Tadićev avgustovski selfi

0
596

2014-08-26_034405Vučić i vladajuća SNS trebalo bi po hitnom postupku da razmotre pitanje formiranja jednog odeljenja pri ministarstvu spoljnih poslova isključivo zaduženog za međudržavno, međunarodno izvinjavanje Srbije i da definišu ko i kako, ako ne već i zbog čega, ima pravo da se izvinjava. Bilo u lično, bilo u državno ime. Molim lepo! Vreme je da se u ovoj oblasti regulišu propisi, ne može izvinjenje da bude moda ko pravljenje porodičnog selfija sa letovanja.

Kažu naši stari, kad jedna budala baci kamen u bunar, trista pametnih ga ne može izvaditi. Tako mu dođe sa ovim najnovijim, farsičnim i karikaturalnim Tadićevim izvinjenjem – ovaj put makedonskom narodu zbog svojevremenog prisustva srpske žandarmerije na teritoriji ove države. Izvinjenje je smešno makar koliko i ono Pajtićevo izvinjenje građanima zbog loše vlasti, a da pritom ni malim prstom ne mrda da lošu vlast smenjuje. Ali to što je Tadićevo izvinjenje smešno ne znači da je i bezopasno.

Naime, građanin Tadić nije naravno običan građanin, bez obzira na to što su se kritičari ovog njegovog gesta odmah upeli da podsete da je gospodin Prošlost tek niko i ništa, odnosno lider minorne vanparlamentarne stranke. Istina je, Tadić se slabo pita za bilo šta u Srbiji, ali čak i da ne prizivamo onu američku definiciju po kojoj je „jednom predsednik, uvek predsednik“, Tadić je bivši čelni čovek Republike i neće biti da u njegovom izvinjenju nema političke i državne težine pa u tom ključu gledano i koristi ili štete po Srbiju.

Ako naš bivši predsednik kaže da oseća krivicu jer se nije ranije izvinio zbog prisustva srpske žandarmerije u toj državi, on zapravo piše novu optužnicu protiv Srbije, ali ovaj put i protiv Makedonije pa i Crne Gore. Jer, deo srpske žandarmerije bio je zapravo rentiran u okviru državnog aranžmana između Srbije i Makedonije i to po pozivu zvaničnog Skoplja i uz odobrenje i superviziju Velikog brata, kako bi se pomoglo u obračunu sa naoružanim Albancima u području Gostivara i Tetova tokom letnjih meseci prve godine novog milenijuma. Prema nekim svedočenjima srpski borci su u Makedoniji dejstvovali uz rame tamošnjih kolega i to u uniformama makedonskih specijalaca.

Da Vas podsetimo:  Predsednik i simptomi zakasnelog puberteta

Znači, žandarmi su u Makedoniju poslati međudržavnim dogovorom, pa je u tom smislu1 Tadićevo izvinjenje ne samo smešno i nepotrebno, nego i glupo, pakosno i iznad svega neodgovorno. Neće biti moguće da Tadić, tadašnji ministar telekomunikacija u zajedničkoj srpsko-crnogorskoj državi nije znao za ovakav međudržavni aranžman. Ako nije znao tada, morao je biti upoznat kasnije kao ministar odbrane ili još kasnije kao predsednik Srbije. Pa čak hipotetički i da nije znao tada ono što zna sada, valjda bi morao da bude u obavezi ćutanja zbog državnih razloga. Na kraju, kom se to makedonskom narodu izvinio? Albanskim teroristima koji su krenuli da pale Makedoniju po kosovskom receptu iz devedesetih?

Šta bi mogao biti razlog ovakvog istupa Borisa Tadića teško je pretpostaviti. Pravdanja narcisiodnim i samoreklamerskim motivima tako uobičajenim kad je on u pitanju, ne deluju ubedljivo. Njegova potreba da sebe i dalje posmatra u ogledalu nekakvog regionalnog mirotvorca, pomiritelja koji za svakog ima lepu reč, kako za vukovarskog branitelja i srebreničku majku, tako i za albanskog teroristu – izaziva gađenje. Prosto, izvinjenja za Srebrenicu i Gostivar ne idu zajedno. Sad ne verujem u iskrenost ni jednog ni drugog. Zapravo, verujem samo kao i mnogo pametniji od mene u bezgraničnu ljudsku glupost i pokvarenost. Ali, ono jest, sami smo ga birali.

Stojan Drčelić

Dva u jedan

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime