Za vreme vanrednog stanja svakodnevno se donose različiti propisi kojima se građanima ograničavaju određena prava i slobode. Mere koje najviše pogađaju građane u Srbiji su zabrana ili ograničenje slobode kretanja, tzv. policijski čas i mera karantina. Za nepostupanje u skladu sa „merama“ predviđena je krivična i prekršajna odgovornost.
Nezavisno od toga što je uvedeno vanredno stanje pravna sigurnost mora da postoji. „Vanredni propisi“ mogu da se donose samo u propisanoj proceduri i od strane organa koji je za to ovlašćen. Ne mogu se građani osuđivati za ponašanja koja su u vreme činjenja bila dozvoljena.
Kod nas se dešava nešto što je suprotno od navedenog. Određen broj lica u Srbiji je osumnjičen da je učinio krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije (član 248. Krivičnog zakonika). Pojedinim osumnjičenim nadležni sud je odredio meru pritvora (po pravilu zbog postojanja opasnosti da će ponoviti krivično delo), dok je određen broj lica priznao delo i sklopio sporazum o priznanju krivičnog dela. Međutim, postavlja se pitanje da li su svi oni učinili krivično delo koje im se stavlja na teret? Radi se o tome da državljanima Srbije koji su prelazili državnu granicu, pre svega prvih nekoliko dana nakon što je uvedeno vanredno stanje, niko od nadležnih organa (sanitarni inspektor-policija) nije saopštio da im je određena mera karantina, a bili su u obavezi da to učine. Građani su, po pravilu, saznali da su „učinili krivično delo“ tek kada su lišeni slobode zbog nepoštovanja mere samoizolacije. Takođe, građanima je određena i mera pritvora zbog sumnje da su učinili krivično delo iako u vreme kada je navodno delo učinjeno nisu važili vanredni propisi.
Sa druge strane, veliki broj građana je prekršio policijski čas i protiv njih je policija podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Novčana kazna koja se može izreći za kršenje policijskog časa je do 150 hiljada dinara. Ko ne bude platio, novčana kazna zameniće se za kaznu zatvora ili kaznu rada u javnom interesu. Takođe, jedan deo novčane kazne može se i prinudno naplatiti. Svako lice koje se u prekršajnom postupku bude kaznilo dobiće status kažnjenog lica. Takođe će biti upisano u prekršajnu evidenciju. To kažnjavanje može da bude smetnja za ostvarivanje određenih prava u budućnosti, jer se radi o licu koje je, kako se često kaže, „od ranije poznato policiji“. Ovde se nameće pitanje ko je uveo policijski čas? U vreme vanrednog stanja za to je jedino ovlašćena Vlada. Međutim, policijski čas je uveden naredbom ministra unutrašnjih poslova (Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije), a prekršajna odgovornost za njegovo kršenje je propisana uredbom Vlade (Uredba o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije). Tek, od 9. aprila policijski čas se propisuje uredbom Vlade (Uredba o merama za vreme vanrednog stanja).
Očigledno je to da se radi o pravnoj nesigurnosti na štetu građana. U vreme vanrednog stanja je otežano ukazati na „nedostatke u donošenju i primeni propisa“. Međutim, nakon okončanog vanrednog stanja sumiraće se rezultati i postaviće se pitanje šta je dobro i loše učinjeno za vreme vanrednog stanja. Jedan broj osuđenih i kažnjenih građana plaćaće novčane kazne, troškove postupka, ići na izdržavanje kazne zatvora, trpeti prave posledice osude i ostati upisan u kaznene ili prekršajne evidencije, rečju, formalno postati „nedisciplinovani građani“. Određeni broj građana koji su kažnjeni, osuđeni, pritvoreni ili su im druga prava ograničena zbog sumnje da su učinila krivično delo ili prekršaj tražiće preispitivanje sudskih odluka. To pravo im garantuje Ustav i zakoni. Svi koji nisu znali niti su mogli da znaju da čine krivično delo, lica na koja su se retroaktivno primenjivali nepovoljniji propisi, protiv kojih je za isto ponašanje vođen istovremeno krivični i prekršajni postupak, kao i ona koja su kažnjena na osnovu neustavne naredbe imaju pravo da traži naknadu štete koju su pretrpeli – koju će na kraju građani Srbije da plate.
(Autor je doktor krivičnog prava)
