Šumadija na konju

2
2043

Jelena i saradniciJelena Obradović je napustila beogradski asfalt devedesetih godina, sada već prošlog veka. Ona je unuka Jelene Jovanović, žene koja je imala prvu električarsku radnju u Beogradu – u Balkanskoj ulici! Deda je konjički oficir Miodrag Jovanović,  jedan od 1300 kaplara iz Prvog svetskog rata. Imali su vinograde na Topčiderskom brdu, odmah do dvora Kralja Petra. Dakle, to su ljudi sa pravom beogradskom tradicijom ili stari Beograđani, kako narod zna da kaže. Većina članova porodice je otišla preko Okeana, onda kada se otimalo od dobrih domaćina. Deda Miodrag je bio u zarobljeništvu, u logoru Dahau, vratio se i ostao. Jeleni, ovoj iz naše priče, je ostalo 12 ari na Topčiderskom brdu i jedan lokal od 18 kvadrata.

“Devedesetih je postalo nepodnošljivo, Beograd je prestao da liči na sebe i ja sam odlučila da odem“, priseća se Jelena.

Krenula je u srce Srbije, izabrala je Aranđelovac, koji je, kako kaže, još podsećao na stare srpske gradove. Kupila je 12 ari placa i jednu kućicu. Tu je zaživela ideja da nekako napravi konjički klub. Malo po malo… nekako je krenulo. No, da nema slučajnosti možda svedoči i zanimljiva priča o nastanku Aranđelovca.

Ako odjašemo u neko doba kad nije bilo automobila pa ni gradova kakve poznaje savremeno doba, saznaćemo da je upravo konj uspeo da nanjuši zdravu teritoriju. Predanje kaže da je Aranđelovac nastao zahvaljujući konjčetu knjaza Miloša Obrenovića, koje je povratilo zdravlje na izvoru mineralne vode u Bukoviku (današnjoj Bukovičkoj banji). A  opet to isto konjče, slično kao i mnoge kneževe, pojelo je savremeno doba.

Bio je to nerazdvojni prijatelj čoveka. Odan, poslušan, veran i koristan. Taj nije ostavio čoveka pa krenuo u avanturu koja se zove lakši  i bolji život. Ne, on se izgubio onda kad je čovek odlučio da mu konj više nije potreban ili, još preciznije, kad  je čovek ostavio i prirodu i zemlju.

Da Vas podsetimo:  Čime Srbija vraća „bespovratnu pomoć” Evropske unije

Nekako u zadnji čas, kad je videti konja postalo slično kao videti i medveda, Jelena odlučuje da u kneževom gradu oživi legendu i vrati plemenitu životinju.  Na više nego skromnom imanju na obodu grada zajedno sa njenim mladićem – Raletom osniva Konjički klub Aranđelovac.

Kako sad ubediti ljude da se vrate plemenitoj životinji. Pa, ovako.

Jelena i Rale su nabavili par lepih konja rase Haflinger i ljudima odlučili da ponude nezaboravnu avanturu. Da prođu okolinu Aranđelovca na konju.

Preko brda i dolina valjalo je deo Šumadije obići na konju. Ne, to nije relacija od par kilometara. Predviđena maršruta je nešto duža  – 40 kilometara u dva dana. Preko istorijskog Orašca, pa Venčac planine prepune kamenih majdana i Bukulje, na konju.  Jedinstven susret sa ljudima i prirodom, baš kao u neka vremena kad je Šumadija imala na hiljade konja.  Eto, to je priča, za onog ko ne zna, treba je odjahati.

Iz  podnožja Bukulje ka Marićevića jaruzi, na konju ka mestu gde je Karađorđe podigao prvi srpski ustanak 1804.  To je prva destinacija ove neobične maršrute. Zatim, na samom bregu iznad ustaničkog Orašca postoji etno kutak gde se mogu okrepiti i ljudi i konji. To je stanica za odmor u svakom pogledu. Karađorđev vajat. Tu je na starom ognjištu predaka Dragan Babić obnovio život, napravio nekoliko starih vajata i sjajno ih doterao za putnike namernike. Sa porodicom je na jednostavan način krenuo ispočetka. “Posle ostanka bez posla, na ovom bregu smo pronašli smisao života. Tu dolaze putnici namernici, turisti i svi oni koji su željni života uz prirodu,“ kaže Dragan i objašnjava: “Priču smo napravili na hlebu. Peče se na starinski način u zidanoj furuni na dobroj vatri – vrhunski domaći hleb kojeg su pojedini gosti čak nosili na analizu ne verujući da je ukus takav kakav jeste.“

Da Vas podsetimo:  Urbani i kulturni preobražaj Zubinog Potok : Varoš koja raste i čuva dušu

U Karađorđrvom vajatu svi mogu da obnove gorivo, tu je kajmak, paprika punjena sirom… tu su čuda dovoljna da se nastavi jahanje. Sledeća stanica je u selu Vrbica. Tamo smo upoznali Tihomira Timotijevića, takođe povratnika iz velikog grada, koji na 10 hektara ima vinograde i pravi vino.  Konjima se zatim probijate kroz netaknutu prirodu i polako stižete do kamene planine. To je Venčac, a tamo je majdan do majdana. Tu je poslednji srpski despot, Pavle Bakić, imao svoje dvore. Od njih nije puno ostalo – jedan kameni spomenik. Nažalost, to nije ni prvi ni poslednji spomenik prošlosti prekriven prašinom. Nedaleko je i manastir Brezovac koji se vezuje za 14. vek i koji, kako neki kažu, možda čuva jednog od velikih despota. Naime, govori se da se možda u porti manastirske crkve nalaze mošti despota Đurđa Brankovića. Sa Venčaca na Bukulju, a sa Bukulje se polako silazi u Aranđelovac grad.  Zanimljivo, sve i da nemate kartu konji znaju maršrutu. Jelena Obradović i svi oni ljudi iz Konjičkog kluba koji nas na novi način vraćaju tradiciji, prirodi i vremenu kad smo bili drugačiji šalju pravu poruku. Put kojim su nekada išli junaci nije još zaboravio ni čovek, a ni njegov četvoronožni prijatelj.

Dejan Radulović

2 KOMENTARA

  1. Arandjelovac je bez sumnje grad sa dusom. Ko prvi put ugleda i dozivi Arandjelovac zauvek mu je u srcu. Nije cudo sto su u njemu i oko njega tolike znamenitosti od ljudi do zgrada i parkova.
    Po meni bi Arandjelovac trebao postati administrativni glavni grad Srbije.
    Beograd je dzungla bez duse.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime