Sužanjsko savezništvo

Tempirana bomba pod temeljom

0
672

s002A šta to znači kada se kaže da će „Srbija biti saveznik Nemačke“? Pa se još tome doda i ono „pouzdan“ (pouzdan saveznik). I zašto baš saveznik, a ne više „prijatelj“? Prijatelj ne mora da bude saveznik, a saveznik mora da bude prijatelj, je li? Zato se više „naši nemački prijatelji“ ne oslovljavaju kao prijatelji, već kao saveznici. A ko su to i šta su to „saveznici“? Da li se to oni koji se udružuju da zajednički deluju protiv neke druge strane?

U Prvom i Drugom svetskom ratu Srbija nije bila saveznica sa Nemačkom. Nalazila se u suprotnom taboru, onom koji se borio protiv Nemačke ekspanzionističke (ratne) politike. Da li se to Nemačka danas toliko izmenila, pa da nema nikakve istorijske, kulturne, duhovne i političke veze sa onom Nemačkom iz pomenuta dva svetska rata? Da li Nemačka danas vodi miroljubivu politiku?

Na kraju, postavlja se pitanje, da li Nemačka ima ikakvog interesa da bude saveznik (u bilo čemu) sa Srbijom? Srbija to realno ne može biti ni na jednom planu, ni na civilizacijskom (Nemačka i Srbija su dva neuporediva sveta), duhovnom još manje, a najmanje na političkom, to jeste, interesnom ili privrednom. Šta onda Srbija uopšte traži u „savezu“ sa onim s kim (baš ni u čemu) nikako ne može biti „saveznik“? Želi li to Srbija da bude privezak (prirepak ili podrepak) Nemačke?

Iz svega, moglo bi se zaključiti da Srbija pokušava da svoju sudbinu „sveže“ sa sudbinom Nemačke. Pošto je tako nešto nemoguće, onda ostaje samo jedna vrsta „savezništva“ sa tom najmoćnijom i ključnom zemljom Evropske unije, a to je predaja vlastite sudbine u ruke takvog nabeđenog „saveznika“. Zapravo, Srbija sama sebe „(sa)vezuje“, veže sebi i noge i ruke – pa i stavlja omču oko vrata – da bi se tako „svezana“, kao svežanj (sužanj) isporučila moćnoj germanskoj sili.

Da Vas podsetimo:  Izbori kao izvor zaraze u Srbiji

Zanimljivo je da ne postoji nijedan racionalan razlog kojim bi se moglo objasniti takvo dobrovoljno srpsko sužanjstvo. Zašto bi neko išao (osim ako nije teško bolesni mazohista) u društvo u kome će biti vređan, pljuvan i ponižavan na svaki mogući način? Za takvim nečim uopšte nema potrebe, jer Srbija od Nemačke ne može dobiti ništa drugo osim novih porobljavajućih kredita i naloga (zahteva, ultimatuma) kojima se od Srbije traži da se odrekne dela svoje teritorije, da izmeni Ustav i da Kosovo i Metohiju odonud za sva vremena izbriše, te da izmeni svest srpskome narodu tako da on ne zna ni ko je ni šta je ni odakle je.

A ključni problem Srbije danas je posustala ekonomija, ona koja je na izdisaju i kojoj treba svež kapital i domaće (a ne strane – porobljivačke) investicije. Takvog kapitala danas ima i na drugim stranama, osim u MMF-u i Svetskoj banci, dvema institucijama koje su ključni instrumenti u novoj kolonijalnoj politici Zapada.

Ono što će se desiti ukoliko se „savezništvo“ (podrepaštvo) s Nemačkom nastavi sigurno je dalji raspad Srbije na svim poljima, počev od onog privrednog, do kulturnog i duhovnog polja – svugde će i dalje „cvetati“ korov i beskorisno trnje.

I gotovo je nemoguće da baš niko iz srpske političke elite ne vidi tragediju koja se u „savezništvu“ sa Nemačkom sprema Srbiji. Bukvalno, nemoguće je da se takvi mutni (crni) oblaci nad Srbijom ne primete. Otuda se postavlja pitanje, zašto niko (ni iz opozicije čak) ne reaguje na ovakvo bezglavo jurišanje Srbije ka ambisu? Gde je srpski „intelektualni“ sloj? Ima li ga u Srbiji danas uopšte? Kako je moguće da baš svi oni, od kojih bi se moglo očekivati (ili koji su dužni) da pokušaju da zaustave materijalno i duhovno propadanje Srbije, danas ćute kao olovom zaliveni?

Da Vas podsetimo:  Amerika, krv i šampanjac

Merkelova poručuje Srbiji da se ova malo odmori od „preumljenja“ Srba i Kosmeta, pa i lova na one „zaverenike“ koji su palili Nemačku ambasadu pre nekoliko godina – i da se okrene „unutrašnjim reformama“! Eto, pa makar bila i „saveznica“ Srbije, otkud Nemačka sebi daje za pravo da se meša i u unutrašnje stvari Srbije – i to ovako neskriveno, napadno, nediplomatski? To jasno pokazuje da Srbija nije nikakva Nemačka „saveznica“, isto onako kako to nije bila u ratovima iz prošlog veka, već da Srbija može da bude samo Nemačka ropkinja, sluga, potrčko, konjušar ili nešto slično tome.

Zašto Srbija pristaje na takvo poniženje? Da li zato što jedan čovek, pa makar to bio i „najmoćniji“ u ovoj nemoćnoj zemlji, pristaje da služi nemačkim interesima? Umesto da srpski parlamentarci stave prst na čelo i zapitaju se: čemu ovolika žurba sa usvajanjem „proevropskih“ zakona (zapravo, antiljudskih, kakvih u EU nema), ako je sigurno da barem u sledećih deset godina EU neće ni razmišljati o prijemu novih članica? – oni uporno postavljaju tempiranu bombu pod temelje vlastite države.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime