Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nalazi se u svojevrsnoj diplomatskoj ofanzivi, tako da se pozivi, gostovanja, prijemi, međudržavni razgovori, zajedničke izjave za medije i saopštenja ređaju kao na traci. Važne informacije o međudržavnim aktivnostima sustižu jedna drugu i teško ih je pratiti. Neki novi susret više nije nikakva senzacija dok se ne pojave najveći svetski državnici.
ŠTURE INFORMACIJE
Pa ipak, u toj seriji poseta jedna je privukla pažnju javnosti, ne zato što je važna nego što je neuobičajena. Predsednik Aleksandar Vučić susreo se sa direktorom obaveštajne službe Velike Britanije MI6 Aleksom Jangerom, koji se nalazi u zvaničnoj poseti Srbiji. Kako je saopšteno, razgovarali su o saradnji obaveštajnih službi dve zemlje. Kratku najavu susreta propratio je uopšten zaključak na kraju razgovora i nikad kraće saopštenje. Navikli smo na široka objašnjenja sa konferencijom za medije koja bi dopunila izjave učesnika razgovora i razjasnila i najsitnije dileme. Ovoga puta oglasila se samo pres-služba predsednika jednom jedinom rečenicom: „Poseta direktora britanske službe predstavlja blisku saradnju i prijateljstvo između dve države.“ I to je sve. Zato ova poseta nije adekvatno medijski obrađena, jer jednostavno nema o čemu da se piše, sem o zaključcima koji se mogu izvući nakon sopstvene analize.
Saradnja obaveštajnih službi u današnje vreme, u eri terorizma, nije ništa neobično. U pitanju je razmena informacija i ovladavanje novim znanjima kroz razmenu iskustava. Moguća je saradnja i u konkretnim akcijama, kada je u pitanju terorizam ili krupan svetski kriminal. Ništa tu nema čudno jer danas se informacijama trguje kao povrćem na pijaci a cenu, kao i na svakom drugom tržištu, diktiraju ponuda i potražnja. Plaćanje naravno nije u novcu nego po principu – ako sada nemate nešto što nas interesuje, dužni ste nam uslugu. Ali sve to se odvija na nivou obaveštajno-bezbednosnih službi (agencija), u domenu profesionalaca, eventualno na nivou ministarstava. Saradnja i razmena poverljivih podataka je osetljiv posao i zato je detaljno propisana zakonima i uredbama. Međutim, kada šef neke obaveštajne službe poseti stranog predsednika države, to jeste neuobičajeno i neobično.
Većina zvaničnika, ali i običnih ljudi smatra da je saradnja sa tako moćnom obaveštajnom službom dobar potez i da stvarno doprinosi jačanju prijateljstva između dva naroda. Vlada mišljenje da šef britanske obaveštajne službe ne bi došao tek tako u posetu i da nam je verovatno doneo na poklon neke važne informacije koje će doprineti većoj bezbednosti Srbije. To znači da ova poseta može samo da nas raduje, ali pod uslovom da je stvarno u pitanju saradnja, jer tajnoviti susreti uvek izazivaju podozrenje.
KO NAM JE DOŠAO U POSETU?
Pre brzopletog donošenja bilo kakvih zaključaka, trebalo bi da vidimo ko nam je to u stvari došao u posetu. Posetio nas je direktor, ne najjače, ali svakako najuglednije obaveštajne službe na svetu. Britanci su svojevremeno bili najveća kolonijalna i imperijalna sila, tako da su prvi shvatili značaj informacija i pronalazili načine kako do njih da dođu. Sve obaveštajne škole i obaveštajne službe u svetu zasnovane su na njihovom izvornom učenju i principima. Drugi su ih samo prilagođavali svojim mogućnostima i potrebama. Zato su jedino oni ostali pravi čuvari izvornih principa obaveštajnog rada koje drugi olako zaboravljaju i zbog toga često upadaju u neprijatne i bolne obaveštajne afere što remete međudržavne odnose.
Neke „dečje bolesti“ obaveštajnih službi oni su davno odbolovali i shvatili veličinu katastrofe kada je sama služba izbušena stranim agentima. To im se desilo daleke 1951. godine, kada su otkrili da nekoliko rukovodilaca iz samog vrha MI6, na čelu sa visokorangiranim Kimom Filbijem, radi za sovjetski KGB. Nakon toga teško se može naći primer da ih je neko namagarčio. Čak bi se moglo reći da su to oni uspešno radili drugima. Samo ponekad, zbog precenjivanja svojih mogućnosti i potcenjivanja protivnika, doživljavali su sitne neprijatnosti, kao na primer kod obaveštajne afere „elektronski kamen“ u Moskvi.
Tada su u lažni kamen ugradili elektroniku preko koje su davali instrukcije i uzimali izveštaje od svojih špijuna (ideja je da se izbegne direktan kontakt sa špijunima jer je to najopasniji trenutak da budu otkriveni). Bila je to epohalna novina u zaštiti špijuna, ali su ih Rusi ipak otkrili 2006. godine. Tada se otkrilo još nešto, što je veoma važno i za druge države napadnute specijalnim ratom, pa i za Srbiju – u direktnu vezu sa ovim „kamenom“ dovodi se agent Mark Do, koji je navodno bio odgovoran za finansiranje nevladinih organizacija u Rusiji. Tada je, pored tehnološke, otkrivena i epohalna operativna novina u planiranju velikih obaveštajnih operacija. Jasno se videlo da se kompletna ideja Zapada oko forsiranja i finansiranja nevladinih organizacija zloupotrebljava u obaveštajne i podrivačke svrhe, i da u tome, i u Rusiji, ali i u nekim drugim državama, glavnu reč vodi upravo Obaveštajna služba Velike Britanije. Tako je i u Srbiji zapaženo da su upravo Britanci i MI6 nosioci ovakvog tipa podrivačkog delovanja.
Ideja sa upotrebom „elektronskog kamena“ širom sveta definitivno je propala jer su pogrešili u procenili nivoa elektronskih mogućnosti Rusije. Pa ipak, iz svega toga treba zaključiti da su oni ostali kreatori obaveštajnih novina, kako tehničkih unapređenja, tako i operativnih ideja. Naravno da bi bilo dobro da nam je ovako moćna obaveštajna služba prijatelj i saveznik, ali nažalost oni su bili prijatelji svih srpskih neprijatelja u sukobljavanju na prostoru bivše SFRJ.
RAZLOG POSETE
Ako šef države primi u zvaničnu posetu stranog obaveštajca, pa makar on bio i direktor, to je više protokolaran susret, najčešće kao izraz zahvalnosti za specijalni doprinos bezbednosti zemlje domaćina. Nekakav veliki doprinos Srbiji, da ga je bilo, ne bi promakao medijima i zato ova poseta jeste neobična. Naravno da niko u Srbiji ne veruje da se sva priča između predsednika Vučića i direktora MI6 svela na buduću saradnju i prijateljske odnose. Morao je postojati jak razlog da predsednik države zvanično razgovara sa šefom strane obaveštajne službe. Naravno da je ova poseta britanska ideja koju nije pametno odbiti. Pravi razlog u predlogu susreta zasigurno je uvijen u diplomatsku formu, ali je tokom razgovora morao biti potpuno ogoljen, precizan i jasan. Iako su se zvaničnici potrudili da sve ostane tajna, procena o čemu su razgovarali i nije tako teška kako na prvi pogled izgleda.
Da su u pitanju informacije od interesa za bezbednosti Srbije, razmena podataka ili dogovori o zajedničkom angažovanju, sve bi se obavilo na nivou šefova obaveštajno-bezbednosnih agencija Srbije, kao dogovor profesionalaca. Tada bi Janger razgovarao sa sebi ravnima, Bratislavom Gašićem (BIA), generalom Petrom Cvetkovićem (VBA), pukovnikom Zoranom Stojkovićem (VOA) i možda još ponekim. Jer ako iko vodi računa o nivoima i protokolarnim stvarima, vode Britanci. Ako se nivoi preskaču i direktor strane obaveštajne službe traži da razgovara sa predsednikom države, onda za to postoje jaki razlozi. Najverovatniji su: da se informacije odnose na bezbednost samog predsednika i da su toliko osetljive da drugi ne treba da ih čuju; da se sumnja u profesionalnost naših obaveštajno-bezbednosnih agencija (da li će tajno i precizno preneti svom predsedniku ono što mu direktor MI6 želi reći) ili da nakon SAD i Velika Britanija menja strategiju za Balkan, pa tako i politiku prema Srbiji, pa se želi uticati na nešto o čemu odlučuje samo predsednik.
S obzirom na dosadašnji stav Engleza prema Srbiji i srpskom predsedniku, nije baš logično da šef MI6 dotrči da nam kaže kako je ugrožena bezbednost Aleksandra Vučića. Da je potencijalno ugrožen, to znamo i bez njih, ali nismo baš sigurni koliko je njegova bezbednost u interesu aktuelne politike Velike Britanije na Balkanu. Bilo je isuviše mnogo ugrožavanja i Srba i srpskih interesa na koja se nisu obazirali, a nekima su i sami doprineli. Isto tako, teško je poverovati da Britanac javno pokaže sumnju u profesionalnost naših službi, iako je poznato da naše bezbednosne kadrove sumnjiče da su pod ruskim uticajem.
Tako ostaje kao najpouzdanija procena da su američka i britanska strategija za Balkan kompatibilne i uvezane u jedinstven sistem, gde promena jedne uslovljava promenu druge. U tom slučaju Janger nastupa po zajedničkom razrađenom planu, u seriji usklađenih pokušaja da se utiče na srpskog predsednika o pitanjima aktuelne politike Srbije. Da se bar pokoleba i nagovori na korekcije. Ko drugi može uverljivije da mu predstavi da treba nešto da menja ako ne šef tako moćne obaveštajne službe čije informacije svi respektuju. Jer svima je poznato – ako druge službe znaju šta će se dogoditi dve godine unapred, onda Britanci znaju šta će biti za pet godina.
Tako je najbliže istini da Jangerova poseta nije ništa drugo nego uključivanje „teške artiljerije“ u specijalni rat protiv Srbije, sa poznatim ciljevima: da se odrekne vojne neutralnosti, prihvati ulazak u NATO i da se odrekne baš svih veza s Rusijom. Jangerovi „argumenti“ mogli bi biti suština zahteva da razgovara direktno sa predsednikom. Mogu to biti „jasni dokazi“ da će nas Rusi zloupotrebiti tokom globalnog prepucavanja sa Amerikom i da će nas na kraju prodati ili ko zna šta sve ne.
BRITANSKI STIL
Naravno da se nije moglo desiti da Englez otvoreno preti – to je svojstvenije Amerikancima. Arogancija svakako nije njihov stil komunikacije, ali nadmenost i prepotentnost jesu. Ako nekoga na ovom svetu ne smete potcenjivati, onda je to MI6 i u tome se krije realna opasnost ovog susreta. Teško da bi njihov nastup bio improvizovan i brzoplet. Dobro su oni proučili i kome se obraćaju i šta iznose i naravno da je sve to moralo izgledati do kraja uverljivo, i možda je u ovoj fazi nastupa odlučeno da se nagriza odlučnost srpske elite za odbranu neutralnosti predstavljanjem teških prepreka u perspektivi koje za sada vidi samo MI6. Tako bi se davanjem „korisnih saveta u dobroj nameri“ izazivala nesigurnost i dilemama šta je to u bliskoj budućnosti najbolje za Srbiju.
Iskušenja će biti velika i može se očekivati da se sa diplomatskih pokušaja pređe na perfidna podmetanja, diskreditaciju, ucene i pretnje. Možda i na neke drastičnije stvari kao što su ubistva i atentati.
MOŽE LI SE BRITANCIMA VEROVATI?
Kada bi nastup direktora MI6 bio iskren, mogao bi da nam u trenu razjasniti mnoga bolna pitanja za Srbiju. Na primer, zna on koliko je za Srbiju važno da se sazna ko je i zašto organizovao atentat na Olivera Ivanovića. Nije toliko važno ko ga je likvidirao, Albanci, stranci ili kriminalizovani Srbi, koliko je važna prava istina, kako bi se sprečila zloupotreba i manipulacija ovim događajem. Malo koja obaveštajna služba na svetu ima jače uslove i pozicije da to istraži. Poznato je da su Britanci bili uključeni od samog početka, sa Amerikancima, Nemcima i pripadnicima albanske obaveštajne službe, u formiranje nekakvog bezbednosnog sistema terorističke OVK, pa i u izbor kadrova i obuku kosovske tajne službe KŠIK. Tu priliku su iskoristili da stvore vrhunsku obaveštajnu mrežu, mahom od profesionalaca za obaveštajne poslove. Nisu išli na masovnost, nego na kvalitet i birali su samo one za koje su znali da će biti u vrhu komandovanja ili vlasti na Kosovu. Naravno da ih i danas drže na vezi i da preko njih mogu znati baš sve što se dešava u ovoj srpskoj pokrajini.
Englezi su stari majstori obaveštajnih operacija sa ciljem promene političkog stanja koje nije u skladu sa interesima Velike Britanije. Na području Balkana izvodili su ih neprekidno. Tek nedavno su dospeli u javnost dokazi da su oni preko generala Borivoja Mirkovića inicirali demonstracije 27. marta i puč 1941. godine. Tek nedavno je postalo potpuno jasno da su vodili tajne obaveštajne operacije zajedno sa Amerikancima po završetku rata, kako bi od poraženih fašističkih formacija stvorili svoje specijalne snage za borbu protiv komunističkih zemalja. Nije im smetalo što su mnogi od njih bili teški ratni zločinci nego su ih rasporedili po svetu i omogućili im normalan život i terorističko delovanje.
Tako su, što je za Srbiju posebno važno, sačuvali i pomagali i ustaški pokret kome je smisao postojanja bilo antisrpsko delovanje. Ko ne veruje da je sve to tačno neka pročita studiju „Dobro došli, ratni zločinci“ australijskog publiciste Marka Aronsa, koji je izučio situaciju o tom pitanju u Australiji, gde su Britanci vodili glavnu reč, kao i u drugim zemljama Komonvelta. O njihovim prljavim obaveštajnim operacijama tokom građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije objašnjenja nisu ni potrebna, jer je to svima u Srbiji dobro poznato. Mnogo toga bi se moglo reći i o njihovim pokušajima destabilizacije Srbije u sadašnjem vremenu.
Kako sada, nakon tako dugog perioda otvorenog i perfidnog destruktivnog i podrivačkog delovanja obaveštajne službe Velike Britanije protiv Srba i srpskih interesa na Balkanu, odjednom sve to prelomiti u glavi i prepoznati dobru nameru direktora MI6 Aleksa Jangera prema Srbiji i prihvatiti da su nam oni u stvari prijatelji, a da mi to ovako kratkovidi nismo videli? Kako poverovati u njihove tvrdnje o negativnom ruskom uticaju koji se mora prekinuti, kada znamo da nam je s ruske strane dolazilo samo dobro i nikada ništa loše? Nema Srbina koji ne bi želeo dobre i korektne odnose sa Englezima, pa i prijateljske, s obzirom na njihov značaj i uticaj u svetu. Ali isto tako nema onoga ko bi sada olako poverovao u njihovu priču o dobrim namerama.
Ljuban Karan
intermagazin.rs /Pečat
Do kad više ponižavanje Srba i Srbije od Vučića i SNS-a? Ako želi biti predsednik Hrvatske i Hrvata niko mu to ne brani ali neka ne gazi po Srbima. Dok Srbi u Hrvatskoj i privremeno okupiranoj Republici Srpskoj Krajini u XXI veku nemaju struje vode i puteva. Nemaju ćirilićne nazive mesta nemaju srpske škole ne smeju nigde glasno reći da su Srbi. Dok se vrši pritisak i svakodnevno nekoliko Srba postaju katolici i Hrvati ovaj ljigavac se hvali da će dati Hrvatima i više no šta traže u Srbiji??? Tako priča o vraćanju Hrvatima doma kulture u Sremskoj Mitrovici??? Dok u isto vreme Hrvati u srpskim selima izvan Krajine društvene domove i škole koje je gradila srpska manjina u Hrvatskoj prepisuju na općinsko vlasništvo isto tako i srpska groblja koja su pripadala crkvama postaju svojina općina u kojim su većina Hrvati. A domovi u malim srpskim selima koja pripadaju većim hrvatskim općinama kao i škole se ruše jer eto nisu perspektivne a materijal odvozi iz srpskih sela . Predstavnik Hrvata iz Srbije besramno laže kako je skoro 20.000 Hrvata proterano većinomiz Srema, Bačke i Baranje??? A Vučić ćuti i ne pita a šta je sa 250.000 proeteranih Srba i oko 100.000 proteranih Jugoslovena ( prikrivenih Srba) deca oficira i milicajaca iz Hrvatske i i privremeno okupirane Republike Srpske Krajine. Nisu Hrvati proterani nego su menjali puno gore kuće u Srbiji za puno bolje proteranih Srba iz Hrvatske.Dok u Hrvatskoj vlast vrišti da neda Srbima srpske škole jer se tobože tako getoiziraju u isto to vreme traže hrvatske škole u Srbiji. Kad su Srbi promenili naziv Hrtkovcima skočila je cela eu i Hrvatska ali zato u hrvatskoj je dozvoljeno i promenjena imena mestima: Srpske Moravice, Srpska Kapela, Majkvovc, Jovanovac i stotine drugih. Promenjeno je i ime Baniji u Banovina samo da se ponize Srbi i nikome ništa. Pitate se zašto, zato što Hrvatsku vode nacionalisti a Srbiju sluge i nameštenici eu. Razlika je i u tome da su Hrvati želeli i uz pomoć eu, vatikana i amera stvorili čistu etničku državu a nad Srbima izvršili treći genocid po redu i nikome ništa. Prvi genocid i pokolj Srba bio je u I pa drugi u II svetskom ratu i treći u domovinskom kako ga zovu. Proglasili su jednonacionalnu državu s manjinama koje imaju prava samo na hartiji. U isto vreme mi Srbi nismo stvorili nacionalnu državu nego državu svih njenih građana de se neko nebi uvredili? Zato Hrvati imaju hrvatsku vojsku, hrvatske autoceste, hrvatske šume itd a mi opet da koga ne uvredimo vojsku Srbije, koridore Srbije, šume Srbije ali ništa Srpsko??? Kolinda jasno kaže Hrvati neće biti manjina u Bosni jer to ne žele a slinavac ne kaže ni Srbi u Hrvatskoj to nisu želeli. Hrvatski televizijski programi celo vreme vrište o odšteti od Srbije o srboćetnicima pokoljima o njihovim žrtvama??? A ko će spomenuti srpske žrtve i oštetu za I i II svetski rat za pljačku i paljene srpskih kuća i hramova u zadnjem ratu ne ma ko a i stalno se ta istina o zločinima nad Srbima krije u samoj Srbiji to radi peta kolona koja uništava Srbiju iznutra.Hrvati kupuju njive i preduzeća u Srbiji, mašu hrvatskim barjacima, imaju latinicu itd. sve je to Srbima zabranjeno u Hrvatskoj do kada više ljigavi Vučiću???? Širite ovu istinu po svim portalima fejsbuku, twiteru itd.