Kompanija Lazard, koju je Vlada Srbije izabrala za savetnika u privatizaciji Telekoma Srbija, nalazi se u očiglednom sukobu interesa pošto je njen strateški partner investicioni fond Apolo, jedan od mogućih kupaca Telekoma.
Lazard i Apolo su još 2008. godine sklopili dogovor da u Evropi nastupaju zajedno, a ove godine Lazard je bio finansijski savetnik Apola pri preuzimanju francuske staklarske industrije Veralija (proizvođača boca za šampanjac „Dom Perinjon“ i tegli za „nutelu“), američke hemijske grupacije OM, kao i u neuspešnom poslu sa kupovinom firme Ar-Si-Es Kapital (RCS Capital). Kako je pre nekoliko dana izvestio Vol strit džornal, deonice Ar-Si-Esa na njujorškoj berzi su naglo izgubile vrednost pošto je objavljeno da je ta kompanija koja drži nekretnine vredne 19 milijardi dolara (hotele, prodavnice, bolnice i poslovne zgrade na Menhetnu) sklopila dogovor sa Apolom. Zanimljivo je da je, suočen sa propašću, Ar-Si-Es sada kao savetnika angažovao upravo Lazard da pokuša da podigne vrednost svog kapitala.
Slovenačka državna agencija STA objavila je juče, pozivajući se na neimenovane „ali dobro obaveštene“ izvore da je Telekom Slovenije podneo zajedničku obavezujuću ponudu za Telekom Srbija zajedno sa investicionim fondom Apolo.
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da će Telekom biti prodat ako bude postignuta dobra cena, ali nije precizirao koja je to cena. „Ako budemo mogli da prodamo Telekom po dobroj ceni mi ćemo ga prodati, ako ne budemo mogli dobiti dobru cenu nećemo ga prodat“, rekao je Vučić. „Ako narod misli da je Telekom zlatna koka, srebrnina, da će bolje da radi sledeće godine nego ove, ako misli da baš ništa ne treba da se menja, a da država ima para da baca, i da samo kaže „daj još para ovam“, a da na drugoj strani ne tražimo račun u radnji, nemoguće je da opstanemo“, kazao je premijer.
Prema podacima iz finansijskih izveštaja, Telekom Srbija je prošle godine uvećao profit pa je zaradio oko 13 miliona evra više nego 2013. godine. Ovo akcionarsko društvo u kojem je država najveći vlasnik sa oko 58 odsto deonica, imalo je prošle godine čistu zaradu od oko 140 miliona evra. Pre četiri godine, tadašnja vlada je za 51 odsto Telekoma tražila najmanje 1,4 milijarde evra, a jedini ponuđač – Telekom Austrija – hteo je da da 1,1 milijardu evra. U to vreme, potpredsednik Vlade Srbije bio je Božidar Đelić. U januaru prošle godine, Đelića je na mestu direktora svog ogranka u Francuskoj zaposlio Lazard.
Inače, osnivač investicionog fonda Apolo je Leon Blek, čije se lično bogatstvo procenjuje na oko pet milijardi dolara. Karijeru je započeo u firmi Dreksel Bernam Lambert (Drexel Burnham Lambert Inc.) koja je postala poznata po jednoj od najvećih prevara u istoriji Vol strita. Šef Dreksela Majkl Milken, s kojim je Blek blisko sarađivao, zbog tih prevara je bio osuđen na deset godina zatvora sa zabranom trgovanja na berzi do kraja života. Zatvorska kazna mu je kasnije smanjena na dve godine, pa je iza rešetaka proveo 22 meseca. Časopis „Biznisvik“ je 1996. pisao da je Blek nastavio sa poslovnim metodama sličnim onima koje je koristio Dreksel – da ostvaruje ogroman profit na firmama koje su u stvarnoj ili navodnoj oskudici. Leon Blek poznat je i po tome što je za jedan od četiri originala slike „Krik“ Edvarda Munka pre tri godine platio 120 miliona dolara.
PRILOG:
Bilans uspeha Telekoma Srbija za 2014. godinu
Fotografija zemaljke satelitske stanice u Ivanjici: Vikipedija (korisnik MikyM)
Fotografija Leona Bleka: Univerzitet Dartmut
Vladimir Radomirović i Dragana Matović
Pistaljka.rs
