Svet je bolji nego ikad: Gde su nestale dobre vesti?

0
389
Foto: pixabay.com

Prepolovljen broj siromašnih. Ljudi nikad nisu bili pametniji niti tolerantniji. Nikad manje ratova i njihovih žrtava. Sve manje bluda i nemorala… Lažne vesti!? Ma daj!? Bolje nego ikad??? Odgovore potražite u šokantnoj novogodišnjoj analizi Alekseja Kišjuhasa

Stigli su praznici – Božići, Nove godine, najpopularnije slave i sav taj džez. Političari će smanjiti doživljaj, radni ljudi idu na zaslužene odmore, gradovi su uveliko okićeni, a građani razmenjuju darove. Mediji takođe prihvataju ovu prazničnu šemu, pa olabavljuju sa krizama, skandalima i ratovima, sve u korist tzv. „dobrih vesti“ iz zemlje i sveta, a naročito sveta.

Zapravo, kada god u godini mediji objave neku pozitivnu, plemenitu ili srceparajuću vest, od lokalnih ugostitelja koji poklanjaju obroke siromašnima, preko eko-entuzijasta koji sade drveće unaokolo, sve do uspeha poslovičnih „mladih matematičara“, komentari su već dosadno unisoni: „Zašto nema više ovakvih vesti?“

A u ovom pitanju krije se i svojevrsni zajeb, koliko i (ne)iskrena želja konzumenata medija. Naime, svaka dobra vest ili pozitivni trend tretiraju se kao – izuzetak. Otuda i epitet „dobre“, jer su vesti valjda po definiciji loše.

Dakle, dobre vesti su kuriozitet ili neobičnost, praznična ili letnja šema, sve dok se u TV dnevnike i na naslovne stranice iznova ne vrate „prave“ vesti: ratovi, teroristi, migranti, droge, Bregzit, Tramp, beda i siromaštvo, šok i neverica, zlo i naopako na ovu skupoću. Dakle, one vesti koje svedoče o tome kako nikada nije bilo gore, kako je ranije sve bilo bolje, i kako sve odlazi dođavola, a mi smo već tamo i čekamo. Problem je samo u tome da su ovo upadljive neistine.

I zato, u prazničnom duhu, evo nekoliko predloga za sasvim istinite novinske naslove ili udarne vesti iz sveta, a koje opet nećemo videti u medijima, bilo u ovoj, bilo u novoj godini:

„Ljudi! Prepolovljen broj siromašnih na svetu! (FOTO)“

Da, nije greška. Od 1990. godine naovamo, prepolovljen je broj ljudi u zemljama u razvoju koji žive u ekstremnom ili apsolutnom siromaštvu. Ovaj broj smanjen je sa 43% 1990. godine, na 21% 2010. godine, te na 14%. 2015. godine. Što znači i to da 1 milijarda ljudi na planeti više ne živi ispod granice apsolutnog siromaštva. Dok smo mi na Balkanu ekstremno ratovali i kilavo tranzicionisali, za dve decenije na prelazu vekova dogodilo se najveće globalno smanjenje siromaštva u istoriji sveta.

Čaša je još uvek (polu)prazna za mnoge, i dalje nas neki ocvali holivudski glumac upozori na „gladnu decu u Africi“, a beše i globalna recesija 2008. Ali, trend nabolje je nesumnjiv, koliko i raspamećujući. Zapravo, milenijumski cilj Ujedinjenih nacija za smanjivanje ekstremnog siromaštva ispunjen je pet godina pre zadatog roka. Tako je, 800 miliona građana sveta i dalje živi ispod granice siromaštva, ali je to za čitavu milijardu ljudi manje nego pre samo dvadeset godina. Zar to nije dobra vest?

„Ovo SIGURNO niste znali! Ljudi su pametniji nego ikad!“

Ovo već mora da je nekakav fejk njuz ili njuz.net. Zar ljudi nisu zaglupavljeni kao kamen za kupus, a ti glupavi se razmnožavaju brže nego pametni? Svi znamo za tu mentalnu žvaku: zavladala je idiokratija, obrazovanje je skandalozno, nepismenost vrišteća, ne čitaju se knjige ili novine.

Da Vas podsetimo:  Šta „šoboće“ u sudskom procesu za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića

Podaci, međutim, kažu drugačije. Koeficijent inteligencije stabilno raste još od 1914. godine. Danas je globalno veći za 24 poena u proseku, čak i ako iz jednačine isključimo sve veći udeo obrazovanih u društvu. A istovremeno jesmo i sve obrazovaniji i sve pismeniji. A da li smo toga svesni?

S tim u vezi, evo nekoliko kviz pitanja. Šta mislimo, koliko procenata mladih na celom svetu ne ume da čita i piše? Ponuđeni odgovori su:

a) 28%, b) 18%, c) 8%

Ili, koliko ljudi na svetu nije završilo osnovnu školu?

a) 35%, b) 25%, c) 15%

Tačni odgovori su i oni najpozitivniji:

c) i c)

Prema podacima UNESCO za 2018. godinu, čak 91,7% mladih, starosti od 15 do 24 godine, na planeti Zemlji umeju da čitaju i pišu. Ili, prema podacima Roberta Baroa sa Harvarda, 47,1% ljudi na svetu nije imalo osnovno obrazovanje 1950. godine; šest decenija kasnije, ovaj udeo je samo 14,8% (2010).

I ne samo to, kvalitet obrazovanja je u stalnom porastu u prethodnih 40 godina, a 91% mladih je upisalo osnovnu školu čak i u siromašnim zemljama ili zemljama u razvoju.

Dakle, živimo u najobrazovanijem i najpismenijem dobu u istoriji. Ali, šta ljudi rade sa tim novim čitalačkim supermoćima? Čitaju internete i pišu gnevne komentare ispod vesti?

Odgovor je ponovo – ne baš. Na primer, poslovično „glupavi“ Amerikanci danas zapravo čitaju dva puta više romana nego pre 60 godina. Verovatno je slično i u Srbiji. Možda volimo da zamislimo mitološku dnevnu sobu iz stare-dobre 1956. godine, kada su gospodin i gospođa Pristojni u fotelji čitali Dostojevskog ili Džojsa, te diskutovali o Kamiju, Orvelu ili Nabokovu. Međutim, mnogo je verovatnije da su slušali radio, ako na redu nije bilo nasilje u porodici zbog zagorelog ručka gospođe. S tim u vezi…

„Šokantno! Tolerancija je na istorijskom maksimumu! (VIDEO)“

Činjenice ne lažu. U poslednjoj deceniji, udeo zemalja sveta koje usvajaju zakone protiv nasilja u porodici porastao je sa 53% na 78%. A broj država koje kriminalizuju homoseksualne odnose opao je sa 74% u 1969. godini, na 27% danas. U poređenju sa idealnim svetom bez predrasuda, rasizma i nacionalizma, stanje stvari jeste jedna neprestana orgija zatucanog nasilja. Ali, u poređenju sa realnim svetom u bilo kom trenutku u istoriji, biće da stvari ipak napreduju. Od 1995. godine, stope rodne nejednakosti globalno su opale za 20%. I ljudi danas ozbiljno raspravljaju o tome u koje toalete da ulaze transrodne osobe, umesto da ih spaljuju na lomačama.

Zatim, uz tradicionalnu Švedsku, Norvešku i slične, anglofone i latinoameričke zemlje danas su među najtolerantnijim državama na planeti. Na primer, 87% Amerikanaca danas odobrava brak između osoba crne i bele boje kože, dok je takav brak 1958. godine odobravalo samo 4% ljudi. Brak između homoseksualnih osoba danas je legalan u gotovo 30 zemalja sveta, što je bilo nezamislivo pre samo nekoliko decenija. I sve je to zbog mrske dece i omladine. Mlađe generacije, na kojima famozno „svet ostaje“, jesu sve tolerantnije prema drugom i drugačijem, te jesu otvorenijih umova i shvatanja. Nije stereotip: uskogrudi rasisti i zatucani matorci naprosto nisu besmrtni, a na njihovo mesto dolazi sve tolerantnija dečurlija.

Da Vas podsetimo:  Skoro 13,5 miliona evra za medije u 2019, novac i dalje ide prekršiocima Kodeksa

„Za nevericu! Smanjio se blud i nemoral mladih na Zapadu! (18+)“

Ukoliko smo bili pomislili da je sva ova tolerancija dovela do porasta bluda, nemorala i vaskolikog prndačenja među omladinom – nije. Jer, tinejdžerske (neželjene) trudnoće na dekadentnom Zapadu danas su takođe na istorijskom minimumu. Zatim, u Sjedinjenim Državama i drugim razvijenim zemljama, pušenje cigareta, konzumiranje alkohola, ali i (zlo)upotreba heroina, kokaina, metamfetamina i ekstazija među mladima danas je na najnižem nivou od 1975, odnosno od kada se vrše merenja!

Od toliko drame oko raspojasane omladine koja puši i pije drogu dok se drpa za genitalije bez zaštite, biće da imamo generaciju dobro informisanih i odgovornih, ako ne i zakopčanih i starmalih štrebera koji se furaju na zdrav život. Hm, da li smo sigurni da smo to zaista želeli?

„Haos! Mir u svetu je konačno zavladao!“

Najzad, možda i najbolja udarna novogodišnja vest koju nigde nećemo pročitati ona je o – miru u svetu. Kandidatkinje za „Miss“ mogu da odahnu i promene svoje izborne želje, pošto je broj stradalih u ratu danas najniži u proteklih stotinu godina i zbog čega pojedini teoretičari govore o periodu tzv. „Dugog mira“. Najveće svetske sile ovoliko dugo nisu bile u relativnom miru među sobom još od doba Rimskog carstva!

I ovde je velika lekcija za naše gutanje loših vesti. Ukoliko nam se čini da je na delu konstantno ratno stanje negde na planeti, ovo je zato što ima više informacija o ratovima, ali ne i ratova samih.

Zbog živog sećanja na tragedije Prvog i Drugog svetskog rata, kao i jugoslovenskih ratova u 20. veku, zaboravljamo na to da je samo u Evropi između 900. i 1914. godine vođeno čak 2.311 ratova ili prosečno 2,3 rata godišnje. Zatim, broj međudržavnih ratova na svetu smanjio se sa prosečno šest ratova godišnje tokom pedesetih godina prošlog veka, na jedan rat godišnje tokom dvehiljaditih.

A čak i današnji ratovi, po broju stradalih, u istoriji bi bili otpisani kao obične čarke i banalna puškaranja. I kada je o onom ozbiljnom oružju reč, broj nuklearnih bombi na planeti danas je na otprilike 1/4 od broja istih tokom Hladnog rata, a šansa da izgubimo život u ratu danas je najmanja.

Šta je to ako ne dobra vest? Nacionalizam na Balkanu jeste kao Đekna (još nije umro, a ka’ će ne znamo), ali svet u međuvremenu jeste postao mnogo miroljubivije mesto za život.

* * *

Reći da je današnji svet bolji nego ikad – nikad nije naročito seksi. Koji god bio razlog za to, da li nostalgija, droge, jeftin dizel, nebriga za kalorije, Aleksandar Vučić ili stari primerci „Plejboja“, mnogi ljudi naprosto smatraju da je prošlost bila mnogo bolja nego svet u kojem živimo danas. I kada na izmaku godine razmislimo o planetarnom stanju stvari, obično pomislimo na ratove, nasilje, prirodne katastrofe, korupciju, eksploataciju, bedu i gladnu decu u Africi.

Mnoge stvari jesu strašne, a deluje nam kao da postaju sve gore. Bogati su sve bogatiji, siromašni sve siromašniji, a političari sve moćniji i bahatiji; prirodni resursi su na izmaku, nestaće nafte, hrane i vode; pitanje je dana kada će nas pogoditi nova ekonomska kriza, teroristički napad ili prokleti asteroid ubica.

Da Vas podsetimo:  Vučićević i „državni udar“: Tužilaštvo krije informacije, Poverenik traži intervenciju Vlade

Ovo je slika koju većina ljudi vidi u masovnim medijima i zatim je unaokolo nosi u svojoj glavi. Međutim, ona prečesto ne odgovara činjenicama.

Doba u kojem živimo možda nije zlatno, ali nije ni tako mračno kao što se predstavlja. Brojni globalni izazovi, ponajpre klimatske promene, i te kako postoje, ali smo kao čovečanstvo napravili ogroman napredak, skok ili iskorak u proteklih deset, dvadeset, pa i stotinu godina.

I zato ponekad, ali samo ponekad, valja isključiti loše vesti i opustiti se uz cigaretu i kolače, pečenje i rusku salatu, čašu vina ili piva. Sa proslavom ili bez proslave Isusovog rođendana ili nove revolucije planete Zemlje oko Sunca, atmosfera na svetu jeste praznična.

Stopa smrtnosti dece prepolovljena je između 1990. i 2012. godine, i nastavlja da opada. Ozonski omotač se gotovo u potpunosti oporavio. Obnovljivi izvori energije danas proizvode oko 33% struje na svetu. Mnoge ugrožene žive vrste danas to više nisu. Prosečan broj unetih kalorija po osobi na svetu skočio je od 2.250 (1960. godine) na 2.800 kalorija dnevno danas. Samo u ovoj deceniji, prosečni životni vek skočio je od 69,5 na 72,6 godina života globalno, a na 81 godinu u razvijenim zemljama sveta. Glad je od univerzalnog fenomena postala izuzetak koji pogađa samo mali deo planete.

Stotinu mu moći pozitivnog mišljenja, milijardu ljudi se izdiglo iz apsolutnog siromaštva u proteklih 20 godina!

A da li je to bila vest? Da li smo znali, čuli za to? I kako i zašto se to dogodilo? Da li nekad pomislimo koliko je to fantastično? Ili radije sedimo u stanu i nerviramo se zato što je „opet nešto spor internet, majku im provajdersku #%$@!!“ A pomislimo li tada koliko je taj internet nešto nepojamno izuzetno? Što živimo u dobu u kojem ogroman i sve veći broj nas u osvetljenom, toplom stanu sa tekućom vodom i kredencom za lekove, u pamučnim gaćama na mekanom kauču, pod prstima imamo pristup apsolutno celokupnom ljudskom znanju i svim informacijama koje poželimo? Čaša je nekada zaista polupuna. Zanatskim pivom, ali i činjenicama.

Ukoliko neko uopšte čita ono što godinama pišem, ta ili taj znaju da sam u svojim kolumnama relativno opsednut fašizmom, srpskim nacionalizmom, naukom i seksom. I da sam prečesto ciničanpesimističan i negativan. Svet uopšte, a srpsko društvo posebno, zaista umeju da budu turbo depresivne tvari ispunjene siromaštvom, korupcijom i mržnjom prema svemu modernom i drugačijem, uz isuviše mnogo prateće gadnog, ružnog i zlog.

S druge i novogodišnje strane, planeta i ljudska društva jesu dramatično uznapredovala u domenu ishrane, higijene, dužine životnog veka, pismenosti, obrazovanja, komunikacije, položaja žena i dece, pa i siromaštva i rata. Ponekad deluje kao da smo najzad kolektivno ukapirali tu neku civilizaciju. Jednostavno je, svet zaista postaje sve bolje i bolje mesto za život. A Srbija?

Aleksej Kišjuhas
Izvor: Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime