Tajna srpskog (slovenskog) jezika (8) Krpa na hrpi

0
1100

Ponekad je užasno teško pratiti određene reči u semantičkom smislu, a kamoli u fonetskom. Glasovne alteracije u nekim slučajevima mogu da budu takvih razmera, da se izvor reči jedva može naslutiti. Kao primer jednog krajnje zabašurenog porekla reči uzećemo imenicu uzda (vođica, vojka, dizgin), koja služi da se njome kontroliše konjsko kretanje. U zvaničnoj nauci poprilično se odomaćilo mišljenje da je uzda u određenoj relaciiji s imenicom usta. I zaista, uzda (vođica, vojka) generalno se sastoji od dizgina, čelenke i žvale koja se stavlja konju u usta. Ali, da li je baš to tako, kako na prvi pogled deluje da jeste?

Ista reč na beloruskom glasi вузда, polapski väuzdа, u poljskom postoji i reč uzda i  wodze u istom značenju – uzda. Sam srpski glagol uzdati (se) može se razumeti kao voditi se nekakvom zamisli, a pouzdan je onaj koji ide ili se kao uzdom vodi ka određenom cilju. Otuda bi vuzda ili vodze mogle da budu sasvim srodne reči sa imenicom vođa ili vožd (st.-slov. вождь), jer i sama uzda je oprema koja služi da se konj vodi.

Ovde bi moglo biti zanimljivo da se doda i srpski prilog vazda, koje ima sličnu „strukturu“ kao uzda. Smatra se da je vazda metatezirano svagda (rus. всегда; sav- + kada; st.-slov. къгда), mada bi se vazda moglo razumeti i kao nešto što se kreće ili vodi istim putem, kao pod uzdom. Naravno, da bi se ovde stvari ozbiljnije razlučile potrebna je jedna duboka, sveobuhvatna analiza ovakve jezičke „slagalice“.

Pomenuli smo glagol voziti, koji je veoma blizak vođenju (voženje vs. vođenje),  pa –vesti (u-vesti, pre-vesti, pre-vezem), voz, nem. Weg (put), Wagen (vagon), eng. way i slično. Tu je i latinski glagol veho, vehere sa značenjem nositi, voziti, ploviti, pa i jahati. Isto tako, možda ne bi trebalo da zaboravimo latinski vehiculum (eng. vehicle), što je pandan srpskom vozilu („vozikolo!“). Originalno, u srpskoj reči voziti takođe je postojao velar h ili g. Onda su ti glasovi palatalizovani ili sibilarizovani. I to tako, da ih sada teško možemo unazad pratiti. Konačno, da ne zaboravimo srpski glagol vezati.

Da na časak pokušamo da napravimo otklon od našeg „vozikala“ i uzde. Uzmimo još jednu reč koja bi mogla biti posebno zanimljiva za analiziranje i koja nam pokazuje koliko je katkad teško da se bude siguran u tačnost puta kojim se neka reč granala. To je torba, koja može biti đačka, pijačna, ženska, putna itd. Dakle, torba je vrsta predmeta koji služi da se unutra spakuju određene stvari, potrepštine i slično. Ovako, odoka, što bi se reklo, iz prve, mogli bismo torbu da uporedimo sa utrobom, jer i čovekova utroba (trbuh!; torba, trba, utroba) jeste nekakva vrsta torbe. To jeste, semantički gledano, sve te reči deluju bliske, jer se odnose na veoma slične uloge i svrhu – u njima se čuva nekakav sadržaj. Možemo da primetimo da ni drob nije daleko od gore navedenih reči, iako se on povezuje s glagolom drobiti.

Imenica torba, u srpskoj nauci se danas smatra posuđenicom iz turskog – torba ili tobra. Međutim, ako pogledamo poreklo takve reči u turskom, videćemo da je ona u turski jezik stigla iz persijskog, to jeste, iz indoevropskog (sskr. टोपर topara torbica). Imenica torba prisutna je u gotovo svim slovenskim jezicima. Ako je torba reč turskog porekla, tada treba videti šta je sa glagolom trpati, jer u torbu se stvari trpaju, zar ne? Glagol trpati svakako je povezan sa trpljenjem, jer tamo gde je gomila, uglavnom je nevolja (patnja, stradanje) neizbežna. Obe reči su jasno slovenskog porekla (st.-slov. трьпѣти), pa bi trebalo da bude logično da su one usko vezane s torbom.

Dodatno, kada se nešto uzima i stavlja u torbu, tada se obično to bira iz nekakve hrpe stvari. Hrpa je semantički bliska reči grba, greben, grob. Na hrpi se mogu naći razne stvari, na primer – krpe. Hipotetski, sve bi ove reči mogle nastati iz praforme *xur-gon-bel-, gde je došlo do spajanja kruga i obline. U nastavku ovakvog pristupa razvoju govora videćemo da je ogroman broj reči iznikao iz ovakvog dvostrukog „kružnog oblika“. Zašto je to tako, pokušaćemo da objasnimo nešto docnije.

Prelazak velara u dentale je prirodna glasovna promena. Prisutna je, reklo bi se, u svim jezicima sveta. Da li je onda korpa srodna reč sa torbom? Srpska korpa, smatra se, došla je iz nemačkog jezika – Korb. U nastavku, pokušaćemo da vidimo u kakvoj su relaciji reči korpa, korpus, trup i neke druge reči vezane za grudni koš, koji, uistinu, donekle nalikuje korpi.

D. Gosteljski

Da Vas podsetimo:  Lidl i Crveni krst prikupljaju namirnice za najugroženije

123456789, 10

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime