Povod za ovaj tekst je moguća situacija u Republici Srpskoj vezana za očekivane pokušaje opozicije da različitim aktivnostima preko Narodne skupštine (između ostalog i kroz neprimerene inicijative, lažne izjave pa čak i pokušaj blokade njenog rada), zatim putem eksploatacije učešća u zajedničkim organima BiH (i odlukama u korist muslimanskog ili stranog faktora a na štetu Republike Srpske poput usvajanja spoljne strategije BiH) sve do aktivnosti na ulici (i različitih instruisanih protesta protiv vlasti) kojima će pokušati da onemogući normalno funkcionisanje državnog sistema, vršeći pri tome veliki pritisak na aktuelnu vlast, kako bi je, rasplamsavajući krizu na više polja, uvela u vrtlog nepredviđenih događaja i naterala na ishitrene, nesrazmerne i nepopularne reakcije, koje bi mogle biti povod za pripremljeni odgovor i intervenciju dela međunarodne zajednice i njenih tela.
Naravno, sve aktivnosti će se sprovoditi sa krajnjim ciljem smene vlasti van-institucialnim putem a svakako pre redovnih oktobarskih izbora koje (što procene pokazuju) opozicija sigurno i ubedljivo gubi, a time i bilo kakvo dalje uporište u delu naroda kao i u zajedničkim organima BiH, preko kojih ostvaruje značajan (negativan) uticaj na prilike i crpi svoju snagu od međunarodnog faktora, koji joj zbog tih pozicija daje značaj i koristi je za svoje ciljeve.
Rušenje aktuelnih vlasti deo opozicije i strani faktor planiraju da sprovedu po nekom od scenarija već viđenih u Evropi i svetu ili nekom njihovom kombinacijom možda baš putem novog ”unapređenog modela” koji se pokušava izvesti na slučaju Republike Srpske. Hidra – monstrum sa sto glava (od Soroša, preko terorizma, tajnih organizacija, multinacionalnih kompanija, otuđenih obaveštajnih i vojnih centara moći, globalizovanih medija, bio-genetičkih labaratorija, duboke države, vojno-industrijskog kompleksa, aktivnih delova obaveštajnih službi Amerike, Engleske, Nemačke, Francuske, Turske, Saudijske Arabije itd. ) koju je ta ista međunarodna zajednica stvorila i odhranila, se ne zaustavlja. Naprotiv, kad hidri odsečete jednu glavu izrastu dve nove i svaki put je sve otpornija i neuhvatljivija nadogradujući svoju ranjivost iz prošlosti, transformišući samu sebe primenjujući znanja koja je stekla od svog stvaraoca – Zapada – zadajući povremeno i njemu samom velike udarce od kojih se sve teže oporavlja, i za koje pravu strategiju za odbranu još nema.
U Srpskoj su u toku pripremne aktivnosti upravo tog monstruma podržane spolja od naizgled nevidljivih saigrača – pojedinih glava pomenute hidre koja deluje u pozadini i vidljivog lokalnog igrača na terenu – dela domaće opozicije i njenih partnera u medijskoj, nevladinoj ali i nekim institucionalnim sferama (od dela rukovodstva Boračke organizacije pa sve do nekih javnih preduzeća) kao i nevladinim sferama (razne nevladine organizacije) koji će svi zajedno na jedan krajnje instruisan, nelegitiman i van-institucionalan način, sa manje ili više projektovanog nasilja, sa lažnim ciljem i pod velom borbe za ”lažnu zastavu”, pokušati da dođu u posed vlasti. Vlasti koju u dosadašnjim pokušajima nisu mogli osvojiti, ni putem izbora ni putem stvaranja kritične mase na ulicama. Borba dela opozicije za vlast po svaku cenu uz korišćenje svih oruđa i uz spremnost na sve scenarije će se u periodu pred nama odlučno nastaviti, ubrzati i usložiti pri tom eskalirajući bez obzira na veličinu štete i posledica koje na kraju može doneti samoj državi i sopstvenom narodu.
U svetlu najnovijih događaja od strane dela Zapada i NATO-a usmerenih protiv Rusije, zemlje koja je sigurno uz sam narod Srpske i Srbiju najveći današnji zaštitnik Republike Srpske, očekivan je snažan pritisak dela međunarodne zajednice na vlasti RS i njenog predsednika uključujuči različito čak i ekstremno ponašanje dela opozicije i drugih aktera, što može na jedan krajnje ružan ali medijski efektan način baciti svetlo domaće i međunarodne javnosti na Republiku Srpsku, terajući time na reakciju aktuelnu vlast, državni aparat i posebno njenog predsednika.
U oblasti izučavanja bezbednosti važi nekoliko postulata vezanih za projektovane događaje, a neki od najvažnijih polaze od činjenice da se ništa ne dešava slučajno niti u bilo koje vreme, pa postoji razložna potreba da se i ovom slučaju prvo pronaću stvarni motivi, krajnji ciljevi i nalogodavci, odnosno otkriju resursi, oslonci i mogući uticaj, kao i da se predvide koraci i potezi s kojima izvršioci planiraju da nastave i prošire aktuelne aktivnosti?
S jedne strane se zbog toga postavljaju logična pitanja vezana za buduće događaje i izvođače istih na terenu u periodu pred nama: Zašto je na meti baš Republika Srpska? Zašto baš u ovom periodu? Zašto će aktivnosti biti na tom mestu? Zašto na takav način? Zašto su ti akteri na terenu? Šta je javno proklamovani cilj zbog čega to rade, a šta je stvarni cilj? Ko stoji iza svega? Šta je motiv nalogodavaca, a šta izvršilaca? Kuda i do koga vodi tok novca? Znaju li realizatori na terenu šta će biti sa Srpskom i njenim narodom ako operacija rušenja vlasti uspe, ili su samo izmanipulisani?
Sa druge strane, sve nas dobronamerne i zabrinute ljude brinu i pitanja koliko su aktuelna vlast tj. njeni lideri i institucije uključujući i bezbednosni aparat (dakle ceo sistem) ozbiljno shvatili kakav se proces odvija i kojoj kritičnoj fazi se približava? Koju strategiju je izabrala država i koje će operativne javne i tajne mere sprovesti da spreči van-institucionalnu, nelegalnu i možda nasilnu smenu vlasti? Da li je vlast angažovala stručnjake za specijalni rat koji se protiv nje, naroda i države vodi? Da li ima resurse, kapacitete i saveznike za borbu u svim dimenzijama hibridnog rata? Na koga se oslanja i na čiju punu podršku vlast može da računa sutra, u bitno izmenjenim okolnostima? Koji odgovor ima Predsednik RS-a kao najvažnija, najeksponiranija ali i najodgovornija ličnost u zemlji i koje su njegove opcije i oslonci?
Za razumevanje situacije najvažniji su svakako povod, motiv i krajnji cilj koji se želi postići posebno u tzv. ”procesima dugog trajanja” koji se vode pored ostalog i na štetu Srba. Postavlja zbog toga suštinsko pitanje na bazi koga proističe sva nestabilnost i kreirani događaji koji nastaju: Ko su glavni međunarodni akteri, koji su njihovi interesi, i kakva je njihova konkretna uloga u Republici Srpskoj? Vidimo da je Rusija napadnuta i medijski i diplomatski, i da se front protiv nje snažno širi, pa se postavlja pitanje: koliko će biti snažna njena dalja podrška a posledično i podrška Srbije, (i ona vidljiva i ona manje vidljiva) i šta će biti ako se kontinuirani pritisak na Srbiju toliko poveća i usloži situacija da matica bude pred izborom: Republika Srpska ili Srbija? Da li su nam dovoljni za mir i očuvanje bar ovolikog suvereniteta koji RS trenutno poseduje podrška i geopolitički interesi Rusije, tj. ekonomski interesi Kine?
Poznata je i krajnje pragmatična uloga Izraela u Srpskoj pa se postavlja i pitanje poklapaju li se ovaj put nacionalni interesi Jevreja i Srba? Šta je sa uticajem Turske i projektom ”Zelena transverzala” čiji je budući auto-put do Sarajeva sastavni deo?” Da li Rusija u ovim izmenjenim okolnostima može dovoljno da utiče na Tursku i njenu politiku na Balkanu posebno jer je i sama u konfliktu sa Evropskom unijom i Amerikom. Hoće li se različiti interesi i globalni sukob Saudijske Arabije i Irana u slučaju ponovne homogenizacije i navodne ugroženosti muslimana kao u ratu devedesetih po drugi put istoriji poklopiti u BiH, pa da vekovni neprijatelji možda opet postanu saveznici?
Koliki su stvarni uticaj i zajednički interesi razjedinjene Evropske unije koja ne može da se otrgne zagrljaju Amerike, ne sme nikako u zagrljaj Rusije, a boji se zagrljaja Kine? Treba li da se dodatno zapitamo što se od propalog pokušaja nametanja sramne međunarodne rezolucije o Srebrnici, najave uloge specijalnog bataljona SAS-a koji bi mogao da ”desantira” i stacionira se baš u Brčkom, kao i aktuelne engleske ofanzive i okupljanja kooalicije protiv Rusije (za početak proterivanjem diplomata), ”Gordi Albion” trenutno ućutao na terenu Srpske? Da li treba da se zabrinemo zbog toga jer je pozanato kada na prvi pogled uglađeni ali nadmeni, agresivni i lukavi Englezi zaćute, obično se sprema nešto mnogo gore?
Vidi li možda Hrvatska (ojačana odlukom o nabavci 12 potpuno naoružanih Fantoma F16) nastavak svog sna o proširenju postojeće (iako delom otete) države kroz jedan deo BiH a sve na bazi nove (stare) Austrougarske politike na Balkanu, koju ovaj put sprovodi Nemačka? Da li je ponegde tiho pominjana najava Srbije i Srpske kao zajednice u jednoj državi ponuđena kompenzacija za otimanje Kosova i Metohije, posebno zbog poslednjih događaja na severu Kosova, ili je to samo još jedno spinovanje javnosti pred surovu egzekuciju srpskih nacionalnih interesa? Najavljuje li se time i kazna pojedinim liderima zbog nedovoljno brzog izvršenja očekivanih planova, ili je s druge strane to odmazda hrabrim političarama usled promene nekadašnjeg kursa i pokušaja odbrane suvereniteta i nacionalnih ciljeva?
Da li izrada nacionalne deklaracije o opstanku Srba predstavlja zaista stratešku i dugoročnu brigu za Srbe u regionu ili je to probni balon za evroatlantski svet, možda delom pranje savesti za propušteno ili pak jasna reakcija srpskog korpusa pred bitku u poslednji čas? Kakve veze ima borba za status rusko-srpskog centra u Nišu sa situacijom i budućim odlukama u Srpskoj?
Da li će američki prelazak ruskih crvenih linija na Baltiku i Ukrajini odnosno kineskih na korejskom poluostrvu a uskoro i rusko-kineskih na Balkanu dodatno otežati rešavanje srpskog nacionalnog pitanja, ili će globalna konfrontacija velikih sila okrenuti geopolitičko klatno na srpsku stranu?
Izneli smo toliko puno pitanja od kojih verujemo da većina muči sve dobronamerne analitičare, politikologe, nacionalno opredeljene predstavnike vlasti, svakog građanina s obe strane Drine i u srpskom rasejanju a posebno bezbednosne stručnjake? Baš one koji treba da sagledaju na pravi način šta se to ”iza brda valja”, i da naprave kvalitetne bezbednosne procene na osnovu kojih će dati konkretan predlog mera predstavnicima vlasti koje država i njen sistem treba da sprovedu na terenu, a diplomatija u susretu sa globalnim i regionalnim centrima moći i u saradnji i koordinaciji sa moćnim srpskim saveznicima.
Toliko puno pitanja koja traže tačne odgovore su pred nama a prilično malo (bar javno vidiljivih) odlučnih i pripremljenih odgovora srpskih vlasti i konkretnih rešenja koja se aktivno sprovode, imajući u vidu bezbednosne rizike, pretnje, posledice i moguće kontramere na aktivnosti vezane za situaciju u Republici Srpskoj ali i Srbiji. Mi iz udruženja ”Čast otadžbine” delujući s obe strane Drine, i to već godinama, aktivno, otvoreno i javno pišemo i govorimo o svemu, jasno dajući odgovore na mnoga od prethodno pobrojanih pitanja, kako bi bar delu javnosti olakšali razumevanje procesa, konkretnih aktivnosti, motiva i ciljeva onih koji ih sprovede kako na terenu tako i u pozadini, naravno šaljući često uz podršku Zapadnih medija potpuno suprotnu sliku toj istoj javnosti.
Borili smo se do sada i kontinuirano i odlučno i još snažnije ćemo se boriti za istinu, davajući lično i profesionalno tumačenje događaja kao i procene razvoja istih, obaveštavajući javnost i predlažući neke mogućnosti i opcije koje ima vlast, država i srpski narod, kako bi organizovano odgovorili na buduće krajnje ozbiljne napade na suverenitet Republike Srpske? Ne smemo biti zavarani jer u senci zbivanja na Kosovu i Metohiji i fokusa javnosti na južnu srpsku pokrajinu u Zapadnim i sarajevskim kuhinjama se pripremaju planovi za događaje u Srpskoj. Naši dugogodišnji čitaoci i saborci dobro znaju, razumeju, poštuju i prate naši rad, ali isto tako prate i naši neprijatelji od kojih su pojedini postali sve vidljiviji i glasniji u osudi našeg udruženja što nam jasno govori o njihovoj nervozi zbog skorog gubitka pozicija i suočavanja sa zakonom za sva nedela. To nam je ujedno i sigurna potvrda da smo na pravom putu u borbi za Srpsku i Srbiju.
Za “Čast Otadžbine”
Izvor: Analitički forum
