Sve su prodali i pare podelili

0
609

Radnici šabačke fabrike „Zorka“, obratili su se pismom redakciji Tabloida kako bi upoznali srpsku javnost o toma kako ih je rukovodstvo doslovno opljačkalo. Redakcija objavljuje njihovo pismo.

prodajazorke2_thumb

Javnost Srbije do sada nije upoznata sa pljačkom preduzeća „Zorka Obojena metalurgija“. U njoj su učestvovalo rukovodstvo firme, koju predstavlja Nevenka Trifunović-generalni direktor, Mileta Isailović-tehnički direktor, Zlatko Maksimović-finansijski direktor,  Ljubomir Lukić-direktor službe opštih poslova, Stanimir Ranković-direktor službe održavanja, Živana Lolić-direktor prerade, Aleksa Kovačević-bivši direktor, Edita Jovanović-šef računovodstva, Dragan Antonić-predsednik UO, Zorica Jurišić-direktor tehničko-tehnološke službe, Dejan Simić-direktor elektrolize.

Naime, imenovani  rukovodioci  i njihovi  pomagači  predstavljaju „Kolegijum“, organ koji  upravlja firmom i donosi odluke koje se tiču i firme i  radnika. Godinama  unazad, tačnije od 2007. godine, za polovinu radnika nema posla a samim tim ni plata u fabrici,  dok za rukovodstvo ima i posla i para za plate. Novac za plate su obezbeđivali dobijanjem subvencija od države a delom od sekundara prikupljenih u  fabrici.

Novac od subvencija su delili na nekorektan način, gde je oko polovina radnika usmeno poslata kući i dobijala neku „siću“, dok su ostali kojima je dozvoljeno da dolaze na posao dobijali shodno stručnoj spremi  i u zavisnosti od  „odnosa“ koji su imali sa rukovodiocima. Tako da su radnici kojima nije dozvoljeno da dolaze na posao dobijali 7 hiljada dinara mesečno a rukovodioci  30-60 hiljada mesečno iako su svi trebali da dobiju republički  minimalac od 18-20 hiljada, kako je bilo u drugim „Zorkinim“ firmama koje su dobijale subvencije.

Što se tiče prikupljenih sekundara iz fabrike, u početku je to bilo prikupljanje i radnici su dobili nešto od toga, a vremenom se to pretvorilo u „seču“  fabrike, od koje radnici nisu dobijali ništa niti su imali uvid u to šta se radi sa tim novcem a „Kolegijum“   je novac usmeno pravdao tekućim troškovima. Recimo samo da je isečeno preko 100 tona olova, desetine tona bakra i hroma, i desetine tona gvožđa. Bilo je tu i čistog magnezijuma, velikih industrijskih motora, alata za livenje, cevi, drvene građe, papira, cigle itd. Sve što su stigli da prodaju, prodali su. Radnici od svega prodatog nisu dobili ništa a novac od prodaje se ne zna kojim putem  je išao jer je račun firme  godinama u blokadi.

Da Vas podsetimo:  Ponižavanja i zajebavanja građana...

Sumnja se da je rukovodstvo imalo „dil“ sa preduzećima koja se bave otkupom sekundara „Kečer“Lavovi čiji je vlasnik rođak direktora održavanja Rankovića. Inače je gotovo svaki od pomenutih rukovodioca u međuvremenu kupio stan ili u potpunosti renovirao postojeći stambeni objekat dok im radnici primaju 7 hiljada dinara mesečno. Treba reći i to da je iz zaključanog magacina ukradeno 5 tona bakarnih šina a magacin je i posle krađe bio zaključan. Prodata je ili poklonjena parcela od 80 ari firmi  „Zorka kolor“ bez ikakvog objašnjenja zašto je to urađeno, za koliko novca i gde je on završio. U tu transakciju je uključen generalni direktor „Zorka Holding“  Josip Mitrić i neko iz agencije za privatizaciju jer je firma u procesu restruktuiranja i nije dozvoljena prodaja delova firme.

Čak  je od ministarstva privrede  dobijen  kredit  od 14 miliona dinara za pokretanje proizvodnje a ona nije pokrenuta niti se zna šta se desilo sa dobijenim novcem i gde je on završio. Vrhunac pljačke je prodaja „Jarosit taloga“ firmi „Eliksir“ za oko 1,2 miliona evra. Prodajom ove zajedničke imovine, „Kolegijum“ usmeno donosi odluku da se novac  isplaćuje kroz plate po postojećim koeficijentima dok 45 radnika i dalje ne dolazi na posao i dobija 12 hiljada dinara umesto dotadašnjih 7. Za to vreme rukovodioci imaju pun fond radnih sati i primaju 100-150 hiljada dinara mesečno. Radnici su tražili da se novac od prodaje zajedničke imovine podeli na sve zaposlene linearno, to jest podjednako na svih 115 zaposlenih. Niko ih nije ni saslušao a kada su neki od njih došli da traže svoje Ustavom garantovano pravo na rad, pozvana je policija i udaljila radnike.

Da Vas podsetimo:  Rat i dalje naš najveći strah

Pre nekoliko dana na upućene žalbe radnika generalni direktor Nevenka Trifunović je izjavila kako ima ljude u MUP-u i tužilaštvu i da bez veze radnici prijavljuju tužilaštvu.

Tabloid – List protiv mafije

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime