Tajne kalendara

0
428
Foto: printscreen

Pišem danas, a ne pre neki dan, ili pre neku nedelju, jer smo danas sigurni da će sutra osvanuti 25-ti januar. Da sam pisao pre neki dan, ili pre neku nedelju, ne bismo bili sigurni oko datuma koji će sutra osvanuti. Danas su se strasti umirile, i većina nas se raduje 1-om februaru, a to će reći plati, ni malo ne negodujući što će je primiti tada a ne trinaest dana kasnije.

Zapravo, teško je razumeti da je to pitanje gorući problem te da se Julijanski kalendar de facto kanonizovao kao nepromenljiv i Bogu naročito bitan te samim tim, suštinski nezamenljiv, iako je de jure prevaziđen i saborski proglašen zastarelim (Kongres u Carigradu 1923). Od tog čudesnog sabora, nama u amanet su predate dve činjenice koje retko ko zna i poštuje. Prva od njih je tajna nad tajnama, a ona je – nijedna Pravoslavna pomesna crkva ne računa vreme po Grigorijanskom kalendaru. Ali, bukvalno ni jedna!

Druga od tih tajni nad tajnama je, da je upravo SPC bila inicijator tog sabora Pravoslavnih ne bi li se prešlo na novi, savršeniji i tačniji, kalendar, a koji nije delo „papista“ već našeg sunarodnika i naučnika – Milankovića. Pravoslavne crkve su to prihvatile i godine 1923. saborski donele odluku o prelasku na Milankovićev kalendar. Odluku koju SPC nikada nije sprovela u delo, iako je proglasila prelazak na Milankovićev kalendar i iako je bila inicijator da do tog prelaska dođe.

Prva Tajna – Grigorijanski kalendar koriste samo crkve zapadnog hrišćanstva, a prisutno je i pogrešno verovanje da ga koriste i neke Pravoslavne pomesne crkve. Naime, sve pomesne crkve (osim Jerusalimske, Ruske, Srpske, Gruzijske i manastira Svete Gore), predvođene Carigradskom patrijaršijom, koriste Novojulijanski kalendar (Milankovićev kalendar), a ne Grigorijanski kalendar. Mešanje ova dva kalendara je prisutno zbog njihovog poklapanja, razlika za jedan dan će se pojaviti tek 2800. godine. Zbog ovakvih zabluda, prilikom obeležavanja velikih hrišćanskih praznika (npr. Božić — 25. decembar), često se mogu čuti čestitke upućene svim hrišćanskim crkvama koje praznik proslavljaju po Grigorijanskom kalendaru. Zapravo, Katolička crkva i većina Pravoslavnih pomesnih crkava upotrebljavaju dva različita kalendara — Grigorijanski i Milankovićev.

Da Vas podsetimo:  Centar za mame: Novac nije rešenje za rađanje dece

Druga tajna – Revidirani ili Reformisani julijanski kalendar, ili manje formalno Novi kalendar ili Milankovićev kalendar, jeste projekat kalendara nastao 1923. i kojim je za većinu Pravoslavnih crkvi prekinuto 340 godina raskoraka između Julijanskog i Grigorijanskog kalendara, koji je u međuvremenu postao nezvanični međunarodni kalendar. Ti kalendari, Milankovićev i Grigorijanski, opet će se razići ali tek 2800 godine. Svojim nazivom – Revidirani julijanski kalendar – želi se istaći da se njime zamenjuje Julijanski kalendar, koji ima de facto podršku Pravoslavne crkve, a takođe i da se njime izbegne implicitno priznavanje kalendara pape Grigorija XIII iz 1582. donesenog sa istim ciljevima i sa istim motivima. Dakle, Pravoslavne crkve smatraju da su usvojile Novi a ne Grigorijanski kalendar.

Milanković je na kalendaru počeo da radi 1923. godine, kada je bio pozvan u Ministarstvo vera gde mu je tadašnji ministar Ljuba Jovanović predočio inicijativu za promenom kalendara, poteklu od Vaseljenskog patrijarha Meletija IV. Zbog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkava, svi verski praznici slavljeni su dva puta, što je unosilo kulturološku pometnju. Milutin Milanković je ovom projektu temeljno pristupio. Reforma koju je predložio u Carigradu jednoglasno je usvojena, a on sam je, po povratku u Beograd primio zahvalnicu patrijarha Meletija IV. Autor ovog proračuna je bio srednjoškolski profesor matematike Maksim Trpković. Predlog ove reforme je odobrio Sinod Srpske pravoslavne crkve. Ipak, Srpska pravoslavna crkva nikada nije implementovala ovaj kalendar dok je profesora Trpkovića progutala anonimnost i učinila ga tajnom za mnoge.

U principu, ono što nije tajna, jeste zašto naša Pomesna crkva tada nije prešla na ovaj kalendar, ali ono što ostaje tajna i danas, jeste kada će to napokon učiniti.

Da Vas podsetimo:  Da li je moguće biti Srbin, a ne držati se starog tradicionalnog pozdrava sa bližnjima

Mislite o tome…

Ugrin Popović
Izvor: Vidovdan

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime