Sudbina Goše – sudbina zemlje

0
1874
Goša / Foto: N1

Sudbina „Goše“ možda bi se mogla povezati sa sudbinom zemlje. Ako ne to, onda je tragedija te, gotovo sto godina stare fabrike, kao neka vrsta omaža jednom suludom vremenu, u kome je pogaženo ljudsko dostojanstvo, srušene sve etičke norme, a sam život toliko obezvređen, da više, maltene, nikako i ne može da se nazove životom.

U apriliu ove godine smiren je štrajk radnika Goše, tako što je vlada obećala da će isplatiti po 60.000 dinara štrajkačima. Iako dalje ništa nije obećano, sindikat Goše se s tim saglasio i protesti su prestali. Zapravo, predsednik štrajkačkog odbora Milan Vujićić, tada je naglasio, kako su radnici Goše „počastvovani činjenicom da je Aleksandar Vučić (tada premijer) uopšte došao da razgovara sa njima“.

Naravno, takav snishodljiv odnos predstavnika sindikata doveo je na kraju do toga da danas 320 radnika te, nekada velike i uspešne srpske firme, budu isterani na ulicu na najgrublji moguući način. Jednostavno, radnicima je poručeno da nadalje ne dolaze na posao, a da mogu da dođu samo da pokupe svoje lične stvari.

Nesposobnost srpske vlade nije slučajna, ona je namerna. Navodno, vlasti nemaju pravo da se mešaju u unutrašnje stvari firme, koja je privatno vlasništvo. Kako je to moguće? Pa u državi u kojoj vlada potpuno rasulo, kako pravno, tako moralno i političko, svakakva podlost je zakonita.

Tužilaštvo nije našlo za shodno da ispita na koji način je slovačka kompanija ZZOS isisala milione evra iz Goše, da bi je potom „prodali“ sami sebi, kada su imovinu te smederevske fabrike stavili pod hipoteku. Zastrašuje da Vlada Srbije i pravosuđe nisu ni prstom mrdnuli da provere zakonitost poslovanja slovačkih mešetara.

Eto, na primer, kada privatni vlasnci firmi namiruju nekakav svoj dug, tada se angažuje na desetine policajaca, koji obezbeđuju izvršenje, kao, na primer, jučerašnje nasilno izbacivanje porodice Jakšić u Novom Sadu. Investitor-prevarant ima sudsku i policijsku zaštitu, a Jakšićima ništa ne pomaže ni pravnosnažna presuda koja je utvrdila da ih je taj isti investitor, izvesni Tihomir Samardžić prevario.

Jasno je da se u slučaju Goše radi o sprezi kriminalaca, koji se nalaze na raznim pozicijama u društvu, počev od Vlade Srbije, preko tužilaštva i drugih pravosudnih organa, sa onim kriminalcima iz inostranstva, kojima se teško može ući u trag. Tako su pokradeni milioni evra narodnih para, za koje niko nikada neće odgovarati, a velika je verovatnoća da radnici neće uspeti ni da namire onaj novac koji im fabrika (odnosno strani „investitor“) ostala dužna na ime ličnih dohodaka.

I gde se nalazi izlaz iz ovakve nesrećne spirale, jer je Goša samo jedna tragična slika u ogromnom nizu žrtava ekonomskih ubica, kako stranih tako i domaćih? Očigledno je da se na pravni sistem zemlje niko ne može osloniti, jer ga. izgleda, uopšte i nema. Šta onda ostaje? Ostaje pobuna! Alle ne samo pobuna radnika Goše, jer će takav protest lako biti ugušen. Krajnje je vreme za široku i sveopštu radničku soludarnost, jer je svaki građanin ove zemlje posredno ili neposredno opljačkan – takva pljačka se nastavlja upravo zato što protuve i secikese vide da njihovo razbojništvo lako i nekažnjeno prolazi, ne godinama – već decenijama.

Masovni bunt naroda protiv odnarođene vlasti – koja se pretvorila u strašnog parazita, ogromnog monstruma, koji narodu nemilosrdno pije krv i živa ga sahranjuje – jedini je put spasenja iz ove katastrofalne situacije. Za tako nešto, potrebni su novi sindikalni lideri, ali i novi sindikati, koji nisu ni u kakvom dosluhu sa Vladom Srbije, ni u političkom, ni u finansijskom, ni u „kumovskom“ smislu.

Eventualni protest samih radnika Goše pred predsedništvom Srbije teško da će imati ikakvog efekta. Vlast je na takav radnički bunt oguglala i to ih sigurno ne zanima i ne uznemiruje. Ono mrtvilo koje trenutno vlada u masama samo će se pojačati slikama par stotina nemoćnih radnika pred zgradom Predsedništva. Radnici su u pravu da je sva politička moć danas smeštena u ruke jednog čoveka – predsednika Srbije! Ali, ta moć je samo prividna, jer pravi vladari su upravo oni koji na raznorazne načine uništavaju srpsku privredu, a radnike i narod bacaju u bedu i propast.

Glavni razlog zbog kojeg je Vučić u aprilu kazao da Vlada Srbije ne može da se meša u rad privatnih kompanija (što je neistina, jer Srbija ima Zakon o radu i druge zakone koje su i privatne kompanije dužne da poštuju), u stvari je taj, što globalni kapital, svetske korporacije, MMF i Svetska banka odlučuju o tome šta vlada u Srbije sme, a šta ne sme da radi, u šta sme da se meša, a šta ne sme ni pomisliti da dotakne.

Očiglledno da strani interes nije da Goša radi, pošto je nedopustivo da Srbija ima uopšte mogućnost da u bilo kom segmentu industrijske proizvodnje bude konkurentna na tržištu. Na isti način uništeni su IMT, IMR, FAP i brojne druge srpske fabrike i preduzeća; ne zato što nisu bila rentabilna, već upravo zbog toga što su predstavljale konkurenciju stranim kompanijama.

D. Gosteljski

Koreni.rs

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime