Sveti duh crkve i duh ovoga sveta

0
1517

Ljubljeni, ne vjerujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga; jer su mnogi lažni proroci izišli u svijet.“ (1. Jn. 4, 1.)

duhU Crkvi je sve više onih koji žele da budu prijatelji svetu, da sarađuju i uđu u nekakav „partnerski“ odnos sa njim. Da li je to moguće za Crkvu i ljude koji su u njoj? Da li ti dobroželatelji mogu da pomire Svetog Duha sa duhom ovoga sveta? Mislim da bi možda i mogli kada bi oni bili autori Hrišćanstva, to jest, kada bi imali autorsko pravo da menjaju Crkvu i modifikuju Hrišćanstvo prema svom ukusu i mišljenju. Međutim, autor Hrišćanstva je Hristos, a Crkva je u vlasti Hristovoj i u vlasti Duha Svetog, nikada u vlasti ovoga sveta i njegovih moćnika.

Bog je Gospodar i Tvorac sveta u kome živimo. On je stvarnost, jer je On stvorio sve, i svakoga od nas posebno. On nam je dao život, smisao i cilj, i svaku istinu kojom nalazimo put ka Njemu i upoznajemo Njega.

Ali duh ovoga sveta je uzurpatorski, osvajački, porobljivački. On želi da preuredi svet po svom interesu, da bude gospodar umesto Gospoda i zato laže i vara čoveka govoreći mu: „Ja sam ovde, a Bog je tamo negde daleko. Ko zna gde. Pitanje je da li ga uopšte ima? Ako ga i ima, ko zna ko je On i kakav je? Da li uopšte zna za tebe, da li te poznaje? A ti, čoveče, sada živiš ovde. U ovome svetu si kod mene, u mojoj vlasti, jer ja predstavljam ovaj svet, ja jesam ovaj svet i ti si u mojoj kući. Zato, ako želiš da poživiš i preživiš moraš da me slušaš, da mi se pokoravaš i da me pratiš. Inače, nećeš dobro proći!“

Duh i ideja globalističkog sistema se čoveku lažno predstavljaju kao sav svet, oni ne kriju, otvoreno istupaju kao nešto daleko od Boga, različito od Hrišćanstva i suprotno od Hrista. To je duh smrti i ropstva, koji se protivi Duhu Božijem, Duhu života i slobode. Od Adama i Eve taj duh koji kvari, ponižava i porobljava, prisutan je u svetu, isto kao što je prisutan i Duh Sveti koji nadahnjuje, isceljuje, raduje i daje život, smisao i vrednost svemu što je Gospod stvorio.

Gospod stvara iz ljubavi. A ljubav je nemoguća bez slobode, čija suštinska odlika jeste – mogućnost izbora. Bez mogućnosti da bira i odlučuje čovek ne bi bio slobodan. Da čovek ne bi bio kao beslovesna životinja vođena svojom prirodom i instinktom, ili kao kompjuter kome program određuje kada će šta i kako raditi, Gospod je darovao čoveku slobodu, koja je jedna od najvećih vrednosti. Sloboda se životom branila i za nju je poginulo nebrojeno mnoštvo junaka i heroja slavljenih i opevanih u svim narodima na zemlji. Ona je istovremeno neodvojiva od istine, pravde, ljubavi, i od samog Duha Svetog, jer „gde je Duh Gospodnji, onde je sloboda“. (2. Kor. 3, 17.)

Od svoga nastanka i početka Crkva Hristova je Duhom Svetim preobražavala ovaj svet. Ali se i duh ovoga sveta, imperijalistički, cezaro-papistički duh globalističkog korporativnog sistema, oligarhijski duh robovlasničke plutokratije, suprotstavljao Svetom Duhu, Duhu slobode i ljubavi, ratujući protiv njega na svoj način: podmićujući, kvareći, kradući i potkopavajući na svakom koraku, gde god je to bilo moguće. Taj zli duh je od vajkada rušio, ponižavao, ismevao i ukidao prave i istinite hrišćanske vrednosti i vrline, pomoću svojih plaćenih i uplašenih poslušnika, i svojih raznih sistema i poluga: vojnih, političkih, naučnih, obrazovnih, ekonomskih, medijskih, svetskih…

Da Vas podsetimo:  Nova istraživanja donela nova saznanja o srednjovekovnom životu na Rudniku

Danas se taj duh javlja kao globalizam, koji ima svoju ideju i svoja sredstva (mrežu i armiju izvršitelja). Taj duh je – duh obmane, otimački, porobljivački, oglobljivački u svakom smislu: političkom, ekonomskom, vojnom, kulturnom, duhovnom, socijalnom… a njegovo sredstvo je „umreženi svetski sistem“ koji u sebe upliće sve što može da pokori i onesposobi. On plete komplikovane mreže obmana i laži, vara, diktira savremenu modu i razne trendove, neprestano drži čoveka u strahu, nudeći mu savete i svoje recepte kako da preživi, vodeći ga iz jedne komplikovane nevolje u još dublju krizu i veću bedu.

Prvi na udaru, oni koji se najviše hvataju u ove mreže, jesu političari i uopšte, vodeći ljudi, koji, ako hoće da napreduju, ako žele podršku međunarodnih faktora i armije plaćenih instituta, fakulteta, političara, menadžera, profesora i naučnika, moraju da ubeđuju ljude kako je za lokalne probleme potrebno iznalaziti i primenjivati globalna rešenja, kako je naša, kao i budućnost celog sveta, u globalnom – nekada je bilo „udruživanju“, a sada je – „pridruživanju“ (čitaj: potčinjavanju), učvršćivanju piramide globalne vlasti, u poslušnosti i pokornosti globalnoj eliti. Među takvima ima poslovnih ljudi, profesora, diplomata, naučnika… pa se u tom društvu nađe čak i poneko od crkvenih zvaničnika.

“Crkva… se prema svakoj vlasti odnosi lojalno sve dotle dok vlast ne počne da poziva na bilo kakve radnje koje su suprotne hrišćanskom moralu. To je pozicija Crkve“ – objasnio je Predsednik sinodalnog Odeljenja za spoljne crkvene odnose Moskovske patrijaršije Mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev) govoreći u programu „Crkva i svet“ (Cerkovь i mir) 1. jula na TV kanalu „Rusija-24“ (VGTRK).

Za razliku od državne, danas postoji i međunarodna vlast. Vlast umreženog sistema koji guta, inkorporira i u svoju mrežu upliće sve što može, od običnog kućnog kompjutera i telefona, do Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Uopšte, širom sveta vlast danas postaje sve više globalna. Države postepeno i sve više gube svoj suverenitet, predajući međunarodnim telima i organizacijama deo po deo svojih odgovornosti i nadležnosti, ili jednostavno plašljivo, poslušnički i nemoćno idu za svetskim tokovima. A svi ti globalni, planetarni tokovi teku u korist, i ulivaju se u međunarodne, globalne institucije, koje samim tim postaju veće, moćnije i jače, proždirući sve i svakoga na putu ka osvajanju, preuzimanju kontrole nad celim svetom, nad svim njegovim tzv. „regionima“.

A Bog je „tako zavoleo svet“, i ne želeći da oduzme ili poništi čoveku najvredniji dar koji mu je darovao, On je i „Sina svoga Jedinorodnog dao da svaki koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni“. (Jn. 3, 16.)

Crkva nije ništa drugo nego Hristos koji je žrtvovao sebe za život sveta, ali time nije poništio razliku između duha ovog palog sveta i Duha Božijeg, nego je tu razliku učinio mnogo jasnijom i očiglednijom, da bi čovek mogao da shvati i razume šta je šta, kako bi po svojoj slobodi napravio pravilan izbor. Izbor slobode i života u Bogu, na suprot izboru ropstva i smrti u ovome svetu.

Hristos jasno svedoči da Ga svet odbacuje, upozoravajući time i Crkvu da će i ona biti progonjena, odbacivana, ismevana: „Setite se reči koju vam rekoh: nije sluga veći od gospodara svojega. Ako mene izgnaše, i vas će izgnati; ako moju reč održaše, i vašu će održati. Ali sve će vam ovo činiti zbog imena mojega, jer ne poznaju onoga koji me posla.” (Mt. 15, 20 – 21.) Oče pravedni! svijet tebe ne pozna.” (Jn. 17, 25.) „Ja javih ime tvoje ljudima koje si mi dao od svijeta. Tvoji behu pa si ih meni dao, i Tvoju reč održaše.” (Jn. 17, 6.)

Da Vas podsetimo:  Lični pratilac-zanimanje ili prakljača za pranje novca

Za svoje učenike, i za sve Hrišćane, Hristos kaže: „Ja se za njih molim: ne molim se za svijet, nego za one koje si mi dao, jer su tvoji.” (Jn. 17, 9.) „Ja im dadoh riječ tvoju; i svijet omrznu na njih, jer nijesu od svijeta, kao što ni ja nijesam od svijeta.” (Jn. 17, 14.) „Ne molim te da ih uzmeš sa svijeta, nego da ih sačuvaš od zla. Od svijeta nijesu, kao ni ja što nijesam od svijeta.” (Jn. 17, 15-16.)

Carstvo ovoga sveta ima svoj duh i svoju ideju, i ono se svesno i namerno sve više udaljuje od Boga. Zato je Hristos i došao da bi nas odlutale vratio u carstvo „Duha istine, kojega svijet ne može primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete.” (Jn. 14, 17.)

Nepremostivu razliku između Hrišćanstva i ovoga sveta i njegovih raznih „…izama“ Hristos je istakao na više načina i mnogo puta: „ Carstvo Moje nije od ovoga svijeta; kad bi bilo od ovoga svijeta carstvo Moje, sluge Moje bi se borile da ne budem predan Judejima; ali carstvo Moje nije odavde.“ (Jn. 18, 36.) „Ako svijet na vas uzmrzi, znajte da je mene omrznuo prije vas.” (Jn. 16, 18.) „Kad biste bili od svijeta, onda bi svijet svoje ljubio: a kako nijeste od svijeta, nego vas ja od svijeta izbrah, za to mrzi na vas svijet.” (Jn. 16, 19.)

Tu razliku su isticali i apostoli: „Ne ljubite svijeta ni što je u svijetu. Ako neko ljubi svijet, ljubavi Očeve nema u njemu; jer sve što je u svijetu: pohota je tjelesna i pohota očiju, i nadmjenost življenja, nije od Oca nego od svijeta.” (1. Jn. 2, 15-16) „Preljubnici i preljubnice, ne znate li da je prijateljstvo prema svijetu neprijateljstvo prema Bogu? Jer, koji hoće svijetu prijatelj da bude, neprijatelj Božiji postaje.” (Jakov. 4, 4.)

O vlastima (knezu) ovoga sveta Hristos kaže da nemaju ništa zajedničko sa njim: „Već neću mnogo s vama govoriti; jer ide knez ovoga svijeta, i u meni nema ništa.” (Jn. 14, 30.)

Hrišćani se ne boje, ne osećaju se usamljenim i napuštenim u ovom svetu, jer Hristos ispunjava sva svoja obećanja: „Evo, ja sam sa vama do svršetka vijeka. Amin!” (Mt. 28, 20.) I „Ovo vam kazah, da u meni mir imate. U svijetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svijet.” (Jn. 16, 33.) “

Čovek ne mora da bude ni teolog niti naučnik, pa da iz mnogih Hristovih reči jasno vidi da po želji ovoga sveta, između Hrista i sveta kakvog ga poznajemo, postoji nepomirljivo neprijateljstvo. A, Bog je isti Onaj koji je palom duhu ovoga sveta rekao: „I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvoga i semena njezinog: ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga za petu ujedati!” (1. Mojs. 3, 15.) Kako je bilo od početka, tako će biti do kraja sveta: „I razgnjevi se zmija na ženu, i otide da se pobije sa ostalim semenom njenim, koje drži zapovesti Božije i ima svedočanstvo Isusa Hrista!” (Otkr. 12, 17.)

Da Vas podsetimo:  Miraz u Srbiji potreba ili običaj!?

Kao što roditelji mogu da se istovremeno i ljute na svoju nevaljalu decu, a da ih i dalje vole, tako i neprijateljstvo sveta prema Bogu ne isključuje Božiju ljubav prema svim ljudima, i prema svetu koga je On stvorio i za koga se žrtvuje. Tako se i čovek može i mora žrtvovati ne samo za svoje prijatelje, već čak i za neprijatelje, kao i Hristos za svet, pogotovo ako ta njegova žrtva ima moć da iz redova neprijatelja izbavlja, izvlači i stvara nove prijatelje. Uostalom, to isto radi i pali duh ovoga sveta: koliko je dobrih ljudi po njegovom lukavom nagovoru i zastrašivanju palo ili otpalo od Boga, prešavši u kamp malovernih, nevernih ili bogoprotivnih…

Ali, preobražavati neprijatelje u prijatelje, nikako ne znači i pomiriti dve zavađene strane. Dve strane, Crkva = Hristos i ovaj svet još uvek ostaju suprotstavljene, i što vreme više odmiče to neprijateljstvo je sve očiglednije, a strane se sve više udaljavaju jedna od druge, tako da je sve teže premošćavati jaz i preobražavati, stvarati nove prijatelje iz redova neprijatelja. Uostalom, što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće. Zato je Hristos Spasitelj sveta, a ne neki drugi čovek ili ljudi. A oni koji „trče pred rudu“ i žele da spasu svet, ujedine „crkve“ i „osavremene hrišćanstvo“, kao što to čine razni ekumenisti, modernisti i reformisti, ustvari imaju više vere u sebe same, nego u Boga. Njima ustvari Hristos = Istina smeta da budu „veliki“. Oni razmišljaju poput Velikog inkvizitora iz romana FM Dostojevskog, Braća Karamazovi.

Što se ljudi tiče, danas je partnerstvo sa knezovima i prijateljstvo sa duhom ovoga sveta, jalov i uzaludan posao. Ustvari, u suštini to je odbacivanje i odricanje Autora Hrišćanstva i Crkve, Koji je upravo zbog toga i osnovao Crkvu, i dao nam Jevanđelje, veru, Pravoslavlje – ono što danas zovemo Hrišćanstvo, jer ga je ovaj svet odbacio. I, ako samo malo bolje pogledamo oko sebe, sve ga više i odlučnije odbacuje. U takvoj situaciji tražiti partnerstvo sa svetom jeste zaista pogubno.

Svet ne priznaje Hrista, ne ide za njim, već za svojim vođama koji su mu nametnuli političku, ekonomsku, društvenu uzdu, kojom je vođen kao neko ko nema slobode da sam odlučuje o svom životu i pravcu. Crkva to sebi ne sme da dozvoli. Ne sme dozvoliti da se pretvori u nekakvu administrativnu ustanovu, organizaciju, instituciju po ugledu na svetske institucije. U suprotnom ona će nestati, ili postojati kao nekakva njena imitacija, odbačena ljuštura, maska, privid, laž.

„Svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, nije od Boga; i to je duh Antihrista, za kojega ste čuli da dolazi, i sada je već u svijetu. A vi ste od Boga, dječice, i pobijedili ste ih, jer je veći Onaj koji je u vama negoli koji je u svijetu. Oni su od svijeta, zato govore od svijeta, i svijet ih sluša. Mi smo od Boga; koji poznaje Boga sluša nas, koji nije od Boga ne sluša nas.“ (1. Jn 4, 3-6.) – tako govore apostoli. I svaki onaj ko ne sluša apostole i Svete Oce, nije od Boga i nije u Crkvi.

Prot. stav. Srboljub Miletić

www.fsksrb.ru

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime