Svi slave uglavnom na isti način. A rade jako različito…

0
329
Radovan Marjanović / Foto: printscreen (kolubarske.rs)

Da vinogradu treba motika a ne molitva, rekao je neko ko se dobro razumeo u vinograd i motiku! I to sam naučio, pokušavajući ovako i onako, uspešno i neuspešno, obavezno uz znoj. Molitvi su ga učili i naučili drugi, ali je takođe sam naučio koliko je koristi od nje u vinogradu…

Drugde sigurno ne treba motika, ali to ne znači da je dovoljna molitva! Primera radi, da li se onaj ko „osveštava“ radne prostorije, obavezno „rukovodilac“, dobro razume u rukovođenje? Sudeći po mnogo čemu, ne bi se reklo… Ali je lakše „uvesti“ prastaru i opštepoznatu molitvu, nego ultranovu tehnologiju. Uključujući onu koja se tiče odnosa tržištem, vlašću i javnošću, sa radnicima i saradnicima, njihovog plaćanja i motivisanja na druge načine… Slava preduzeća, institucije odnosno službe, iste je vrste.

Slavljenje Svetog Save u školama, nešto je drugo. Ili bi to moglo biti, ako bi akcenat bio stavljen na ono na čemu i treba da je, umesto na „sečenju kolača“. Time se Savindan izjednačava sa porodičnim slavama i odgovarajućim svecima, gubeći istorijsku dimenziju i funkcije. Podsećanje da to ne ide u sekularnoj državi i da je ova država po svom Ustavu sekularna, odavno nema svrhe. Kao ni ono važnije i principijelnije: ako se Ustav jednom, iz bilo kojeg razloga ili bilo koga prekrši, nekadašnji humoristi i satiričari Iljf i Petrov bi rekli: „Led je krenuo, gospodo porotnici!“.

Osveštavanje i slava, samo za sebe ili bez pompe koja ga obavezno prati, može biti samo jedan od mnogih rituala. Radnji koje se izvode u određenim trenucima i na određenim mestima, i za čiji se smisao niko ne pita. Jednostavno, „Takav je običaj!“, „Tako se radi!“. Ali posle rituala stvari idu svojim tokom, onim koji diktiraju pravila odgovarajuće delatnosti. Šta ili kako se radi u danima kada nije „slava“, mnogo je važnije. Uostalom, na „dan slave“ uglavnom se i ne radi…

Da Vas podsetimo:  Kada "živiš" nije samo fraza

Da li toga ima kod osveštavanja o kome govorimo? Malo verovatno, jer još je manje verovatno da se takav „rukovodilac“ uopšte razume u delatnost kojom „rukovodi“. Ništa novo, pod kapom nebeskom! Samo se menjaju „žvake“: njemu je u socijalizmu „sistemski rad“ (razgradnja starog i izgradnja novog društvenog sistema), bio važniji od ekonomskog rada.

Sada je zamenjen navodnom „pobožnošću“ i „brigom za naciju“, „dobrobit građana“, u suštini maskom za ovo što zovemo političkom delatnošću. Borbom za unosna radna i neradna mesta, proverenih i duže vreme „naših“. I manje unosna, za one koji su odskora „naši“. Ali osveštavanje radnih prostorija, slava firme (službe) i slično, delom je i imunizovanje na zamerke onom ko u njima radi! Zaboga, za razliku od socijalizma, u njima je „prisutan Bog“, a on vidi kako dotični radi. Svakako mu i pomaže, više nego onima koji su radili u neosveštanima. Tako da ako nema boljeg rada, znači da ga ne treba i ne može biti!

Radovan Marjanović
Izvor: kolubarske.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime