U Srbiji se godišnje ubije 250.000 hiljada nerođene dece, a rodi samo 50.000. Šansa da dete preživi, a ne bude zaklano je 1:5. Svake godine Srbi sami sebi prirede ogromnu klanicu i mali Jasenovac. Da li je potrebno nekoga ubiti da bi se živelo „bolje“, pogotovo ako taj neko nije u stanju da se brani?
Što se tiče tvrdnje mnogih ”dušebrižnika” i boraca za ”ljudska i ženska prava” da je pravo svake jedinke da sama odlučuje šta će uraditi sa svojim telom, pitam vas onda ko pita nerođenu bebu u stomaku koje je jedinka sa dušom i pravom na život i LJUDSKIM PRAVIMA šta ćemo sa njenim telom i životom?
Ne može se dati ljudsko pravo na ubistvo! To nije pravo nego najgora zloupotreba prava. Da li je veće pravo da se od njenog tela i kolagena prave kreme i parfemi?
Nijedna žena nije zažalila što je rodila, a ne abortirala, posebno one koje su planirali pa su se predomislile. Treba uvesti zakon kao u Irskoj, koja je ako niste znali u EU, i za čedomorstvo suditi kao za ubistvo sa predumišljajem sa kaznom od 20 godina minimum.
Ako nećeš da odgajaš, rodi dete pa ga ostavi, bolje nego da ga ubiješ. Ko smo mi da sudimo kakvo će dete ”težak” život da ima, pa da ga zbog toga ubijamo? Zašto smo preuzeli uloga Boga? Đavo je obećao ljudima ”Bićete bogovi” i mnogi su se prevarili. Presuđujemo klanjem, zato što ”nemamo uslova da odgajamo”.
Sramota, kukavni Srbi, abortus je najveća vodenica smrti u Srbiji! I onda se čudimo što nam ne ide, zašto je Srbija u krizi, a mi godišnje pogubimo 250.000 duša. Pa da je i 250.000 lubenica bilo bi mnogo!
VIDEO STOP ABORTUSU – dnevnik nerođene devojčice
Autor: Damir Marinović
Izvor: The Saker Srpski
