklaracija nije suprotna Rezoluciji 1244 jer ona ne sadrži zabranu proglašenja nezavisnosti i, uz to, Rezolucijom 1244 je uređen samo prelazni period, do političkog rešenja. A to konačno rešenje je ništa drugo do sama deklaracija o nezavisnosti „Kosova“. Proizlazi da njenim donošenjem Rezolucija 1244 praktično prestaje da važi. Prihvatajući oberučke takvu (kvazi)pravnu logiku visokih međunarodnih sudija, Zapad je precrtao Rezoluciju 1244 kao osnov kakvih-takvih pregovora „Beograda“ i „Prištine“.

Srbija može i dalje da priziva u pomoć za Zapad nominalnu Rezoluciju 1244, može da se žali na svetsku nepravdu prema maloj državi na kojoj se slama međunarodno pravo, sadašnja vlast može da okrivljuje onu raniju da je postavila (preko Skupštine UN) neinteligentno pitanje MSP-u, ali sve i da je to objektivno tako i istinito, Srbija samo gubi vreme, samopouzdanje i najvažnije, preostali minimalni prostor za manevar u „pregovorima“. Sateranoj uza zid da već narednim potpisom na „obavezujućem sporazumu“ prihvati postojanje nezavisnog „Kosova“, Srbiji Rezolucija 1244 ne pomaže jer Zapad kaže da je mišljenje MSP-a da ona više ne važi. Iako smo u pravu kada odgovaramo da Rezolucija 1244 ipak pravno postoji, sada je zaludno i kontraproduktivno davati joj značaj koji ona ni približno više nema. I Rezolucija 1244 mora da čeka neka bolja vremena.

Ako je tako, ostaje nam da se vratimo našem ustavu koji pravno čuva teritorijalni integritet Srbije i da nam, ako već moramo da pregovaramo, on bude osnov i polazište „pregovora“ o životnim pitanjima, kao što su: imovinska prava Srbije i „Kosova“, spoljni i unutrašnji dugovi „Kosova“ i plaćanja Srbije, nezakonite privatizacije, srpski pasoši i mnoga druga. A u statusnim pregovorima, zapravo „pregovorima“ o priznanju nezavisnosti „Kosova“, ionako smo prepušteni sami sebi i ništa nismo dobili. Neka ostanu prekinuti do kakvog poštenijeg vremena, možda do neke međunarodne konferencije gde bi znane velike sile zaštitile i naše interese.

Slobodan Orlović

nspm.rs

3 KOMENTARA

  1. Постоје различита експертска тумачења суштине и значаја Р 1244 СБ УН !

    Правно посматрано, не може бити да је пресуда било чија и било каква јача од ове резолуције, јер ни један суд, па ни МСП, није изнад закона. Р 1244 је закон за МСП, она је највиши акт међународног права у овом конкретном случају и њена примена је обавезна за све чланице УН и ЕУ, за све међународне судове, па и за наше домаће судове.

    Срећна је околност за нас у несрећи што су ова резолуција и наш устав усаглашени. МСП доноси политичке одлуке моћника који га контролишу, као што контролишу целокупно тзв. међународно право. То не значи да Србија треба да клоне пред том чињеницома и да напусти једини правни ослонац који има, јер то контролисано међународно право ни бригеша није за историју, природно право, митове и ратне победе плаћене рекама крви. Р 1244 је на снази и има се примењивати.

    Наша је додатна срећа што је наша братска и моћна Русија на страни изворног међународног права, правде и мира у свету и што чврсто стоји на становишту да питање статуса Косова и Метохије не постоји јер је решено том резолуцијом – Косово и Метохија су у Србији! Дакле, нема и не може бити никаквих правнообавезујућих споразума о свеобухватној нормализацији односа између државе и геноцидних терориста и сецесиониста, нема тзв. небулозних компромиса, бесмислених и антисрбских прича да Срби немају ни метар Косова (ово је непријатељска изјава), да морамо бити срећни ако за ништа добијемо нешто…

    Шема ставова курјачког о “решавању питања Косова и Метохије” је погрешна у основи, у ствари издајничка и минималистичка, јер она гура коначно извршавање задатка који је он добио од својих послодаваца, који га уцењују и вероватно му и прете (ко зна је он за ово добио од њих – неограничени власт над Србијом, нпр., и ко зна шта све не…) и он је сада у шкрипцу и гура свој лични интерес изнад отаџбине и нације, а нарочито то што променом Устава хоће да коначно отклони кривичну одговорност са себе због неуставних радњи и велеиздаје… То је за њега лично од животне важности и он у спровођењу свог циља нема мере и не контролише се у увредама Срба као народа који га је гласао и којем је правно и демократски одговоран за све што чини ли не чини…

    Дакле, не постоји питање Косова Метохије и нема потреба решавати оно што је решено! Постоји само у политичком смислу (како каже Орловић) питање нивоа аутономије арнаута на Косову и Метохији у Србији, о којем арнаути никада нису пристали да разговарају са представницима државе Србије. Њих, наравно, интересује искључиво независност тзв. косове, по Ахтисаријевом плану који никад није прихваћен,за што имају подршку империје зла. А у томе их подржава и подстиче и овај прецедник својом причом да морамо битни свесни да на КиМ немамо ништа и сретни ако добијемо “нешто” (нико не зна шта је то нешто, јер га курјачки никад није политички дефинисао и он све време преговара са сецесионистима и терористима неовлашћено без платформе Скупштине, нпр.).

    Но, још једна срећа за нас је то што је трампави председник империје зла схватио да се оно што су они закрвавили на тзв. западном Балкану може решити једино договором са Путином половином овог месеца.

    Нека нам Бог буде на помоћи!

    • Misljenje suda nije pravno obavezujuce. To je bilo samo tumacenje jedne politicke odluke a nigde u medjunarodnom pravu ne pise da je to pravnoobavezujuce i iznad Rezolucija savet UN.
      Znaci koliko zapad kaze da to vazi toliko pravo kaze da to ne vazi.

  2. Глупа “логика”, одрећи се резолуције 1244 због мишљења МСП. “Мишљење МСП” је само то: мишљење, које нама никакву правну, ни обавезујућу снагу – за разлику од резолуције 1244. Ниједна земља није одбранила своју територију уставом, па неће ни Србија. Могла би, међутим, да доведе оне који су признали “Косово” у шах-мат ситуацију, позивајући се на Бечку конвенцију из 1969 по коме држава може да се повуче из међудржавног споразума ако он крши устав земље. Могла би и да га блокира скупштинским одбијањем да га ратификује, јер никад није ратификован, што значи да, по закону Србије, није на снази. Могла би да тражи поштовање резолуције 1244 тамо где је и донесена, у УН, где једино има реалне шансе да се за то и избори. “Могла би” – то је кључна реч. Једини разлог зашто то не ради је што има инсталирану марионетску власт коју контролише запад. А с таквом влашћу устав ће је заштитити управо колико ју је заштитио и у Бриселу…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime