Svi predsednikovi „mi“

(Bez)brižna budućnost

1
910

nikolić-620x330Da li građani Srbije osećaju stid zbog snishodljivog ponašanja predsednika Srbije, koji je juče, u razgovoru sa direktorom UNICEF-a za Srbiju, izvesnim Mišelom Sen Lotom, zavapio:

„Demografska slika Srbije je iz godine u godinu sve lošija i mi svake godine izgubimo jedan manji grad, što zbog siromaštva, što zbog činjenice da mlade žene imaju sve manje vremena za razmišljanje o roditeljstvu…“ Tome je srpski predsednik dodao i to da svake godine ogroman broj mladih i obrazovanih ljudi odlazi iz Srbije u potrazi za poslom i boljim životom. Eto, čovek se žali strancima (tuđinima) da nam pomognu da se rešimo bede, siromaštva, a istovremeno sam ništa ne čini da Srbija više ne bude siromašna zemlja. Naprotiv, Tomislav Nikolić i njegov „politički sin“ Aleksandar Vučić, čine sve (svesno ili nesvesno) da državu na čijem se čelu nalaze do kraja devastiraju i ponize. Samo u poslednje dve i po godine, otkada se SNS nalazi na vlasti, zemlja se zadužila za novih sedam milijardi evra(!), a da se tačno ne zna gde je taj silni novac otišao i na šta je utrošen. Gotovo nijedan evro, koji je dobijen iz kredita u tom periodu, nije iskorišćen za investiranje u domaću proizvodnju. Pa kako onda predsednik Srbije očekuje da se demografska slika u Srbiji popravi?

Ljudi u Srbiji nemaju posao. Mladi bračni parovi i njihova deca nemaju nikakvu perspektivu u ovoj zemlji. Vlast neprestano laže građane kako će biti bolje za godinu, dve, tri – ko zna kad. Oni takvim lažima još uspevaju da drže u stanju hibernacije jedan značajan deo srpske populacije, koji je spreman da im poveruje na reč, da je smanjenje penzija i plata u opštem društvenom interesu. A zapravo, sve što srpska vlast danas radi, radi po nalogu MMF-a (to premijer Aleksandar Vučić uopšte ne krije); a cilj MMF-a nije oporavak Srbije, već njeno potpuno ekonomsko i finansijsko porobljavanje. Ili, što je u Srbiji gore – to bolje za MMF.

Da Vas podsetimo:  660.000 evra za "magarca"

Sada imamo takvu situaciju da se prave novi aranžmani sa MMF-om da bi se obezbedio novac za stimulisanje stranih investitora. Koliko je takav pristup protiv interesa građana Srbije nije potrebno posebno govoriti. To je slično nekoj vrsti ludila u kome domaćin kuće posuđuje pare da bi platio komšijama da mu uposle sinove – a na svome vlastitom imanju. I kada bi to neki domaćin u selu uradio, svaki meštanin sela bi primetio da nešto sa takvim čovekom nije u redu. A kada to isto radi predsednik srpske vlade, dobija se utisak, da niko oko toga ne pravi posebno pitanje. Naprotiv, reklo bi se da većini naroda sve to deluje normalno. Zašto je to tako, teško je objasniti, jer ne samo da tako nešto nije normalno, nego je to samoubilački potez za srpsku ekonomiju, finansije i budućnost uopšte.

Predsednik Nikolić se na pomenutom jučerašnjem sastanku sa Mišelom Sen Lotom ponašao kao teški siromah, kao beskućnik ili čak prosjak koji plačnim glasom traži pomoć od prolaznika.

„Mi se maksimalno trudimo da stvorimo bolje uslove života i ostanak mladih u Srbiji, ali za to nam je potrebna i iskrena pomoć i posvećenost EU i naših prijatelja širom sveta“, nastavlja predsednik Srbije sa jadikovkom. Čuj, maksimalno se trude? Oni? Koji oni? Ili koji „mi“? Ko su to oni „mi“ koji se „maksimalno trude“ da poboljšaju uslove života za mlade u Srbiji? I u čemu se takav njihov trud (ma ko oni ili „mi“ bili) ogleda? Dakle, ne zna se ni ko su oni (odnosno „mi“) ni šta su uradili, niti se zna šta to oni (predsednikovi „mi“) nameravaju da u budućnosti urade. Jedino što predsednik države i srpska vlada znaju da urade jeste da sednu ispred kapije EU i tamo ispruže ruku za pomoć.

Da Vas podsetimo:  Štrajk poštara

dragica-nikolic-i-tomislav-nikolicOno što se Tomislav Nikolić trudi jasno je i svima u Srbiji vidljivo. Obezbedio je svojim sinovima i unucima da ne moraju da beže iz Srbije da bi se spasili bede. Po Srbiji, uzduž i popreko obezbedio im je stanove izgradio imanja, vikendice na mestima gde je gradnja zabranjena, a gradi i svoju zadužbinu (crkvu) u svojoj vlastitoj avliji, kao da je kralj ili srpski car, a ne predsednik jedne, nazovi, demokratske države. Njegova Dragica, gospođa predsednica, pokreće svoju humanitarnu organizaciju, koja ono što od naroda otme „pola pije, pola Šarcu daje“. Dok narod u Srbiji živi sve gore i sve jadnije, Dragica, kao da je prva dama Amerike, deli pomoć siromašnima po Africi.

I pored sve bahatosti i bezobzirnosti Nikolić bez imalo srama objašnjava Sen Lotu da smo „možda zakasnili u ispunjenju svih uslova, ali smo posvećeni ispunjavanju svojih obaveza i idemo napred“. Predsednik je posvećen jedino ispunjenju svojih želja i želja njegove porodice: sinu Radomiru je ispunio želju, postavio ga je za gradonačelnika Kragujevca, sin Radomir ispunjava želju ocu i poklanja mu audi A6 (sa zatamnjenim staklima).

Najlepše u celom ovom predsednikovom „kukumakanju“ jeste ona standardna floskula o „posvećenosti i ispunjavanju svojih obaveza“, čisto da ne ispadne da predsednik dobija nezasluženu platu iz budžeta; to jeste, da ne ispadne da ništa od onoga što mu je posao ne uspeva da ljudski odradi.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

1 KOMENTAR

  1. Najnoviji „biser“ Ace Drmosera :“Postigli smo sporazum sa MMF, naš plan podržaće ceo Svet“!
    Jebo teee, pa on slavi novo zaduzivanje Srbije od milijardu?? Ma da, ceo svet te slavi…jaaaaaaooooooo !

    Imali smo metalostrugara…on nas je podelio na drzave.Iimali smo bankara…on nas je prezaduzio. Imali smo do skoro i psihijatra…zaludeo nas. Pitam se sta ce biti sa nama posle grobara !!!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime