Tajna srpskog (slovenskog) jezika (3) Uvođenje u buđenje

0
1223

Kad se nešto mora (uraditi), onda to često biva mora (muka). Grčke Mojre (μοῖρα, lat. Fates) takođe su boginje „moranja“ (sudbine i smrti – mor). A sudbina i jeste nešto što se mora dogoditi; to je ono što se nikako ne može izbeći („mora se desiti„). Moram da priznam da sve ovo deluje kao neka folketimološka „građevina“. No, da li je? Glagol umoriti (se) ne postoji u slovenskom svetu van Balkanskog poluostrva, baš kao ni glagol morati. Zašto ih nema? Naš narod kaže: ništa se ne mora, osim što se mora umreti. Analiza ovakvih reči, prava je mora (noćna, a možda i „danjska“).

Našem „moranju“, „moru“ i „morama“, pa i grčkom „moronu“ (μωρός ‘blesavo, ludo’), vratićemo se malo kasnije, da ne bismo zapali u blato nekakave na-prvi-pogled prihvatlјive logike. Hajdemo sada da se još jednom vratimo onom našem oblaku, pa da vidimo odakle nam on stiže. A stiže nam, kako svi dobro znamo – direktno sa neba. Da li je oblak u direktnoj vezi sa bogom Belinom ili Belobogom? Belobog, Belbog ili Belin je božanstvo u slovenskoj mitologiji i on predstavlјa svetlog boga, za razliku od Crnboga ili Černoboga koji izranja iz tmine. Belin ili Belan, Bjelan, zapravo je bele boje. A ta bela boja takođe je u određenoj vezi sa oblakom.

Sama reč „oblak“, čini se, nastala je iz praslogova *gon-bel-gon-, to jeste, iz istog izvora iz kojeg su se „porodile“ reči: oblina, deblјina, obloga, obala, dalјina, dužina (od *dolg) i brojne druge o kojima ćemo više govoriti u nastavku ovog razmatranja. Iako, možda, posmatrajući spolјa, reč nebo zvuči sasvim različito od oblaka, videćemo da i nebo, nebe(l)ski, izranja iz iste slogovne praosnove kao i oblak. U jeziku, izgleda, prvobitno je dolazilo do aglutinacije (ali veoma precizne), gde se se praslogovi „kalemili“ jedan preko drugog u različitim kombinacijama, da bi se kasnije oni prema potrebi razdvajali u nameri da se imenuju novonastali pojmovi. Današnji neologizmi (kovanice) verovatno su dokaz za takvu pretpostavku. Da bi se organizovao novi termin uzimaju se već postojeće reči i one se prekivaju i doteruju da budu jasne po svom novom značenju i smislu.

Da Vas podsetimo:  Ne Ćirilica, već Srbska Azbuka!

Pomenuta *gon-bel-gon- mustra koristi se kako za formiranje reči oblak, tako isto i u „otkivanju“ reči nebo. Ovde nije teško objasniti zašto je to tako. Jednostavno, nebo i oblak (oblaci) nisu isto, mada nebo može da sadrži oblake i može da se sastoji samo od oblaka. O čemu se ovde tačno radi? U oblikovanju reči uvek su prisutne mnoge „tehnike“ (stilske figure), počev od metateze (transmutacije slogova ili glasova u reči), do afereze (gubitka prvih glasova u reči), elizije, sinkope i tako dalјe. Takođe, treba dodati da je *gon-bel-gon- model ovde postavlјen uslovno, jer umesto, na primer, glasa ‘g’ može da stoji bilo koji grleni glas (k, g, h). Isto se odnosi i na nazale (n, nj, m) i labijale (b, p, v, f).

Najpre, primećujemo da je prvobitna forma srpskog neba bila *gnebel-*neblo-hn da bi se kasnije redukovala u *nebel-, *neblo- (uporedimo to s nem. Nebel ‘magla’, lat. nebula ‘oblak’, gr. νεφέλη ‘nebo’) i na kraju smo dobili – nebo. Kao dokaz da je ovakva pretpostavka razvoja reči nebo najverovatnije tačna, navešćemo i sanskritske reči balāhaka (बलाहक) sa značenjem ‘oblak’ i ghanābhoga (घनाभोग) ‘obod oblaka’, ‘oblak sfernog oblika“. Ghanābhoga kao da sasvim potvrđuje *gon-bel-gon- hipotezu? Dodatno, u sanskritu imamo reč nabhas (नभस् ), koja obuhvata sva tri gore navedena značenja – i nebo i oblak i maglu (vodenu paru).

Idući ovakvim putem, nailazimo i na latinski pridev nobilis (od *gnobilis), sa značenjem poznat, slavan, plemenitog roda. U nauci ova reč se povezuje sa ‘znanjem“ (onaj koji zna; *gno-, eng. know, gr. γνώμη). Ali, ovde se treba podsetiti da znanje (eng. knowledge) dolazi od  jedne forme slične*gnabagne (opet po *gon-bel-gon modelu), odnosno, *gnavanje, potom kontrahovno *gnagne, odnosno, po/znavanje => znanje. Otuda je nebo jasno vezano za latinsko nobilis (*gnobilis), to jeste, za znanje, jer samo plemeniti lјudi (nekada, samo oni nebeskog porekla) imaju znanje. Uostalom, zar nekada kralј nije bio predstavnik boga, to znači, neba, na zemlјi? Kako kralј, tako i ostala vlastela. Otuda, „znanje“ (nebo) je pripadalo lјudima „plemenitog soja“ (nobilis). Ovde, u ovakvu priču, reklo bi se. prilično jasno se uklapaju i reči novo, obnavlјanje, ponavlјanje, obnova, ali o tome će kasnije biti više govora.

Da Vas podsetimo:  Deca sutrašnjice – generacijski jaz

Da se vratimo našem nebu i ‘belom danu’ kada se oblak vidi i kada je čovek budan,  katkad i bludan, a ne tako retko i bled i bedan. U ovakvu jezičku materiju nemoguće je ući ukoliko nismo sasvim razbudili naš um. Zanimlјivo je da u sanskritu imamo reč budh (बुध्), pa čak i prabudh, sa istim značenjem kao u srpskom – probuditi, osvestiti se. Dakle, sudeći po jeziku, sve dolazi na zemlјu i naš um sa neba, da bi se to isto, potom, vratilo na nebo.

Onda, hoćemo li da pokušamo, da vidimo, da li smo spremni da se probudimo?

 D. Gosteljski

123456789, 10

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime