Tajna srpskog (slovenskog) jezika (1)

3
1069

Tek kada jezik otpočne da se raščlanjuje kako valja, tek tada će se otkriti stvari nečuvene!

M. S. Milojević

Da li je istorijska slika sveta, kakva se i danas prezentuje u srpskim školama, istinita ili lažna? To je jedno od klјučnih pitanja, na koje pokušavaju decenijama da daju odgovor mnogi naši, ali i strani istoričari, lingvisti, arheolozi. I pored mnogih čvrstih dokaza, koji demantuju svaku mogućnost da su se Srbi (Sloveni) doselili na Balkan tek krajem šestog i početkom sedmog veka, stara teorija, zasnovana na delu Konstantina Porfirogenita, De administrando imperio, i nadalјe, čvrsto, odoleva i opstaje.

Još u ono vreme, pre, otprilike, dve decenije, kada sam počeo ozbilјnije da čitam dela naših autora, najpre savremenih (Olga Luković – Pjanović, Jovan Deretić), a potom i onih iz stare ili malo starije “epohe”, došao sam do spoznaje, da je prilično težak put, kojim bi se tvrdnje naših “autohtonih” istoričara mogle egzaktno proveriti. Budući da sam po prirodi veoma sumnjičav, ali i radoznao, ja nisam mogao odmah da prihvatim istorijske dokumente, koji su ukazivali na to da su Srbi, uistinu, onaj narod od koga je krenula evropska, a time, velikim delom, i svetska civilizacija. Ipak, pošto su mi knjige navedenih autora delovale daleko uverlјivije (posebno knjiga Pjanovićeve, „Srbi narod najstariji“1) od zvanično prihvaćene verzije istorijske slike sveta, odlučio sam da se pozabavim, kako mi se učinilo, jedinim “sredstvom” (uz čiju bih pomoć, eventualno, mogao da zadovolјim takvu znatiželјu), koje sam tada imao na “raspolaganju” i koje mi je u datom času bilo dostupno – a to je jezik kojim govorimo.

Verujući da je intuitivno saznanje osnova ili supstrat svakog “realnog” saznanja, pokušao sam da maksimalno oslobodim vlastiti um, ne bih li na takav način uspeo da prodrem u duboke slojeve govornog tkanja, kako onoga kojim su se služili naši preci, tako i drugim jezicima sveta, postojećim i onim davno “zgasnulim”. Rezultat takvog “meditiranja” je pokušaj da se postave temelјi za konačan prodor u jednu od najvećih tajni lјudskog roda – u tajnu nastanka i razvoja lјudskog govora. Jasno mi je da razmišljanja koja su ovde sabrana nisu ni izbliza dorečena, ali, sa izvesnim paralelama, kakve klasična i rigidna naučna studija sebi ne dopušta, verujem da bi sličan pogled na razvoj govora mogao uveliko da pomogne da se razreši ne samo tajna nastanka srpskog imena, već i veliki deo istorijskog razvoja srpskoslovenske civilizacije. Da li je ime Srba nastalo od slovenskih bogova Sura (zapravo Zora) i Bela (Belin, Belobog, gr. Apolon), i da li se u tim rečima (slogovima) krije velika jezička tajna? Dalje, da li se ovde može postaviti i pitanje, da li bi se razrešenjem osnovnih postulata na kojima su nastali slovenski (srpski) jezici, istovremeno razrešila i sva druga pitanja vezana za razvoj indoevropskih jezika.

Da Vas podsetimo:  Slotovi

Otuda, hajdemo da pokušamo da utvrdimo da li uistinu postoji jezička formula ili je to samo fikcija autora ovog teksta. Jezička “formula”, kojom bi se, možda, mogao precizno pratiti razvoj govora na evropskom kontinentu, hipotetički bi mogla da glasi: xur-bel gon! To bi, zapravo, značilo, da je čovek progovorio zahvalјujući Sur-Belu, Surbelima (Surbelanima), odnosno, Serbskoj Zori Beloj, odakle nam je došlo i lično ime Surbelan (Serblin, Srbin), naziv naroda, Surbela/ni (Serbli, Srblјani, Srbi), kao i prvi pojam države (Surbelia, Serblia, Srbija). Kada se svemu prethodno rečenom doda i to, da su imena bogova Sura (Surija, Zarja) i Bela (Bala) dobro poznata na celokupnom evroazijskom prostoru, i kada se zna da slovenski svet i danas naselјava ogroman deo takve teritorije, tada se dolazi do neobičnog zalјučka, da je srpsko ime izniklo iz “zore belog dana” (k/sur/bel/dana). Znamo i to da je zora simbol rađanja, kako sunca tako i nove “upijajuće zenice” i da je ona simbol slobode i zemalјskog dobra; zora je osnovni “elemenat” pokreta i “večnog vraćanja”; zora je ona tačka, bez koje se nikako ne bi moglo potvrditi “postojanje”.

Sudeći po tome, prva izgovorena misao “svanula je” (sevnula) iz “ozarenog” (ozorenog, osurenog; zur > zuriti) uma, a sama reč je, baš onako kako se to zabeležilo u Svetom pismu, obeležila’ “početak” (opet “zora”), da bi svojim afirmativnim “da” porodila vaselјenu i samog Boga učvrstila na njegovom, “zaleđenom”, beskrajno malom ili beskrajno velikom prestolu “svetog zvuka”. Stoga, sa filosofskog stanovišta, tu ne postoji nikakva dilema, jer je “zora”, uistinu, onaj fenomen neprekidnog “buđenja”, tečenja, kupanja i upijanja (srbati, crpeti, sorbere piti, ap/sorbo/vati, po-srbovati, posrbiti, po/crpeti) kako mikrokosmosa tako i sveta u celini (belog dana). Bez zore bi postojao samo Bog, jedinstveni i nepokretni univerzalni um, a to bi, kako primećujemo, bilo jednako nepostojanju, odnosno, onakvoj “mešavini” Bića i Nebića, koju danas zovemo – Ništavilo. Konačno, moglo bi se reći da je zora onaj “izvor” (surb, srb, sarb, sabr, sabor > zbor > zvor > svar; sabrati, brat, obrat, obrada, rad, rat; oboriti > oborbiti > borba) u kome pojedinačni (iskidani) delovi Boga imaju sposobnost “kretanja”, koji “s verom” “zbore” i u nadi dočekuju svaki novi dan (zora). Sabornost ili sabranost (sabor, z/bor, go/vor) negdašnjeg xurbelskog, od Boga izaslatog (ili odmetnutog) uma, u kome je, opet na jednom mestu, kresnula iskra (var, varnica, izvor, vor, go/vor), ali i “po/tekla” “umna voda” (reč), koja se “palila” i “is/takala” (toliko dolgo/ dugo da se nikada ne is/tolkuje i ne is/tolmači; dole goniti, dolgo => dugo) iz onog “izvorišta” ili “zore”, da je sasvim zaboravila, da svaka reč “na uvoru svoje ime gubi” i vraća se u onu “ravninu” (nirvanu, reku umira, naravnjenu) iz koje je nekada i krenula.

Da Vas podsetimo:  MIG, poklon koji ste platili

D. Gosteljski

_______________________

1 Ime Srba i Srbije ovde se ne vezuje samo za područje današnje Srbije i područja na kojima danas žive Srbi, već se odnosi na sav slovenski svet. Podsetimo se, da je Šafarik tvrdio da su svi Sloveni nekada noslili ime Srbi (Serbli, Serblini). Iako izgleda maltene nemoguće da se ime Sloveni „derivira“ iz naziva Srbljani (Surbelani), možda ćemo o tome drugačije razmišljati ako pogledamo razvoj imena za najveću kopnenu životinju – Slona. Postoje razne pretpostavke o nastanku imena ove životinje, od toga da ima nekakve veze s glagolom na-sloniti, pa do turskog arslana (lav). Slon je, zapravo, videćemo, dobio ime po svom karakteristično izduženom organu – surli. To jeste, slon je sur(b)lan/surlon, dobijen asimilacijom i gubitkom glasova (sinkopa). O genezi i razvoju srpskog i slovenskog imena biće više reči u nastavku ove studije.

123456789, 10

3 KOMENTARA

  1. Srbi smo narod najstariji i nas kalendar je najstariji ma koliko god nam to osporavali. Najvise dokaza za to nalazi s u arhivima Vatikana, Berlina, i jos nekih gradova nasih bivsih osvajaca koji su pokrali ili unistili sve sto su stigli da zatru dokaze nase hiljadama godina stare kulture.
    Potop je bio pre nesto vise od sedam i po hiljada godina. Ako je ceo svet potopljen odakle danas afrikanci, kinezi, americki Indijanci, i ostali razliciti narodi sveta na svim kontinentima pa i divlja plemena Amazona i Australije?

    • Draga Kosovka,
      Kao sto kazete, „Potop je bio pre nesto vise od sedam i po hiljada godina. Ako je ceo svet potopljen odakle danas afrikanci, kinezi, americki Indijanci, i ostali razliciti narodi sveta ?

      Odgovor je prost : Pored raznih zivotinja, Noe je u barku uveo i muskarca i zenu – SRBE. Sto Vatikan, EU, USA i NATO kriju – da se ne bi saznalo da su i oni poreklom SRBI.

  2. Za analizu srpskog jezika treba analizirati stare reči kao što je lojze a ne vinograd i grojze a ne grožđe, na primer. Lojze i grojze (grozd) i maju očigledniju vezu od vinograda i grožđa. Da vidimo odakle potiče reč PRAVOSLAVLJE. Srbi su imali Sveto trojstvo, vrhovni Bog – PRAV (Božji kosmički zakon), Bog fizičkog sveta – JAV (java) i Bog duhovnog sveta -NAV. U Svetom pismu piše „I bi REČ“ odnosno „I bi SLOVO“ (staro Srpska i Ruska reč). Od reči PRAV potiču reči PRAVDA, PRAVO, PRAVAC,…Ako sada sastavimo reč PRAV i reč SLOVO doći ćemo do reči PRAVoSLAVlje. Reč SLAVA vuče svoje značenje iz istog ovog korena.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime