Sudstvo Srbije – srpska tragedija, rijaliti pun suza i krvi

0
831

DRŽAVNI I NARODNI NEPRIJATELj BROJ 1- A PRESUDE DONOSE „ U IME NARODA.„

Predsednik Veća sudija Vrhovnog kasacionog suda Srbije Slađana Nakić Momirović je 23.11.2018.godine ispisala Presudu Rev 795/2017, u postupku koji traje od 1994.godine , kojom se odbija kao neosnovana Revizija tužioca Tomislava Krsmanovića, predsednika Pokreta za zaš titu ljudskih prava, u vezi rehabilitacione naknade štete izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2430/16 od 13.10.2016.godine ( Presuda na linku- https://groups.yahoo.com/neo/groups/serbianforum/conversations/topics/45593).

Sudija Slađana Nakić u ovoj Presudi ustvari priznaje sve argumente tužioca, da bi ipak na kraju groteskno odbila kao neosnovan njegov zahtev Revizije, bez iole valjanijeg pravnog i bilo kakvog drugog obrazloženja.( Odgovor na Presudu na linku-https://groups.yahoo.com/neo/groups/serbianforum/conversations/messages/45503)

Na delu je pretnja: Ne želimo da donesemo zakonitu presudu naknade štete.Tako mi se hoće? Šta mi možeš? Dokaz je da i posle datuma Rešenja o rehabilitaciji Višeg suda u Beogradu od 14.12.2012.godine, umesto prestanka, nasilja su nastavljena od strane istih počinioca, sve do današnjih dana ( fizički napadi, pretnje smrću, provale i pljačke stana, razaranje ličnog računara, opstrukcije rada na njemu, uvrede, klevete, itd)..

Slično se desilo juna- jula 1975.godine, kada su me smestili nasilno po kazni u psihjatrijski azilum, da u meni izazovu opravdan bes, pobedio sam tada zloglasnu kaznenu psihijatriju SFRJ.Dokaz: široko priznata moja knjiga Kaznena psihijatrija-ko je ovde lud-http://www.psihijatrija-ubija.info-tomislav-krsmanovic/ Sada me se laćaju sudije iz zamagljenih sukoba i intriga klanova u pravosuđu Srbije, znajući moju promišljenu borbenost, izazivajući me, slično nasilnoj psihijatrizaciji 1975.godine, ovoga puta da ceo svoj život posvetim obračunu sa najvećim zlom u Srbiji- potpuno istrulelom sudstvu i izanđalim i izdrndanim sudijama i sudinicama Srbije.

Da je zakonito i pravično sudstvo Srbije najobičnija farsa je široko poznato. PARTIJSKO sudstvo je zamenilo PRIVATIZOVANO SUDSTVO- lični servis TAJKUNA. Za narod Srbije još nema sudske pravde. Sudstvo Srbije je državni i narodni neprijatelj broj 1. Srbija kopni, sa svih strana je izjedaju svakojaki prekršioci zakona.Budući da ne bivaju sankcionisani od sudova, bivaju ohrabreni, ljudožderski gutaju živo meso Srbije. A Srbija ne vidi suštinu krize. Sudije su grobari Srbije.

Većina sudija površno (pogrešno) pravda svoje nezakonite postupke: da je država u krizi, da je sve dozvoljeno da bi se ona spasla.Sudije će onda iz pobuda klasne pripadnosti stati u odbranu nezakonitih privatizacija i podešavati tajkunsku tranziciju; upinjaće se iz sve snage da po svaku cenu onemoguće restituciju, rehabilitaciju, lustraciju, i obeštećenja (odlaganje da poumiru najorniji borci za pravdu, a sa njihovim naslednicima će se lakše izaći na kraj, većina će vremenom zaboraviti, ili će klonuti nemoćni da se izbore.)

Sudskim organima je dato uputstvo da ni po koju cenu ne daju pravične naknade štete, da ne vraćaju oduzetu imovinu, i da ne obeštete sve one koji su od 1945.godine do danas na bilo koji način oštećeni nezakonitim postupcima državnih organa. Jer navodno država nema novca, bankrotiraće, ohrabriće bezbroj onih koji će početi da traže naknade. Nažalost, sudije slepo veruju u ovakve šarene laže. Imovinu nije oteo narod, nego svakojaki enormni novopečeni bogataši, tajkuni, mafijaši i kriminalci, koji su svi zaredom bili pripadnici različitih struktura i segmenata države.

A ko će i kako sutra nadoknaditi one koji budu tražili naknade današnjih proizvedenih šteta, jer mnogi građani dan danas, čak i ako su sudski rehabilitovani. trpe drastična uskraćivanja njihovih zakonskih prava? Zašto to država ne spreči?

Sudijska profesija u Srbiji u svojoj biti je interdisciplinarna, pravosudnim kadrovima nedostaje šire obrazovanje, oni nemaju dovoljno znanja za objektivnu percepciju vrlo složenog lokalnog i međunarodnog okruženja.Zamor, pritisci, nesigurnost radnog mesta, strah, vremenski tesnac, udruženi sa privilegijama i jagmom da se što više ućari u društvu GDE SVI KRADU, su tužna svakidašnjica u pravosuđu Srbije. Povrh svega, radi se o kadrovima koji su plod metodične selekcije zasnovane na tipu ličnosti, gde nisu bitni stručnost i etičnost, nego slepa poslušnost . (Adorno. The autoritarian personality“.) Među pravosudnim kadrovima Srbije je izrazito prisutno stereotipno mišljenje, oni vide one van grupe kao beznačajne prašnjave dosijee dokumenata u njihovim prenatrpanim stalažama, koje jednostavno treba samo otaljavati, spremni su da olako presude onako kako im sufliraju njihove nadređene neformalne i formalne strukture, i to čine bez ikakve griže savesti, ubeđeni “ da tako treba.“ Može se govoriti o istinskim ideološkim predrasudama u odnosu na većinu obespravljenih sudeonika , “ onih van grupe “ Krech and Crutcfield.“

Sudije zloupotrebljavaju svoja pravnička znanja da neuke i siromašne sudeonike koji ne mogu da plate advokate, prevode žedne preko vode. Pravdaju se da tako moraju da im je naređeno. Zašto onda ponekad prekoračuju ovlašćenje, nepotrebno kinje, bogate se, orgijaju? Zar sudski organi ne prepoznaju da bivaju izmanipulisani, da tako unesrećuju svoj narod, da stvaraju večito nezadovoljstvo, umesto da iznađu mudra rešenja pomirenja i sloge, koja postoje. Jer ako pravda ne bude zadovoljena, tinjaće sve ubrzaniji razdor u Srbiji.

I sudijama nije nimalo lako, iako imaju visoke prinadležnosti ( uz napomenu da su ipak većina časni i pošteni ), izloženi su svakojakim pritiscima, žive u strahu, neki od njih imaju osećaj krivice ili stida, i zbog toga pate ( ima i onih kojima takvo stanje u sudstvu dobro dolazi da se bogate i izživljavaju nad nezaštićenim sudskim sudeonicima.).Mnogim sudijama je nejasno, ko i zašto zahteva nepravične sudske odluke, da li „ odavde„ ,ili neko „ spolja?„ Vide da treba bezakonje, ali ne shvataju dovoljno zašto?

Ovakav frankenštajnski projekat razrešavanja krize u Srbiji na štetu naroda, a u interesu moćnika, je lišen razuma i u svojoj biti je sulud. I zbog ovoga, mafijaška vlast u Srbiji sastavljena od nedoraslih i raspamećenih psihopata i agresivnih duševnih bolesnika, je viđena na međunarodnoj sceni, od iole uređenijih država, kao nedorasla i autsajderska. Zato nas neće u EU. Ovdašnjih lopuža se gade i Rusija i Kina ( Da su ovde Kinezi ulice i trgovi bi bili načičkani vešalama.)

Postavlja se logičko pitanje: zašto je pomenuta sudinica Slađana Nakić Momirović ispisala takvu očigledno potpuno nelogičnu i suludu sudsku presudu? Odgovor na ovo pitanje treba prevashodno tražiti u činjenici da. joj je tako naređeno. Ali se ipak postavlja pitanje logične utemeljenosti njenih sveukupnih postupaka, strukture njene ličnosti?.

Ime Slađana Nakić Momirović, i imena njenih kolega i koleginica sličnih sudija i sudijinica, se u ovakvom brlogu provlače u mome sudskom sporu od 1994 godine, i pre toga, od 1971.godine, od nižih sudova, Prvog opštinskog suda ,Trećeg opštinskog suda, do Višeg suda, Apelacionog suda, Vrhovnog kasacionog suda ,sve do Ustavnog suda Srbije. A upravo su ta imena na meniju pojedinih tabloida. Opisuju ih, kao ljude najnižih moralnih svojstava, „preletače„, koji zbog takvih svojstava stalno opstaju na funkcijama, koji otimaju tuđe stanove, izbacuju druge na ulicu, grabe za sebe novac iz svakojakih fondova, napreduju zahvaljujući nesavesnom radu i „ uslugama„, brzometno stupaju u brak, razvode se, uspostavljaju kontakte sa mafijašima, ubicama, kriminalcima, primaju poklone i devize, imaju zasebne stanove rezervisane za ` sastanke i razonodu„, da sudije zaljubljive prirode budu bliže izabranici svog srca„, ili one oženjenom čoveku, žive u više stanova, imaju vrlo visoke prinadležnosti, školuju decu van zemlje, putuju po svetu i mondenskim destinacijama, munđaroški obmanjuju „Američka vlada podržava sve odluke Visokog saveta sudstva.“ Jedan tabloid tvrdi: Kako izgleda, polovina sudija Apelacionog suda u Beogradu mogla bi da završi u odmah u zatvoru. Muževi, žene, ljubavnice, ljubavnici, bahanalije, bračna neverstva, abortusi, drugi napravi dete, i ko zna šta još, rijaliti. Tabloidi predočavaju :Sudije Apelacionog suda u Beogradu i Visokog kasacionog suda imaju moral kao dame sa Železničke stanice u Beogradu. U postupku građane, koji traže pravdu, dočekuju sudije čije su biografije umrljane suzama i krvlju.

Žao mi je što ću ovo reći, za sudiju Slađanu Nakić Momirović, koja mi je izrekla Presudu,„ u ime naroda„, u jednom tabloidu stoji doslovce: ,,U poslu se probijala spremnošću da “drugovima izađe u susret“. Naročito je to činila dok je bila sudija Trećeg opštinskog suda u Beogradu, gde su je i čistačice zaticale u neobičnim pozama, kako ispomaže predsednike sudova, upotrebljavajući svoja usta.„

A da li je njoj žao što tiho ubija mene i moje bližnje? Osoba koja se tako ponaša, a pretenduje da deli pravdu treba da bude spremna na istinu.I da se ne ljuti „ISTINA ĆE VAS PRVO UŽASNO RAZLjUT ITI, A ONDA OSVESTIT I„.

Krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina sudinica Trećeg opštinskog suda u Beogradu koja mi je sudila za verbalni delikt, je zetečena u toaletu toga suda kako prima nemačke marke u gaćice. Na dočeku Nove 1976 godine u Istambulu bio sam svedok kada je sudinica Prvog opštinskog suda u Beogradu, koja me je neosnovano sudski gonila, primila od goropadnog Turčina u razgolićeni dekolte novčanicu od 5o dolara, izgubivši se sa njim u tajanstvenoj zvezdanoj bosforskoj noći ( videti Saga o … ićima 3 Roman o Briselu-http://enlite.org/sage/3.pdf-str. 974) . A koliko je bilo korumpiranih sudija muškaraca u ovome maratonskom sudskom postupku?

U sudstvu Srbije se registruje raslojavanje: na savesne i korumpirane sudije ( Festingerova konjitivna disonanca). Uz mene staju one sudije iz struje boraca za istinsku reformu sudstva. Obećano mi je od časnih pojedinaca iz bezbedonosnih struktura, da će mi dati vrlo poverljive i kompromitujće podatke .o sudijama i sudinicama iz moga višedecenijskog dosijea. Najzad-Srbija za Srbiju. A podosta podataka se nalazi u mojim preostalim dokumentima nakon oduzimanja arhive 2000.godine.

Ministar pravde Srbije Nela Kuburović je lepa, i inteligentna.Takva je bila i Snežana Malović. Ali obe nisu za takvu funkciju, jer su mlade i neiskusne. I Nikola Selaković, je inteligtentan, ali je bio mlad i neiskusan. Na njihovom mestu treba da budu prekaljeni advokati pravnici. Izbor ovakvih kadrova je sabotaža..

Nije nikakva neprepoznatljiva tajna, da su sudije Srbije mahom drastično oštećeni pojedinci, ne samo moralno i duhovno, organski, nego i duševno. Kao takvim, manjka im ispravna orijentacija u vremenu, mestu, i prema drugima, oni očigledno pogrešno procenjuju stvarnost.

Opisani postupci sudinice Slađane Nakić Momirović, i njenih pajtaša i pajtašica, njen položaj sudije u najvišem sudu Srbije su dokaz tragičnog stanja u Srbiji.

Da li dotična Slađana Nakić Momirović poseduje savest – kao jednu važnu osobinu koju poseduju normalni ljudi?.Ona se služi svojim položajem da na meni i mukama mojih bliskih, ne birajući sredstva, ostvari svoje ciljeve.Zar ona ne shvata da savest na neki način služi kao kočnica, da će većina vagati svoje postupke, težeći tome da ne povrede druge prilikom ostvarenja svojih ciljeva. Međutim, bez savesti u sklopu njenih ciljeva, nju ništa ne može da koči, osim možda onih pravila uspostavljenih u okviru korumpiranog pravnog sistema društva i države čiji je ona službenica, koji ona umišlja kao neprikosnovenog garanta njene sudbine. Takvi postupci su svojstveni psihopatama koji boluju od jedne stvarne mentalne bolesti, koja se može označiti kao – potpuni i neizlečivi nedostatak osećanja i empatije.Potpuno su imuni na posledice, koje bi normalnog čoveka ispunile osećanjima srama ili griže savesti. Zar ona nije svesna da svojom odlukom upropašćava sudbine više nevinih ljudskih bića?

Zar ona ne shvata da i ja imam pravo da se branim, i da ja imam nečiju zaštitu? Niko ovde nije nedodirljiv?.Da li je ona svesna posledica svojih postupaka?

Zapisi iz njene tužne biografije, u krvavoj kockarnici što se zove srpsko pravosuđe, u rijalitiju Armagedonu u sudnicama , hodnicima i toaletima sudova, u stanovima za sastanke i razonodu, viđeni u sklopu njenih dugogodišnjih presuda, kontradiktirnih i ponekad groteksnih postupaka, u jagmi da opstane, da što više ućari, da zagrize u život koji brzo prolazi, uzimajući u obzir njenu tegobnu i zlehudu ličnu sudbinu koja iz toga proizilazi ( napisala je o tome čitav naučni rad), zamor, neizvesnosti, pritisci, nesigurnost radnog mesta, strah, vremenski tesnac, porodične neprilike- ustvari sve zajedno odslikavaju osobu u dubokoj krizi identiteta.

Ovoga puta bih se detaljnije osvrnuo na funkciju OPAŽANjA inkriminisane sudinice ( keen and alert person). Informacije iz sredine koja okružuje čoveka on saznaje pomoću čula. Ovi nadražaj idu od čula do elementarnih ( primarnih ) čulnih centara u kori velikog mozga, gde se vrši transformacija nadražaja u osećaj. Osećaj će se pretvoriti u proces opažanja, jer se tu osećaj povezuje sa psihičkim iskustvom koje je magacinirano u mozgu u vidu engrama ( saznanja), u obliku belančevinastih tvorevina koje čine osnovu u kori velikog mozga.

Ove belančevinaste materije mogu manjkati u kvalitetu, u njima mogu biti magacinirane iskrivljene ( netačne) informacije. Sudija Nakić je dobila netačne informacije o tužiocu, koga su joj ocrnili, ona lično ga zna od ranije kao „ sudskog kverulanta, zamajava se po sudskim hodnicima.„Ipak, ona uviđa da je on žrtva, to je tako očigledno– zbog više stotina počinjenih povreda zakonskih prava, i pojedinih teških krivičnih delikata, sve do pokušaja ubistva, utamničenja u psihijatrijski azlilum i proglašavanja neuračunljivim duševnim bolesnikom, kažnjavanja za verbalna nenasilna dela, policijskih progona, teških povreda prava iz oblasti profesije, nasilnog rasturanja porodice i braka, pretvaranja u mučni status podstanara u vremenu od 1982 do 1997.godine, fizičkih obračuna, policijske zaplene aprila 2000 godine 20 rukopisa neobjavljenih ličnih knjiga i 4.000 primeraka libertarijanskih knjiga ( puta 5 evra), upotrebe ličnog računara.

Da li ona neadekvatno upotrebljava engrame, usled neprimerene selekcije, zbog impulsivnosti, zbog krajnje uznemirenosti? Umesto da razmisli, da upotrebi ispravan engram-pa nije ovaj sudeonik, krompir, i on je ljudsko biće, žrtva je; ona brzopleto selekcionira pogrešan engram- ko mu šmirgla uši, ko je on, on ne zna ko sam ja.Može mi se. Pa crno proglasi za belo,

U inkriminisanoj Presudi Visokog kasacionog suda, odbija zahtev za naknadu nematerijalne štete, sa netačnim obrazlaženjem -da tužilac nikad nije bio lišavan slobode. Engram slaže dok trepne. U Rešenju o rehabilitaciji Višeg suda u Beogradu iz 2012 stoji: Tomislav Krsmanović je bio proganjan decenijama zbog političkih razloga , žrtva zloupotrebe psihijatrije u političke svrhe, ima pravo na naknadu štete, lišavan slobode.

Da li je Slađana Nakić u stanju da ispravno odreaguje na svakodnevne traumatične događaje u njenom životu, i šire, na teške stresove i frustracije njene profesije? Da li uspeva da ih bez posledica po integritet sopstvene ličnosti harmonično integriše u opšti rezervoar sopstvenog EGO-a?. Organska i duhovna iznurenost, impulsivnost posledično rasklimatane i izdrndane ličnosti, pojedini lični traumatični događaji, ili njihov niz, engrami koji nose njena poznavanja struke, emocije, stavove, moral, kulturu, evoluiraju izvan EGO, mentalno „nesvareni„, kao nesvarena hrana u nezdravom želudcu. Započinju da vode sopstveni život, inspirisani sve većim kvantumima štetnih emocija i energije, šire se, sve više ispunjavajući prostore psihe, rascepkavaju joj ličnost. Osamostaljeni pojedini engrami sudije Slađane Nakić Momirović, kao nesvareni mentalni sateliti „ landaraju„, kao košavom odlepljeni oluci, ruminiraju: kolega zanesenjak je bio pravičan, pa nije reizabran, da bih opstala i preživela moram gledati sebe. A jedan drugi odlepljeni obešenjak joj iznutra mangupski namiguje: požuri, čeka te on, ne gnjavi, život je kratak, kad je bal nek je bal, mani se popovskih budalaština.

Koji od engrama njene rascepkane linčosti je doneo „presudu„?

Moj brat Milić, sin Milan i njegova majka Aleksandra Fon Saks ( 1946-1 januar 2019, iz poznate jevrejske porodice koja je sredinom 1930-ih godina iz Nemačke emigrirala pred nacistima u SAD), sestričina Valerija kojoj su kriminalci na dužnosti ubili muža, svi mi živimo na ivici bede prouzrokovanoj nasiljem navedenih počinioca. Sestra Nada ( 1946-2010) je uništena sličnim progonima, preminula u krajnje neljudskim okolnostima. Nas lopovi pljačkaju od 1945.godine.. A moj sin i ja kao najbedniji prosjaci nismo u stanju da platimo sahranu nesretne Aleksandre.

Dotle, pojedini „ mudri tranzicioni biznismeni„, milioneri, i jedan milijarder , koji su nam lično decenijama zagorčavali život, nesvesni u šta su se upustili, sada pritiskaju uznemirenu i preplašenu sudinicu Vrhovnog kasacionog suda da donese nezakonitu presudu. Nju su impulsivnu i uznemirenu zloupotrebili. Nije kriva stoka kad ode u zijan, kriv je gazda. Ustvari, krivi su i jedni i drugi. DIVIDER ET IMPERA. Ja sam uvek bio za razum. Ali ima nerazumnih, koji olako nasedaju na zavade. Nadam se da će ipak biti u stanju da uvidi posledice bezumničke oholosti i silničke stupidnosti.

Presuda Ustavnog suda Srbije još nije doneta.

Tomislav Krsmanović

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime