Tajna srpskog (slovenskog) jezika (15) Srebro i Srbi (1)

0
1069

Veoma je zanimlјiva etimologija srpske i opšteslovenske reči za plemeniti metal – srebro. U većini indoevropskih jezika, srebro je dobilo ime po svom sjaju. Na primer, u latinskom srebro je argentum (gr. ἀργύριον) i ta reč označava belu/svetlu boju koju srebro ima. Reklo bi se da je ona srodna srpskim prilozima jarko, žarko (otuda Jar, Jarilo, slovenski bog sunca, vesnik proleća, plodnosti), kao i imenice zora, žar, žeravica, žarulјa. U stvari, moglo bi se kazati da se ovde radi o ie. korenu *h1erg– ili o onom hipotetskom korenu *xur-gon– iz naše jezičke formule.

Inače, metali uopšte, a ne samo plemeniti (srebro, zlato) obrađuju se uz pomoć vatre, a na visokoj temperaturi oni prelaze u tečno stanje (tope se). Na srpskom se proces toplјenja metala naziva i talјenje (gl. taliti), verovatno dobijena asimilacijom od reči toplјenje. Na ovom mestu možda bi trebalo kazati da su reči slične toplјenju, talјenju, davlјenju nastale iz jednog izvora. A koji bi izvor takvih reči mogao biti? Zapravo, ovde bi se, čini se, moralo krenuti od reči kakve su dubina (*dublјina), deblјina, dulјina, dalјina (dalј), toplјenje (u smislu utapanja u vodi, tj. tonjenja u dubinu). U suštini ovde se opet vraćamo na onaj naš neuništivi oblak (klobuk, nebo), za kojeg smo pretpostavili da je nastao iz praslogova *gon-bel-gon-. U srpskom imamo sintagmu „debeli oblak/oblaci“, što svakako nije slučajno, već je nastalo asocijacijom na izgled oblaka na nebu.

Otuda, svakako, i pridev obilan (stslov. obiliѥ, rus. obilьnый). Grčko δαψιλής ‘obilno’, kako vidimo, sasvim se uklapa u gornju pretpostavku o istom izvoru, odnosno, istim praslogovima iz kojih su izvedene sve ove, gorepomenute, reči. Navodeći stslov. izviliѥ (obilјe) Maks Fazmer neuverlјivo zaklјučuje da se ovde radi o nekakvom korenu *obvilъ, iako bi takva praforma pre mogla ukazivati na glagol obaviti ili ob(a)vijati što, kako vidimo, nema direktnu vezu sa pridevom obilan. Da su takve *obv- pretpostavke veoma malo verovatne, govorili smo ranije, kada smo poredili srpske reči obala, uvala i glagol obaliti. Tome možemo dodati i prid. rad. upao/upalo, kao i reči pad, pasti (palo/pao, eng. fall. nem. fallen). A osnovni oblik glagola pasti ili padati/padnuti u osnovi je isti (*bel-gon-) kao i ona iz koje su nastali glagoli početi, pognati ili imenica pogon. O ovome ćemo još detalјnije govoriti nešto kasnije.

A sada da se vratimo našem srebru, koje je u slovenskom jezicima poznato i kao slјebro ili sreblјo (npr. ukr. sriblо́ ili luž.-srp. slěbro). Odmah primećujemo da je srebro u jasnoj relacije sa germanskim nazivima za taj metal (eng. silver, nem. Silber, stprus. sirablan, siraplis). Za ovu reč Kluge kaže da „nije indogermanskog porekla“, a da su je Sloveni posudili od Germana (Friedrich Kluge/Fridrih Kluge, Etymologisches Wörterbuch der deutschen Sprache, Strasburg, 1889. str. 365). Nauka još ne zna tačno odakle je reč „srebro“ – ukoliko, uistinu, nije indoevropska – stigla u ie. rečnike. Ipak, u Likiji imali smo reku po imenu Sibros (u prevodu „srebrna reka“, Σίβρος). Takođe. imamo akadsku reč za srebro – ṣarpu, od glagola ṣurrupu ‘otapam’. Akadski je semitski jezik, pa bi, po nekakvoj logici, srebro trebalo da bude posuđenica iz semitskog govora. I Kluge bi, onda, bio tu u pravu, da srebro (silver) nije ie. porekla.

Međutim, šta ćemo onda sa latinskim sulphur (sumpor)? Da li je i ta reč srodna nazivu za srebro (silver)? Zaista, to je teško reći. A zašto je teško? Zato što, na primer, imamo više elemenata koji su dobili svoje ime zahvalјujući procesu toplјenja, izlivanja, livenja i odlivanja. Već smo ranije pomenuli imenicu olovo, koja je najverovatnije nastala od glagola livati/odlivati (up. gr. λοιβῇ liti, sipati piće; lat. libation žrtva livenica), jer je olovo metal koji se veoma često lije u različite svrhe. Sličnu paralelu možemo povući između zlata i glagola izliti. Naime, iz zlata se izlivaju brojni ukrasni predmeti. Žuta boja je u očiglednoj vezi sa bojom zlata (žolta > žuta). Metal (stgr. μεταλλεία traženje metala, kopanje rude) se topi ili tali vekovima (stgr. μέλδομαι topiti, eng. melt).

Nastaviće se…

D. Gosteljski

Da Vas podsetimo:  Plač nekada – suze prethodnih epoha

12345678910111213, 14

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime