Sumrak prosvetne etike ili noć dugih SNS prstiju

1
4088

Ponašanje ministra prosvete, Mladena Šarčevića, pokazuje koliko je bezakonje i samovolja ušlo u svaku poru srpskog obrazovnog i političkog sistema i državne vlasti. Ovih dana, ministar se razgalamio i krenuo da smenjuje direktore u onim osnovnim školama u kojima se “utvrdilo” da su deca prepisivala na prijemnom ispitu za upis u srednju školu.

Ljuba Mosurović, OŠ “Svetozar Miletić” – Zemun / Foto: printskrin / Youtube

Ostavimo sada na stranu činjenicu da direktori nisu odgovorni za tuđe propuste, niti uopšte mogu snositi bilo kakvu krivicu za ponašanje onih nastavnika koji su nadzirali učenike, pa da se pozabavimo samom odlukom ministra da pošalje “predlog” školskim odborima da u svojim školama smene direktore zbog propusta načinjenih tokom male mature. Prvo, po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) ministar nema nikakvu ingerenciju u vezi kontrole zakonitosti rada prosvetnih ustanova. Takav posao poveren je prosvetnim inspektorima. Istina, školsko odbor može da smeni direktora, ukoliko nađe da je taj počinio težu povredu radne dužnosti ili da je napravio neki drugi prekršaj iz člana 63, ZOSOV-a. U praksi, u Srbiji školski odbori se ponekad (ali veoma retko) odlučuju da smene direktora, uglavnom onda, kada sa njim dođu u nekakav privatni sukob, i tada se lako pronađe jedan od onih razloga koji su pobrojani u Zakonu. Daleko češći su slučajevi da iza smene direktora stoji lokalna politička vrhuška, u situacijama kada direktor nije “njihov čovek”.

Očigledan primer, gde vlast nalaže smenu direktora iz političkih motiva, danas vidimo u osnovnoj školi “Svetozar Miletić” u Zemunu. Tamošnjeg direktora Mosurovića smenila je prosvetna inspekcija, tako što je naložila školskom odboru da rezreši direktora zbog navodnih propusta i nezakonitosti u radu. Pošto školski odbor to nije učinio, tada je Ministarstvo poseglo za privremenom merom: direktor je smenjen, a na njegovo mesto postavljen je vršilac dužnosti. Roditelji se nisu složili sa ovakvim postupkom Ministarstva, jer znaju da je direktor Mosurović napravio jednu od najkvalitetnijih škola u Beogradu, na šta su oni i njihova deca izuzetno ponosni. Po njima, Mosurović se mora vratiti na direktorsko mesto ili, u suprotnom, njihova deca neće pohađati nastavu dok se njihov zahtev ne ispuni.

Razlozi za smenu direktora Mosurovića, onako kako ih je ministar Šarčević izneo u medijima, sigurno nisu takve prirode da bi se prema direktoru OŠ “Svetozar Miletić” iz Zemuna primenila najteža kazna – razrešenje funkcije. Zapravo, ako bi se isti aršin primenio na sve škole u Srbiji, teško da bi se našao jedan jedini direktor koji ne bi bio smenjen zbog sličnog “kršenja zakona”. Uostalom, sasvim je normalno da se u školama dešavaju propusti, na koje su prosvetni inspektori dužni da ukažu, ali i da daju rok do kojeg se takvi nedostaci moraju ispraviti.

Ministar prosvete kaže ‘da je direktor, možda, deo posla obavljao dobro, ali je prekršio zakon. Zakon je isti za sve, i neće se selektivno primenjivati’. A da je direktor ne samo deo, već sav posao radio dobro, govore ocene eksterne evaluacije, gde je ta škola godinama unazad ocenjivana najvišom ocenom. Ili, da budemo konkretni, kako je moguće da direktor jedne od ubedljivo najboljih škola u Srbiji bude razrešen dužnosti, a da direktori najlošije ocenjenih (sa ocenom 1) škola, kojih ima 350 u Srbiji, ostanu i dalje u svojim foteljama? Dakle, na stotine direktora, čije su škole ocenjene kao krajnje loše, ostaje u sedlu, jer oni, po naopakoj logici ministra Šarčevića, nisu kršili zakon. Normalan um tu mora da se zapita, kako je uopšte moguće da se pri vrednovanju škole dobije neprelazna, negativna ocena (1), a da zakon ne bude povređen? Jedina pouka, koju direktori škola iz ovakvog ministrovog galimatijasa mogu izvući, jeste sledeća: najbolje je da ništa ne radimo na osavremenjavanju naših škola, jer tako sigurno nećemo povrediti zakon! A ni sujetu SNS moćnika, kojima su uspešni i istinski ostvareni ljudi kost u grlu i najveća smetnja na njihovom putu strahovladnog dovršenja instalacije jednog bespogovornog diktatorskog režima i uspostavljanja kulta Velikog Vođe – jednog jedinog, najmoćnijeg, najumnijeg, najlepšeg, naj, naj, naj…

Nakon svega, postaje jasno, da u slučaju direktora Mosurovića postoje mnogi pokazatelji da je tu reč o progonu političke prirode. Jednostavno, aktuelna vlast u pogledu direktora javnih ustanova stvar postavlja krajnje ultimativno: ili jedno ili drugo, to jeste, ili ćeš biti naš ili nećeš biti na funkciji. Takvo ponašanje partije na vlasti počinje da liči na neke priče iz davnih vremena, za koje narod kaže, “bilo i ne ponovilo se”.

A nije samo Mosurović dokaz da se dešava ono čega se bojimo da se ne ponovi, jer tu su i primeri drugih direktora koji su nedavno smenjeni. Tako, jedan od primera klasičnog političkog progona, jeste onaj iz Ravnog Sela kod Vrbasa. Direktor tamošnje osnovne škole (i sama član SNS) nije pristala da se nedovršena sportska sala “otvori”, odnosno, iskoristi u predizborne svrhe, pred ovogodišnje predsedničke izbore. Zapravo, direktor Snežana Stanar je samo postupila po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja, u kome nedvosmisleno stoji da se školske prostorije ne smeju koristiti za organizovanje političkih skupova.

Da li sada ima ikoga da upita ministra Šarčevića, kako je moguće da direktori budu smenjivani i zbog poštovanja i zbog nepoštovanja zakona? Kako je to moguće? Poruka iz ovakvih primera sasvim je jasna: direktori, poštujte naše želje, budite odani SNS-u – i ne brinite za fotelju. Ako ste naši, možete da budete i najgori – vi ste i dalje naši, ali ako niste naši, tada i vrhunske ocene za vaš rad možete da okačite mačku o rep.

Lista od nekoliko desetina direktora čiju smenu je preporučio Mladen Šarčević, neodoljivo nas podseća na neka vremena u kojima je “politička podobnost” bila važnija od svega drugog. Štaviše, kada se uzme ponašanje partije na vlasti i njenog AV poglavara, dobija se utisak da SNS pokušava nasiljem da učvrsti svoj autoritet, to jeste, da cementira apsolutni autoritet voljenog vođe u svim oblastima javnog života i rada.

Pomalo sve, moglo bi se kazati, počinje da liči na “duge noževe” u mrkloj tmini, one iz davnih vremena u prvoj polovini 19. veka. Smene i uklanjanje onih koji su se isprečili na putu ka apsolutnoj moći, trenutno je opsesivni zadatak partije na vlasti.

Da li će do najavljenih masovnih smena direktora u školama s ministrove liste doći, videćemo, mada, uzevši u obzir da su današnji školski odbori najčešće formirani tako da u njima vladajuća klika ima svoje ljude u većini, teško je pretpostaviti da će iko od obeleženih rukovodilaca škola ostati na svom položaju. Naravno, osim u slučaju da se sam ministar, u međuvremenu, iz nekog unutarpartijskog razloga (pogrešno izabran trenutak i slično) ne predomisli.

Koreni su već pisali o direktorima čačanskih srednjih škola koji su, iz jasnih moralnih razloga, odbili da budu i tužioci i kadije zaposlenom radniku – i zbog svoje čovečnosti razrešeni su dužnosti. U srpskim školama, što pokazuju navedeni primeri, nije potrebna nikakva pedagoška etika, osnovna pristojnost, niti poštovanje zakona. Oni direktori koji pokažu ljudsko lice i koji nisu spremni da svaku zapovest partije bez pogovora izvrše – automatski su sebi rezervisali mesto na listi za odstrel. Partija je, reklo bi se, imaginarno nemilosrdna, surova, divlja – ili, tačnije, ovde je na delu partijska apstrakcija disciplinovanog ludila, jer ovde nikakve partije u stvarnosti i nema, osim u glavama onih koji se klanjaju AV “božanstvu”.

D. Gosteljski

Koreni

1 KOMENTAR

  1. Kako Jelena Stanković, direktor OŠ “Ljuba Nešić” iz Zaječara još uvek na funkciji, a toliko zloupotrebila službeni položaj? kako je moguće da svojevoljno smanji plate nastavnicima, a i dalje ima podršku Jasne Vasić?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime