Tajna srpskog (slovenskog) jezika (7) Obloga od Boga

0
1431

Da se još jednom vratimo oblaku. Pošto smo već konstatovali da je većina reči u srpskom rečniku, koja je vezana za vlažnost, nastala derivacijom imenice oblak ili njene hipotetske praforme *ho-bel-go-, hajdemo da vidimo u kojoj su relaciji (ako su u ikakvoj) reči oblak i voda? Prvo što ovde primećujemo, jeste da bi voda mogla nastati daljim “uobličavanjem” reči vlaga. A da li je vlaga nastala iz oblaka? U fizičkom smislu moglo bi se konstatovati da jeste, a u jezičkom…? Najpre treba utvrditi da li je inicijalno v u reči vlaga nastalo glasovnom promenom glasa b u voblaku? Da je u pitanju grčki jezik, tada ovde ne bismo bili ni u kakvoj dilemi, pošto se tamo pomenuti glasovi često preklapaju. 

Da vidimo kako bi to onda moglo izgledati u srpskom. Uzećemo reč ‘valjati’ i pokušaćemo da je uporedimo sa glagolom ‘obaliti’. Vidimo da se i u jednom i u drugom slučaju radi o procesu obrtanja (“obaliti kamen niza stranu” ili “valjati kamen uzbrdo”, kao Sizif), pa bi se, izgleda obe reči mogle povezati sa pridevom obao ili imenicom oblina. Onako kako imamo reči oblačiti i navlačiti, sličnog ili gotovo istog značenja, imamo i glagol uvlačiti (se), gde je akcenat stavljen na uvlačenje tela u nekakav oblog, za razliku od oblačenja, gde navlačimo odeću (oblog, obleku) na telo.

Kad smo već kog obloga, hajdemo da još jednom vidimo zašto je oblog jednak i oblaku, ali i oblačenju (obleka). Da li oblak oblaže sunce? Bukvalno ne, ali sa aspekta umnog bića, koje takav proces zaklanjanja sunca oblakom gleda sa zemlj, oblak upravo to čini. Otuda je svaka vrsta pokrivanja ili zaklanjanja nekog objekta od pogleda – oblaganje. A materija koja služi za oblaganje drugih objekata (osim nebeskih) ne zove se oblak – nego oblog! Ali po njihovoj jedinstvenoj ulozi, oblog je isto što i oblak.

Čak i zdravstveno-medicinskom smislu, oblak štiti živi svet od prejakog sunca, donosi kišu i UBLAŽUJE vrelinu. Svakako da u ovom času nećemo ići toliko daleko da tvrdimo da je i sam Bog tako imenovan u srpskom jeziku, zato što čoveku ublažuje muke (blagi Bože!), ali nije isključeno da ćemo se i tom rečju malo kasnije pozabaviti.

Oblog je sredstvo koje se u medicini koristi vrlo često, a njegova uloga je upravo u tome da čoveku ublaži bolove. Otuda, kada se čovek povredi, opekne, udari, on stavlja hladne ili tople obloge da bi određena povreda što pre zacelila. Iz ovakvog primera vidimo kako je iz reči oblak, vremenom “izrastao” pridev blag. I naravno, blago onome kome se bol ublaži. Indirektno, bolove najbolje blaži – blago. Tu su, kako vidimo, negde u blizini i reči bol, bolest, no o tome nešto kasnije.

Možda u ovom času počinjemo da uviđamo da u srpskom jeziku gotovo da nema reči čiji se razvoj ne može pratiti do samog njenog nastanka, odnosno, do onog zajedničkog korena iz kojeg je iznikao ogroman broj reči. Da se vratimo imenici voda. Šta je glavna karakteristika vode? Neprestano kretanje, tečenje. Narod kaže, neka sve ide kao voda, čisto i bistro, nezaustavljivo. Zato se i prosipa posuda s vodom za onim koji iz kuće kreće na nekakav značajan put. Da ga voda vodi. Šta možemo iz ovoga da zaključimo? Glagol voditi nastao je iz asocijacije na kretanje vode. Otuda i reč vođa, onaj koji je na čelu reke naroda – onaj koji vodi ili upravlja!

Da li onaj koji vodi istovremeno i vlada? Srpski vladar je isto što i vođa, a vladati je isto što i voditi, zar ne? Da li glagol voziti i imenica voz nastali iz istog izvora kao i voditi? Da li je engleski leader isto što i vladar (vođa)? Da li je ova sličnost reči sasvim slučajna? Na primer, srpsko olovo dobilo je ime po svojim svojstvima (pogodno je za livenje, “livanje olova“, odlivati, odlivak). Da li se iz istog razloga pojavljuje u engleskom glagol lead (voditi) i imenica lead (olovo), odnosno, da li su te reči lažni “rođaci”? Ili je u pitanju ista logika kao i srpskom (glagol livati ili liti), da su te dve reči povezane sa vodom, oblakom i livanjem?

Nadalje se nameću brojna pitanja na koja ćemo pokušati u daljem toku ovakvog razmatranja da pronađemo pravi, istinski odgovor. Zašto je vetar glasovno toliko sličan engleskim rečima water (voda), weather (vreme) ili nemačkoj Wetter (vreme)? Kako se u sve to uklapa srpska sintagma vedro vreme? Ili imenica vedro (kanta, posuda za vodu)? Dodatno, tu su reči poput latinskog venter, koje je jednako st.-slov. вънѫтрь, unutra, iznutrica, trbuh. Naravno, tu je i grčko ἔντερα i eng. entrails.

Ovde smo nabacali priličan broj reči, koje ćemo pokušati da razmrsimo u nastavku. Od vode, vodurine, vođe, vladara, vedra, vetra, pa unazad, do vlage i oblaka. Zapravo, pokušaćemo da vidimo da li se sve ove reči mogu pratiti od korena iz kojeg su nastale, pa sve do današnjeg oblika u kojem ih svakodnevno koristimo.

D. Gosteljski

123456789, 10

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime