Tajna srpskog (slovenskog) jezika (9) Čija je oblast, njegova i vlast

0
1704

U srpskom jeziku imamo pojavu da bilabijal b prelazi u labiodental v. Jasan dokaz takve glasovne promene nalazimo u rečima, na primer, obala naspram uvala. Ili oblačiti u odnosu na uvlačiti, navlačiti. Barenje i varenje (vrenje). Obrtati i vrteti i slično. Na primer, kako objasniti glagol vući? Da li je taj glagol originalno počinjao glasom v? Razvoj takve reči, reklo bi se, sasvim je „providan“. Veza sa oblakom i glagolom oblačiti u semantičkom smislu deluje krajnje logično. To jeste, ako oblak prekriva sunce, on ga oblači, a ako to posmatramo tako kao da se sunce skriva iza oblaka, tada se ono uvlači među oblake. Kasnije se iz vlačiti (vlak) rađaju reči, poput vlakno, vlas (kose), vlat (trave).

Ako bi neko odmah, bez prethodnog uvida u značenja drugih reči, kazao da je u srpskom jeziku vlast (prid. vlastit) proizašla iz imenice oblast, verovatno bismo samo odmahnuli rukom, kazavši da je to ogoljena narodna etimologija. Međutim, ako pogledamo značenje imenice vlast u češkom jeziku, verovatno ćemo se iznenaditi da ta reč ima značenje država, otadžbina, domovina. Na ovom mestu bilo bi možda zanimljivo da se analizira ruska reč волость, koja u modernom ruskom ima značenje okrug, oblast, distrikt, ali je nekada bila višeznačna; u staroruskom ta reč je označavala oblast, teritoruju, državu, ali i vlast, to jeste, moć. Sada nam već ne izgleda čudno da je oblast direktno „porodila“ vlast, jer vlast i jeste kontrola nad određenom oblasti. Čovek je vlas(t)nik one oblasti nad kojom ima vlast.

Eto, ako sada izreknemo hipotezu da je u rečima oblast i (o)vlast došlo do glasovne promene b > v, takva pretpostavka nam više ne izgleda kao puko nagađanje. A do pomenute glasovne promene, očigledno je došlo samo zato da bi se formirao novi pojam. Odnosno, od oblasti došlo se do vlasti, do područja nad kojim neki vladar vlada.

Vratimo se sada opet našem neizbežnom oblaku. Šta oblak u sebi nosi? Vlagu, zar ne? Otuda, sasvim logično nam deluje da je i u reči vlaga došlo do zamene glasa b u v. Neko će primetiti da u oblaku imamo glas k, dok u reči vlaga imamo glas g. Zašto je ovde k izmenjeno u g? Pa, možda, zbog „ekonomije“ govora, jer je nešto lakše izgovoriti velar k u pomenutoj reči s kratkosilaznim akcentom. Ili se, jednostavno, ovde radi o tome da se napravi semantički otklon od reči vlaka (mesto gde se nešto vuče).

Evo još jednog primera, gde u slovenskim jezicima dolazi do glasovne promene b > v. U pitanju je ruski glagol обладать, za koji nauka tvrdi da je tu reči prefiksu ob- i glagolu vladati (obvladati > obladati). No, pogledajmo da li je to baš tako? U takvom slučaju i reč oblast trebalo bi gledati kao ob-vlast. Ali, ipak, zar nije daleko logičnije da je oblast srodna rečima oblik (forma), jer svaka oblast je oblikovana na određen način, obličje (izgled nečega što je uobličeno), pa i imenici obloga i glagolu obeležiti (na primer, obeležiti granicu oblasti)? U svakom slučaju u oblasti se jasno prepoznaje imenica oblina (*hon-bel-hn-). Naravno, tu je i čitav niz reči, koje ćemo kasnije analizirati, a koje su vezane za kružno (oblo) kretanje, kao što su obilaziti, oblizati, blizina, lizanje, obložiti, oblagati, laž, obletati, let, opaljenje, paljenje, palež, loženje, obaliti, obaljen, oboljenje, bol itd.

Deluje neobično da se oblast tretira kao reč sa prefiksom ob-. Tako bi se isto moglo reći da imenica obluk (luk na prednjem delu sedla ili samara) dolazi od reči luk, sa prefiksom ob-. To je ipak malo verovatno ili gotovo je nemoguće, jer luk je pre dobijen aferezom reči obluk, oblučiti (načiniti svod, ulučiti). Naime, ovde se očito radi o pridevu obao (obal), odnosno ono što ima oblu formu, na svod, što je zaobljeno.

Zapravo, prefiks ob- i dolazi od prideva obao (pril. oblo), to jeste, takav prefiks uvek ukazuje na nekakav objekat (realni ili zamišljeni) koji je ograđen, okružen, obeležen, obuhvaćen, označen, koji je definisane forme. Otuda bi se pre moglo pretpostaviti da je obladati stariji oblik reči ovladati.

Da li je Max Vasmer (Maks Fazmer) u pravu kada, na primer, kaže da je slovenska reč beleg u slovenske jezik došla iz turskog bilgi (znanje, informacija), bilge (znalac, mudar čovek), bilgü (znak)? Najverovatnije nije. A zašto nije? Pomenuta reč dolazi od bil + -ge, jer osnova je *bil- (bilim znanje, nauka) ili glagol bilmek (znati, umeti, razumeti). U srpskom imamo i reč bilmez, koja je posuđena iz turskog, sa značenjem „neznalica“.

Da se ustaljenim naučnim istinama ne bi trebalo prilaziti zdravo za gotovo pokazuje i nemački Beleg (dokument, dokaz, evidencija, beleška), što bi moglo u određenom smislu da se uporedi sa srpskom beleškom, jer i beleška je dokaz („da li se to negde zabeležilo“, da bi moglo da posluži kao dokaz), a dokument je svakako. Zapravo, svaka vrsta dokumenta u srpskom jeziku je istovremeno i beleška. Uostalom, zar ono što je obeleženo nije belega (znak, oznaka, informacija)?

Nastaviće se…

D. Gosteljski

Da Vas podsetimo:  Pismo srpskog ratnika 1915: „Ko da smo se mi Srbi u Boga sas kamenje gađali“

123456789, 10

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime