Svedočenje okrivljenog… (2)

0
1510

Nakon 78 dana provedenih u pritvoru Istražnog zatvora u Valjevu Milanu Ćulafić i meni je ukinut pritvor i pušteni smo da se branimo sa slobode. Ono što je indikativno u ovom krivičnom postupku za primanje mita je to da VJT Valjevo nije raspolagalo ni jednim materijalnim dokazom, a što u svakom udžbeniku metodike otkrivanja krivičnih dela, a konkretno kod metodike otkrivanja i dokazivanja ovog krivičnog dela, neophodno je postojanje obeleženih novčanica pronađenih kod izvršioca ovog krivičnog dela, a pogotovu što nam VJT Valjevo na teret stavlja izvršenje ovog krivičnog dela u produženom trajanju, logično je da ako su tvrdnje VJT tačne, da navedenim licima od kojih smo navodno primali novac na ime mita, daju obeležene novčanice koje bi oni nama predali i time bi imali neoboriv dokaz za postojanje opravdane sumnje da smo ovo krivično delo i izvršili. Sama ova činjenica ukazuje na to da je moja tvrdnja tačna, da se radi o klasičnoj „nameštaljci“ i da VJT Valjevo u dokazivanju ovog krivičnog dela koristi iznuđene izjave višestrukog povratnika u izvršenju krivičnih dela u vezi sa narkoticima i koga sam lično hapsio, kao i njegovu suprugu, što ih istovremeno i njega i nju čini nekredibilnim svedocima protiv mene, kao i izjavu dugogodišnjeg heroinskog zavisnika Nenada Savić, kome bi temeljnom psihijatrijskom analizom bila oduzeta poslovna sposobnost, a samim tim i svojstvo svedoka u ovom krivičnom postupku.

Dejan Subotić
Dejan Subotić

Videvši da su dokazi za primanje mita „tanki“, Saša Marković koji je 13.09.2013. godine postavljen za načelnika PU Valjevo, opet verovatno u dogovoru sa VJT Valjevo Miodragom Plazinić, njegovim zamenikom Zlatkom Šulović i pripadnicima SUK MUP RS, koji su postupali i u prvom predmetu, Ivanom Petković i Ljubišom Puzović, pravi dogovor da Milana Ćulafić i mene ponovo uhapse, ali sada zbog krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opjnih droga iz čl. 246. st. 3. u vezi st. 1. a u vezi čl. 61. KZ. Moram da napomenem da je prilikom našeg prvog hapšenja iz depozita opojnih droga-kase PU Valjevo od strane pripadnika SUK izuzete sve zaplene opojne droge heroin i odnete na NKTC MUP RS i to bez mog prisustva, pristva mog branioca, javnog tužioca, istražnog sudije, kao ni načelnika OKP PU Valjevo, niti tadašnjeg načelnika PU Valjevo, bez izvršenog uviđaja (zapisnika o uviđaju i potvrde o privremeno oduzetim predmetima), sve suprotno odredbama ZKP. U toku istrage za prvo krivično delo niko od svedoka se nije izjasnio da se bavio preprodajom narkotika, a Goran Đokić je izričito izjavio da se u 2013. godini nije bavio prodajom opojne droge heroin, niti da je od Milana Ćulafić i mene dobio bilo kakvu drogu da prodaje.

Dana 24.01.2014. godine Milan Ćulafić i ja smo od strane tadašnjeg načelnika OKP PU Valjevo Zorana Nedeljković telefonskim putem pozvani da se javimo u PU Valjevo, na razgovor bez navođenja okolnosti i šta bi bio predmet tog razgovora. Nas dvojica smo oko 18 časova tog dana krenuli da se javimo u PU Valjevo na taj razgovor i tada smo prilikom prilaska mom vozilu, koje je bilo parkirano u blizini Višeg suda u Valjevu uočili oko desetak pripadnika OKP PU Valjevo, Ljubišu Puzović iz SUK MUP RS i oko desetak uniformisanih pripadnika policije naoružanih automatskim puškama, koji su se odjednom pojavili sa uperenim oružjem u nas uz povike „stoj policija“ i sve to na očigled mnogobrojnih prolaznika u centru Valjeva, gde smo po drugi put lišeni slobode, ovoga puta u „spektakularnoj akciji“ SUK i PU Valjevo, naravno po naređenju novog načelnika PU Valjevo Saše Marković. Postavlja se pitanje, zbog čega smo na ovakav način lišeni slobode, način na koji se hapse višestruke ubice i teroristi. Odgovor je jasan, Saša Marković veštački verovatno pravi uznemirenje javnosti, što nam je kasnije, posle ispitivanja svedoka u drugoj istrazi bio i jedini pritvorski razlog po kom smo u pritvoru proveli još skoro godinu dana. Saša Marković očigledno ne zna kako se hapsi običan građanin, suspendovani policajac, a kako okoreli kriminalac koji je sklon pružanju otpora, jer taj čovek u svojoj policijskoj karijeri verovatno nikoga nije uhapsio, niti se stvarno bavio policijskim poslom, za razliku od mene, po čijim krivičnim prijavama za najteža krivična dela su izrečene zatvorske kazne u ukupnom trajanju od oko 500 godina zatvora. Nedostatak talenta za obavljanje policijskih poslova, iako je verovatno kao kadar SPS i svih partija koje dođu na vlast upisan na policijsku akademiju i istu na taj način završio, bio je presudan za nastanak bolesne ljubomore prema meni, koji sam u periodu od 2009. do 2013. godine lično rasvetlio sva ubistva na teritoriji Kolubarskog okruga i druga krivična dela. U bolesnoj želji da napreduje, Marković nije hapsio kriminalce, nego je proganjao policajce, a konkretno meni „smestio nameštaljku“ koja se može videti samo u dobro režiranim filmovima. Pored toga, za ispunjenje svoga cilja koristio se uvlačenjem u unutrašnje organe lokalnim političarima, počev od funkcionera Nove demokratije, DSS, DS, SPS, a sada nažalost i SNS.

Da Vas podsetimo:  Bajka o bahatom kralju koji se igra Beogradom

Nakon spektakularnog hapšenja i dovođenja u prostorije PU Valjevo, saznao sam da sam ovog puta lišen slobode zbog toga što sam iz policijskog depozita opojnih droga PU Valjevo, zajedno sa Milanom Ćulafić uzeo 1 kilogram heroina i potom ga prodao istom onom Goranu Đokić iz prvog postupka za iznos od 12000 EUR. Iz ovoga proizilazi da sam drugi put uhapšen na osnovu promenjene izjave jednog istog svedoka Gorana Đokić iz istog činjeničnog stanja, koji je u prvom postupku izjavio da nikada nikavu drogu nije kupio od mene i Milana Ćulafić, da bi sada promenio izjavu, na osnovu koje sam opet bez ijednog materijalnog dokaza ponovo uhapšen. Goranu Đokić je dana 24.01.2014. godine u prostorijama PU Valjevo u prisustvu njegovog advokata Radoslava Tadić iz Uba, zamenika VJT Valjevo Zlatka Šulović i načelnika PU Valjevo Saše Marković uzeta izjava na zapisnik o saslušanju osumnjičenog, gde je Đokić ucenjen da da takvu promnjenu izjavu i to tako što mu je Saša Marković predočio transkripte razgovora između njega i Borivoja Ćurčić iz Ivanjice, koji dokumentuju da je on prodavao drogu Ćurčiću.

Ovim činom, predočavanjem transkripata Đokiću, Saša Marković je izvršio krivično delo iz čl. 148. st. 2. KZ. Na ovaj način Marković je verovatno ucenio Đokića, preteći mu da će uhapsiti njega na osnovu tih transkripata, ako ne potpiše već sačinjen zapisnik o saslušanju osumnjičenog, a sve to u prisustvu imenovanih Šulovića i Tadića. Nakon uručenja rešenja o zadržavanju, ponovo smo sprovedeni u Istražni zatvor u Valjevu, a potom izvedeni pred zamenika VJT Valjevo Zlatka Šulović, koji je nakon našeg saslušanja dao pisani predlog za određivanje pritvora sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Valjevu Milanu Aleksić, istom onom sudiji koji je vodio istragu za prvo krivično delo. Na saslušanju kod spp Milana Aleksić, ja sam mu ukazao na to, šta je Đokić izjavio u istrazi za prvo krivično delo, a da je zatim promenio izjavu, gde je rekao da je od mene i Milana Ćulafić u maju 2013. godine kupio 1 kilogram heroina za iznos od 12000 EUR. Ne obazirući se na to spp Milan Aleksić nam ponovo određuje pritvor, sa obrazloženjem da su naše izjave u kontradiktornosti sa izjavom Gorana Đokić i bez ijednog materijalnog dokaza (u ovom slučaju bez ikakve pronađene droge). U pritvoru smo proveli od 24.01.2014. do 13.05.2014. godine u Istražnom zatvoru u Valjevu, nakon čega smo zbog poplave prebačeni u Okružni zatvor u Beogradu-CZ u kojem smo se u zavodskom pritvoru nalazili do 20.11.2014. godine. Tada nam je od strane Predsednika sudećeg Veća Višeg suda u Valjevu Dr Dragana Obradović mera zavodskog pritvora zamenjena za meru zabrane napuštanja stana, predviđena čl. 208. ZKP, odnosno meru „kućnog pritvora“. Moram da naglasim da je nakon okončane istrage za prvo krivično delo određen sudija Vesna Herceg, kao Predsednik sudećeg Veća, da bi nakon spajanja ova dva predmeta (zbog toga što potiču iz istog činjeničnog stanja) drugi predmet u rad dobio sudija Dr Dragan Obradović i koji je spojeni predmet zadužio u junu 2014. godine. Nakon održanih nekoliko glavnih pretresa, sudija Obradović je verovatno uvideo da je ovaj predmet pun pravnih nelogičnosti i da postoji sumnja da je reč o „nameštaljci“, pa nam je zbog opadanja nivoa sumnje meru pritvora zamenio za blažu meru, a potom nam negde u januaru mesecu na naš zahtev odobrio dva sata šetnje radnim danima u dnevnom delu dana, zbog zdravstvenih razloga i bavljenja sportskim aktivnostima, na šta smo imali pravo po čl. 218. ZKP, ali i odredbama ZIKS, dok smo bili u zavodskom pritvoru. Iz svega ovoga se može zaključiti da smo Milan Ćulafić i ja u zavodskom pritvoru proveli 378 dana, a u „kućnom pritvoru“ 180 dana, kada nam je po mojoj i žalbi naših branilaca Veće Apelacionog suda u Beogradu, uvidom u spise predmeta uvažilo naše žalbene navode i ukinulo nam meru zabrane napuštanja stana i odredilo da se do okončanja krivičnog postupka branimo sa slobode.

Da Vas podsetimo:  Slučaj „Kip lajt“: Garancija na popravku ukrasa koji se koriste jednom godišnje – godinu dana

Kada nam je sudija Obradović meru pritvora, zamenio blažom merom i uvidevši da će ovaj sudija suditi po zakonu i savesti, predsednik Višeg suda u Valjevu Biljana Savić u dogovoru sa VJT Valjevo, a na zahtev zamenika VJT Zlatka Šulović, donosi rešenje o izuzeću ovog sudije i za suđenje u ovom predmetu određuje nam trećeg sudiju po redu Jasminu Terzić.
U obrazloženju rešenja kojim usvaja zahtev za izuzeće sudije Dragana Obradović, Biljana Savić navodi da je razlog za izuzeće to što nam je postupajući sudija suprotno odredbama ZKP, u okviru Mere zabrane napuštanja stana, kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku odobrio da u toku svakog radnog dana napustimo stan u trajanju od dva sata, a radi potreba šetnje, bavljenja sportskim aktivnostima i to uvek u pratnji nekog od ukućana, bez pojavljivanja na javnim mestima uz napomenu da se ova pogodnost može koristiti samo u dnevnom delu dana. Ovaj zaključak predsednik suda Biljane Savić verovatno i apsolutno ne odgovara istini, jer je stvar i procena postupajućeg sudije na koji način će se sprovoditi ova mera, u smislu čl. 209. st. 1. ZKP, kao i njegovo pravo da omogući određene pogodnosti za lica obuhvaćena ovom merom, po sopstvenom sudijskom uverenju, ali ona predsednik Višeg suda u Valjevu ima pravo na takvu odluku taman ona po meni bila i pogrešna i ja lično nisam ništa prigovorio predsednici Višeg suda u Valjevu zbog svega što se desilo i zbog njenih odluka kao predsednika Višeg suda u Valjevu.

Ali ja imam pravo na svoje mišljenje u skladu sa zakonom i zato bih podsetio sledeće: na odredbe člana 218. ZKP, ali i odredbe ZIKS-a, koje propisuju da je pritvorenom licu neophodno obezbediti dva sata boravka na svežem vazduhu, odnosno šetnju. Smatram da ovakvim zaključivanjem predsednika Višeg suda, koja je samo prva među jednakima od svih sudija ovog suda, po meni duboko zadrla u ,,nezavisnost i samostalnost sudijske funkcije” i na taj način povredila odredbe Ustava RS, koje propisuju da je svaki sudija samostalan i nezavistan u svom radu, ali napominjem da ona ima samostalnost u svojim odlukama i mislim da ih možda nije donela pod pritiskom?

Da Vas podsetimo:  Za isti novac Stari, Novi i još jedan most

Dejan Subotić

Nastaviće se…

Svedočenje okrivljenog (1)

Svedočenje okrivljenog (3)

________

Napomena redakcije:

Koreni su otvoreni za sve ljude koji imaju potrebu da upoznaju javnost o nečemu, a pre objavljivanja teksta koji pristigne na mail adresu koreni@telia.com potrebno je da proverimo da je tekst poslala osoba koja ga je potpisala. Podaci o identitetu autora teksta, izuzev imena (ukoliko se to zahteva), neće se objavljivati.

Pojedinci i institucije, koje se pominju u objavljenim tekstovima na portalu www.koreni.rs mogu reagovati i izneti svoj stav, odgovor i mišljene, a redakcija neće vršiti korekture prispelih tekstova kao i eventualnih odgovora na njih.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime