Svetska banka u naletu ili Naledu, Srbija (u) na ledu

1
1902
Zorana Mihajlović i Ana Brnabić / youtube / gosteljski

Ovih dana bili smo svedoci jedne „male čarke“ između predsednika Vlade Srbije Ane Brnabić i ministra građevine Zorane Mihajlović. Reč je o famoznoj „duing biznis“ listi, na kojoj se Srbija nije pomerila za onoliko mesta koliko su to pojedini ministri u Vladi očekivali. Eto, ipak se Srbija za izvestan broj mesta pomerila „nagore“, što danas premijer i predsednik srpske države koriste kao važnu argumentaciju, da Srbija na ekonomskom planu ide „dobrim putem“. A šta je tu, u stvari, prava istina? Sama „duing“ lista ima malo ili naimalo uticaja na ekonomski razvoj jedne države. Tu je reč o nekim birokratskim formalnostima, koje su prisutne u manjoj ili većoj meri u svakoj državi. Razlike u ekspeditivnosti neminovno postoje, ali one nisu od tolikog značaja da bi se „duing“ lista uopšte koristila kao pokazatelj nekakvog privrednog napretka.

Pa dobro, upitaće se neko, zašto su se onda srpske vlasti uhvatile „duing“ liste kao pijan plota? I zašto se otimaju oko toga ko je više doprineo da Srbija „skoči“ na takvoj listi? Konačno, kakav boljitak očekuje Srbiju, čak i u slučaju da izbije na čelo takve liste? Da odgovorimo najpre na ovo treće pitanje: Srbiju ne očekuje nikakav boljitak ili korist od „skoka“ na „duing biznis“ listi! Pa dobro, ako nema nikakvog ozbiljnog razloga da se ovaj pokazatelj uzima u smislu merila oporavka srpske ekonomije, zašto se oko toga toliko lome koplja? Čini se to iz jednostavnog razloga, pošto je stvaranje lažne slike uspeha gotovo jedino ono čime se Vlada Srbije ozbiljno bavi. Zbog toga Vlada ne može da dopusti (ne bi baš da toliko nisko padne) da „kajmak“ nekakvog konfabuliranog uspeha pobere NALED – i to još kao nevladina organizacija.

Da Vas podsetimo:  "Profesura, doktorat, predavanja po svetu...Tako se nekad išlo u SAD" A danas - Marko Đurić!

Vidimo da je stvar ovde otišla toliko u pogrešnu stranu, da se Vlada Srbije našla u podređenom položaju u odnosu na jednu nevladinu organizaciju. I uopšte nije bitno što takva podređenost isplivava na površinu u vezi jedne sasvim sporedne i u suštini beznačajne stvari, kakva je „duing biznis“ lista. Iza  svega toga, neizbežna logika ovakvog ponašanja nameće nam jedno suštinsko, a veoma „čudno“ i (ne)očekivano pitanje. Ono glasi: Ko vlada Srbijom? Da li izvršna vlast u ovoj zemlji ima ikakve izvršne prerogative ili je ona samo „fikus“ u državi, isto onako kako mnogi umeju da kažu za predsednika Vlade Srbije, da služi samo za ukras. U ovom slučaju, reklo bi se, cela Vlada stoji kao jedan dezorijentisani i bezubi lav u kavezu.

NALED je, u stvari, ispostava Svetske banke u Srbiji. Pošto iza Svetske banke uglavnom stoji finansijski establišment SAD-a, tada je jasno da je NALED nevladina organizacija koja je strana agentura, to jeste, NALED zastupa interese Sjedinjenih država. I tu, što je neobično, nema nikakve nepoznanice. NALED ni ne pokušava da svoje aktivnosti umota u neku „srpsku oblandu“, već nastupa onako kako u stvarnosti jeste – kao ekspozitura američkih interesa. Ako sada u takvom kontekst analiziramo izjavu Ane Brnabić (koja je takođe „čedo“ NALEDA), videćemo da ona sve zasluge stavlja na račun te strane agenture. One agenture koju finansira USAID ili, posredno, američka vlada.

Zapravo, u svetu je teško zamislivo da se Vlada hvališe uspesima nevladinog sektora. I još  to da radi prvi ministar (predsednik Vlade Srbije) Ana Brnabić?! Možda će neko kazati, ono što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu (lat. quod licet Iovi, non licet bovi), odnosno, moćni mogu da se ponašaju kako im je volja, dok slabima nije data mogućnost velikog izbora. To jeste u jednom delu tačno, ali sigurno ne u tolikoj meri, da domaća vlast bude sasvim supstituisana onom vlasti koju slabima nameću jači i daleko snažniji. Takva vrsta siledžijstva svakako postoji u međunarodnim odnosima – i to nije neka posebna novost. Ono što ovde čini novost, jeste to, da je srpska izvršna i zakonodavna vlast dopustila (kao nijedna druga, pa makar i u banana državama) da ni u čemu više nije nadležna – ni u ekonomiji, finansijama, niti u razvojnoj politici, pa ni u domenima zdravstva, školstva i kulture. Sve je „dobrovoljno“ predato u ruke tuđina, koji sada direktno upravljaju svim ključnim procesima u Srbiji.

Da Vas podsetimo:  Lažna demokratija

Samo postavljanje Ane Brnabić za predsednika Vlade Srbije (vlade, koja, kako vidimo, ne predstavlja nikakvu izvršnu vlast), bila je jedna neviđena farsa, izrugivanje moćnika, koji na srpskom tlu isprobavaju najnoviju formu  (vrstu) kolonijalnog porobljavanja, koje se izvodi na „dobrovoljnoj“ osnovi (dobrovoljnom pristanku) porobljenog. U ovom slučaju, porobljivač uvek može da kaže: sami ste na sve ovo pristali! Niko vas nije na to terao! I spolja to zaista izgleda tako, kao da Srbija svojom voljom sebe okiva i gura u mračnu tamnicu. I u formalno-pravnom smislu, to i jeste tako, pošto porobljivač ništa nije sakrio od porobljenog. A za dobrovoljni pristanak na ropstvo ne postoji kazna, jer svaka „odrasla“ osoba ima pravo na izbor koji će napraviti svojom voljom.

Ono što možda najviše iznenađuje, jeste ćutanje srpske intelektualne elite, sabrane u nekim davno oformljenim institucijama nauke i kulture, kojima uopšte ne pada na pamet, da su dužni da se suprotstave ovakvom bezdušnom eksploatisanju građana Srbije. I ne samo eksploatisanju, nego se ovde radi o sistematskom urušavanju države, ne samo u pravno-političkom smislu, nego je uveliko na delu njeno rastakanje u teritorijalnom pogledu, dok o suverenitetu Srbije nad svojom (nedefinisanom) teritorijom danas teško može ikako biti govora.

D. Gosteljski

koreni.rs

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime