Tajna srpskog (slovenskog) jezika (15) Srebro i Srbi (1)

0
858

Veoma je zanimlјiva etimologija srpske i opšteslovenske reči za plemeniti metal – srebro. U većini indoevropskih jezika, srebro je dobilo ime po svom sjaju. Na primer, u latinskom srebro je argentum (gr. ἀργύριον) i ta reč označava belu/svetlu boju koju srebro ima. Reklo bi se da je ona srodna srpskim prilozima jarko, žarko (otuda Jar, Jarilo, slovenski bog sunca, vesnik proleća, plodnosti), kao i imenice zora, žar, žeravica, žarulјa. U stvari, moglo bi se kazati da se ovde radi o ie. korenu *h1erg– ili o onom hipotetskom korenu *xur-gon– iz naše jezičke formule.

Inače, metali uopšte, a ne samo plemeniti (srebro, zlato) obrađuju se uz pomoć vatre, a na visokoj temperaturi oni prelaze u tečno stanje (tope se). Na srpskom se proces toplјenja metala naziva i talјenje (gl. taliti), verovatno dobijena asimilacijom od reči toplјenje. Na ovom mestu možda bi trebalo kazati da su reči slične toplјenju, talјenju, davlјenju nastale iz jednog izvora. A koji bi izvor takvih reči mogao biti? Zapravo, ovde bi se, čini se, moralo krenuti od reči kakve su dubina (*dublјina), deblјina, dulјina, dalјina (dalј), toplјenje (u smislu utapanja u vodi, tj. tonjenja u dubinu). U suštini ovde se opet vraćamo na onaj naš neuništivi oblak (klobuk, nebo), za kojeg smo pretpostavili da je nastao iz praslogova *gon-bel-gon-. U srpskom imamo sintagmu “debeli oblak/oblaci”, što svakako nije slučajno, već je nastalo asocijacijom na izgled oblaka na nebu.

Otuda, svakako, i pridev obilan (stslov. obiliѥ, rus. obilьnый). Grčko δαψιλής ‘obilno’, kako vidimo, sasvim se uklapa u gornju pretpostavku o istom izvoru, odnosno, istim praslogovima iz kojih su izvedene sve ove, gorepomenute, reči. Navodeći stslov. izviliѥ (obilјe) Maks Fazmer neuverlјivo zaklјučuje da se ovde radi o nekakvom korenu *obvilъ, iako bi takva praforma pre mogla ukazivati na glagol obaviti ili ob(a)vijati što, kako vidimo, nema direktnu vezu sa pridevom obilan. Da su takve *obv- pretpostavke veoma malo verovatne, govorili smo ranije, kada smo poredili srpske reči obala, uvala i glagol obaliti. Tome možemo dodati i prid. rad. upao/upalo, kao i reči pad, pasti (palo/pao, eng. fall. nem. fallen). A osnovni oblik glagola pasti ili padati/padnuti u osnovi je isti (*bel-gon-) kao i ona iz koje su nastali glagoli početi, pognati ili imenica pogon. O ovome ćemo još detalјnije govoriti nešto kasnije.

A sada da se vratimo našem srebru, koje je u slovenskom jezicima poznato i kao slјebro ili sreblјo (npr. ukr. sriblо́ ili luž.-srp. slěbro). Odmah primećujemo da je srebro u jasnoj relacije sa germanskim nazivima za taj metal (eng. silver, nem. Silber, stprus. sirablan, siraplis). Za ovu reč Kluge kaže da “nije indogermanskog porekla”, a da su je Sloveni posudili od Germana (Friedrich Kluge/Fridrih Kluge, Etymologisches Wörterbuch der deutschen Sprache, Strasburg, 1889. str. 365). Nauka još ne zna tačno odakle je reč “srebro” – ukoliko, uistinu, nije indoevropska – stigla u ie. rečnike. Ipak, u Likiji imali smo reku po imenu Sibros (u prevodu “srebrna reka”, Σίβρος). Takođe. imamo akadsku reč za srebro – ṣarpu, od glagola ṣurrupu ‘otapam’. Akadski je semitski jezik, pa bi, po nekakvoj logici, srebro trebalo da bude posuđenica iz semitskog govora. I Kluge bi, onda, bio tu u pravu, da srebro (silver) nije ie. porekla.

Međutim, šta ćemo onda sa latinskim sulphur (sumpor)? Da li je i ta reč srodna nazivu za srebro (silver)? Zaista, to je teško reći. A zašto je teško? Zato što, na primer, imamo više elemenata koji su dobili svoje ime zahvalјujući procesu toplјenja, izlivanja, livenja i odlivanja. Već smo ranije pomenuli imenicu olovo, koja je najverovatnije nastala od glagola livati/odlivati (up. gr. λοιβῇ liti, sipati piće; lat. libation žrtva livenica), jer je olovo metal koji se veoma često lije u različite svrhe. Sličnu paralelu možemo povući između zlata i glagola izliti. Naime, iz zlata se izlivaju brojni ukrasni predmeti. Žuta boja je u očiglednoj vezi sa bojom zlata (žolta > žuta). Metal (stgr. μεταλλεία traženje metala, kopanje rude) se topi ili tali vekovima (stgr. μέλδομαι topiti, eng. melt).

Nastaviće se…

D. Gosteljski

12345678910111213, 14

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime