Tajna srpskog (slovenskog) jezika (10) Balvan i bolovanje

0
256

Iako smo više puta pokušali da se odlepimo od ovog našeg dosadnog oblaka, nikako ne uspevamo. Zašto? Valjda zato što do kraja treba proveriti hipotezu o nastanku reči u srpskom i slovenskim jezicima putem manje ili više jasnih asocijacija. Iz oblaka, kao upečatljivog objekta na nebu (kako smo već naglasili), rađaju se reči oblo, oblina, vezani za oblu formu ili oblik. Uzmimo sada u razmatranje imenicu obala. Obala najčešće ima zaobljenu, lučnu formu, zar ne? Kada se popnemo na vrh obale i odozgo zakotrljamo kamen, on će se obaliti u reku, jezero, more. Ako obalimo drvo, ono će pasti i dobićemo balvan. I ovde se uzima da glagol obaliti ima prefiks ob- + valjati, to jeste, da je nastao od obvaliti. Iako nije isključeno da negde na prostorima na kojima se govori srpski jezik postoji i glagol obvaliti, on je, reklo bi se, pre nastao ubacivanjem glasa v u obaliti.

A šta se desi kada se čovek obali? On oboli, zar ne? Onda traži bolovanje. Trenutno ne možemo da potvrdimo da balvan ima nekakve veze s bolovanjem, ali je sigurno da oboljenje (bolest) uvek prati obaljivanje (padanje u postelju). Tako, izgleda, posredno dođosmo od oblaka, do obale, obaljivanja i oboljenja, da bi se sve završilo onim što svi želimo da izbegnemo, a to je – bol!

U staronorveškom imamo reč bylgja (norv. bølge talas), koja bi moglo da bude u srodstvu s nemačkom rečju Welle (talas). Da li je i ovde proto-indoevropsko *bʰelǵʰ- izmenilo inicijal b u v? Kasnije ćemo se vratiti istom pitanju, s detaljnijim pregledom kako su se slične reči pojavljivale u germanskim i romanskim govorima, kao i u grčkom.

Vratimo se sada srpskom. Imamo i glagol bauljati, koji je veoma blizu značenju glagola valjati, za koji se tvrdi da je onomatopejskog porekla, pretpostavlja se, valjda, od bu, bau, bauk. Ali, ako uzmemo imenicu val, koja je očigledno u vezi sa glagolom valjati (valjaju se talasi) i uporedimo to sa kobeljati se, videćemo (“kobeljaju se oblaci”) da se tu takođe radi o nekakvom kovitlanju, tako da se te dve reči mogu uzeti kao sinonimne. Naravno, iz ovakvog pristupa dolazimo do zaključka da su i reči okupljati, gomilati porođene iz iste praosnove, kao i sam oblak (od kojeg smo krenuli u ovoj vrsti analize reči).

U ovom delu ovakve studije, kao što se primećuje, više postavljamo hipoteze, nego što ulazimo u detaljnu uporednu analizu i donošenje konačnih sudova. Nastavićemo još jedno vreme u istom stilu, a onda ćemo se vratiti da vidimo kako stvari na istu temu stoje u drugim jezicima.

Pored pomenutog kobeljanja, imamo i kabao (“kiša lije kao iz kabla”). Da li je i kabao (rus. кобел, lat. cupellum) opet u vezi s našim neuništivim oblakom? U kakvoj su vezi kabao (gen. kabla) i kaplja, kapljati, kap? Šta ćemo s glagolom okupljati, okupiti? U kablu se okupljaju kaplje. Da li otuda stiže glasovna sličnost između glagola kupati i kupiti (sa-kupljati)?

Čak i one reči koje nam na prvi pogled uopšte ne deluju da se semantički mogu uklopiti u jedan logički niz, često se mogu posredno objasniti. Na primer, etimologija reči kopljanik (vitez) vezuje se za reč koplje. A samo koplje, navodno, proizilazi iz glagola kopati? E sad, ovde se, izgleda, zaboravljaju reči kopito i kobila (lat. cabalus konj, caballarius konjanik, vitez, kavaljer). Da li je ovaj kopljanik (cabalarrius), u stvari, povezan sa rečju nebo (lat. *gnobilis, nobilis plemenit, plemić), to jeste, “nebeski ratnik” (lat. nebula, nubes oblak)?

Još jedna srpska reč mogla bi da posluži da se neke nedoumice u vezi onih reči koje direktno ili indirektno “proizilaze” iz oblaka – to je klobuk. Ta reč postoji u svim slovenskim jezicima, ali bez obzira na to, u naučnim krugovima smatra se da je to pozajmica iz turskih jezika (ḳabalaḳ & ḳalpaḳ; ḳabaraḳ, kalabak). U srpskom klobuk se, osim za šešir s visokim obodom, vezuje za oblake dima, komad neobrađene vune – klobuk vune, klobuk dima, ali i direktno za oblak – crni klobuci (crni oblaci). S druge strane, ta reč zvuči potpuno indoevropski (sskr. कपालक kapālaka oblikovano u vidu lonca, cilindrično; कल्पक kalpaka uklapati se u pravilo). Ovde vidimo pripadaju i reči uklapati se, oklop, oklopiti, po-klopiti, po-klopac.

Sličan slučaj imamo i sa turskim rečima kapak (poklopac) i kapi (kapija). I ovde ćemo u pomoć pozvati sanskritsku reč कपाल kapāla (poklopac), koja se jasno uklapa u one gore već pomenute reči. Uzmimo nemačko Klappe (tavanski ili podrumski poklopac, vrata za ulaz na tavan).

Nastaviće se…

D. Gosteljski


1 Nişanyan Sözlük
Monier-Williams Sanskrit-English Dictionary, 1872, str. 201

12345678, 9

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime